Memorial Church in Gornji Adrovac as a symbol of Serbo-Russian cultural, political, national, and artistic ties in the late 19th and early 20th Century

Abstract

Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу је спомен-црква посвећена руском пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који је погинуо као добровољац у првом Српско-турском рату 1876. године у бици на Голом Брду када је српска Memorial Church in Gornji Adrovac as a Symbol of Serbo-Russian Cultural, Political, National, and Artistic Ties in the Late 19th and Early 20th Century Ana D. KOSTIĆ, Teodora D. RAKONJAC Зборник радова Филозофског факултета, liv (1) / 2024 21 војска коју је предводио доживела пораз. Учешће руских добровољаца у српско- -турским ратовима (1876–1878) било је од великог значаја за Србе, будући да је посматрано као руска помоћ православној браћи у борби против Османског царства. Одмах након погибије пуковника Рајевског у српској средини отпочео је процес његове меморијализације као хероја бојног поља. Његово тело је сахрањено прво у порти манастира Светог Романа да би убрзо након тога уследио свечани пренос посмртних остатака у отаџбину Русију. Пренос тела пуковника Рајевског из Србије у Русију попримио је државни карактер и био је симбол добрих односа између две државе. Убрзо након чина преноса посмртних остатака Николаја Рајевског у Русију уследила је идеја о подизању спомен-храма на месту погибије у Горњем Адровцу. Иако је иницијатива за подизање спомен-цркве потекла од његове породице, на сам процес подизања храма утицале су многе околности, као што су унутрашње политичке прилике у држави, смене владара и династија на српском престолу, као и односи у спољној политици Србије и Русије. Поменуте околности утицале су на динамику реализовања идеје спомен-храма у Горњем Адровцу и његово коначно подизање и опремање окончано 1903. године, 25 година након погибије пуковника Рајевског. У тренутку када је подигнута и опремљена, црква је постала симбол добрих културних, политичких и црквених веза две државе, Србије и Русије. Свечаности организоване поводом освећења темеља и завршетка градње цркве подцртавале су управо такав контекст. Потврду добрих односа са руском дипломатијом представљао је и дочек породице Рајевски код краљевског пара Обреновић након полагања камена темељца за цркву. Симбол добрих културних и политичких веза двају народа и држава представљао је и програм зидног сликарства цркве, који је садржао представе изузетно поштованих руских и српских светитеља и кључних догађаја из српске и руске националне историје. Сам процес изградње, опремања и осликавања цркве представљао је добар пример уметничког трансфера. План за храм, као и иконостасна преграда и иконе на њој донети су из Русије. Већи део програма зидног сликарства цркве, који је извео српски уметник Душан Обреновић, заснован је на скицама једног од најцењенијих руских сликара друге половине XIX века, Виктора Вазњецова. Архитектура, ентеријер и зидно сликарство спомен-цркве у Горњем Адровцу представљали су тако најсавременији израз руске уметности на тлу Србије и естетски идеал у тадашњој црквеној уметности.

During the Serbo-Turkish wars (1876–1878), a Russian volunteer, Colonel Nikolaj Nikolajevich Raevsky, died in a battle at Golo Brdo, the place near the village Gornji Adrovac. One of the monuments built in his honour is a memorial church erected in the place where he was shot. This paper discusses the erection of the memorial church in light of the political circumstances and the national ties between Russia and Serbia during the second half of the 19th and the beginning of the 20th century. The Church in Gornji Adrovac itself stands as a representation of good political, national, and religious ties between Serbia and Russia, as well as an example of artistic transfer and aesthetical ideal in the religious art of the time.