Дражета, Богдан

Link to this page

Authority KeyName Variants
orcid::0000-0002-8772-1841
  • Дражета, Богдан (20)
  • Dražeta, Bogdan (18)
  • Дражета, Богдан Д. (6)
  • Дражета, Богдан Л. (3)
  • Dražeta, Bogdan D. (1)
Projects

Author's Bibliography

Bosnia and Herzegovina

Dražeta, Bogdan; Guja Dražeta, Zorana

(Bloomsbury Publishing Inc, 2024)


                                            

                                            
Dražeta, B.,& Guja Dražeta, Z.. (2024). Bosnia and Herzegovina. in Europe: An Encyclopedia of Culture and Society
Bloomsbury Publishing Inc., 1, 109-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5854
Dražeta B, Guja Dražeta Z. Bosnia and Herzegovina. in Europe: An Encyclopedia of Culture and Society. 2024;1:109-125.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5854 .
Dražeta, Bogdan, Guja Dražeta, Zorana, "Bosnia and Herzegovina" in Europe: An Encyclopedia of Culture and Society, 1 (2024):109-125,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5854 .

Хроника поводом Антрополошке агоре

Дражета, Богдан

(Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6188
AB  - У току 2023. године са радом је наставио да функционише међународни етнолошки и антрополошки форум под називом „Антрополошка агора“, који организује Институт за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Гостовања  у  оквиру форума имали су колеге и колегинице из домаћег и страног окружења, превасходно из области етнологије и антропологије, као и других сродних наука из друштвено-хуманистичке области. Предавања су, пре свега, била намењена студентима и  студенткињама Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, а затим колегама и колегиницама из домаће научне заједнице.
PB  - Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду
PB  - Досије студио
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Хроника поводом Антрополошке агоре
EP  - 1325
IS  - 4
SP  - 1324
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6188
ER  - 
@article{
author = "Дражета, Богдан",
year = "2023",
abstract = "У току 2023. године са радом је наставио да функционише међународни етнолошки и антрополошки форум под називом „Антрополошка агора“, који организује Институт за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Гостовања  у  оквиру форума имали су колеге и колегинице из домаћег и страног окружења, превасходно из области етнологије и антропологије, као и других сродних наука из друштвено-хуманистичке области. Предавања су, пре свега, била намењена студентима и  студенткињама Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, а затим колегама и колегиницама из домаће научне заједнице.",
publisher = "Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Досије студио",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Хроника поводом Антрополошке агоре",
pages = "1325-1324",
number = "4",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6188"
}
Дражета, Б.. (2023). Хроника поводом Антрополошке агоре. in Етноантрополошки проблеми
Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду., 17(4), 1324-1325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6188
Дражета Б. Хроника поводом Антрополошке агоре. in Етноантрополошки проблеми. 2023;17(4):1324-1325.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6188 .
Дражета, Богдан, "Хроника поводом Антрополошке агоре" in Етноантрополошки проблеми, 17, no. 4 (2023):1324-1325,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6188 .

„Who Will Turn Me Away from the Sheep?”: Present State and Development Trends of Transhumant Pastoralism in Eastern Herzegovina in the 21st Century

Naumović, Slobodan; Dražeta, Bogdan

(Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду / The Department of Ethnology and Anthropology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Naumović, Slobodan
AU  - Dražeta, Bogdan
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6049
AB  - The paper presents the results of a field study of transhumant pastoralism which was carried out in June and July 2022 on the Zelengora, Volujak and Lebršnik mountains, on the Morine plateau, i.e. in the areas of the municipalities of Ljubinje, Nevesinje, Kalinovik and Gacko (Republic of Srpska-Bosnia and Herzegovina). The goal of the research was to determine the present state and development trends of transhumant pastoralism in the areas of eastern Herzegovina at the beginning of the 21st century. The paper gives an overview of the previous (ethnological) studies of transhumant pastoralism, and then presents the methodological procedures used in this research. The ethnographic section summarizes interviews with interviewees and field guides. The observed problems, both those that were talked about by the interviewees and those that were independently observed, were jointly expressed in the separate section as development trends that describe and at the same time shape the current state of transhumant pastoralism in the studied area. The problems in question are: the transformation of pastoralism into an individual economic strategy, and in some cases a form of personal leisure; changes in the directions and manner of livestock routes; the persistence of the basic production technology, along with the modernization of its individual elements; the weakening and dissolution of elements of the traditional cultural idiom; legal changes in property rights and the method of making compensations for rights of use; multiple consequences of war; increasingly pronounced neoliberal economic relations and withdrawal of the state; strengthening of personal motivation to engage in pastoralism; growing interest in zoological, ecological and climate topics. In almost all of the aforementioned trends, it is possible to recognize adaptation to the risks that come with changes in the environment, both natural and social. These are changes in the economy, demography, social relations, climate and ecology. The interviewees found ways to more or less successfully manage the mentioned risks.
AB  - У раду се износе резултати теренског истраживања трансхумантног сточарства које је обављено у јуну и јулу 2022. године на планинама Зеленгора, Волујак и Лебршник, на висоравни Морине, односно подручјима општина Љубиње, Невесиње, Калиновик и Гацко (Република Српска-Босна и Херцеговина). Циљ је био да се утврди савремено стање и трендови развоја трансхумантног сточарства на подручју источне Херцеговине на почетку XXI века. У раду се даје осврт на досадашња (етнолошка) проучавања трансхумантног сточарства, а затим представљају методолошки поступци коришћени у овом истраживању. У кључном етнографском одељку резимирани су разговори са испитаницима и теренским водичима. Уочени проблеми, како они о којима су говорили казивачи, тако и они који су самостално примећени, заједнички су исказани као трендови развоја сточарства, односно токови који описују, а истовремено и обликују данашње стање трансхумантног сточарства на проучаваном подручју. У питању су: прерастање сточарства у индивидуалну привредну стратегију и, у неким случајевима, облик личне разоноде; промене у правцима и начину вршења сточарских кретања; трајност основне технологије производње, уз модернизацију њених појединих елемената; слабљење и растакање елемената традицијског културног идиома; промена правно-својинског поретка и начина вршења надокнада за права коришћења; вишеструке последице рата; све израженији неолиберални економски односи и повлачење државе; оснаживање личне мотивације за бављање сточарством; пораст интересовања за зоолошке, еколошке и климатске теме. У скоро свим наведеним трендовима, могуће је препознати прилагођавање на ризике које са собом носе промене у околини, како природној тако и у друштвеној. У питању су промене у привреди, демографији,
друштвеним односима, клими и екологији. Могуће је уочити намеру информаната да управљају наведеним ризицима, што и чине више или мање успешно. У овој студији уочен је, пре свега, лични однос према околини и стилу живота. То не би требало пренебрегавати због очувања доследности у идеолошком и политичком смислу. У обзир треба узети веровања која људи имају о природи и њеном утицају на човека, с обзиром да је то тема о којој казивачи све више говоре. Такође, то се односи и на важност избора стила живота којим људи живе. Трансхумантно сточарство, стога, може да се сматра једним од добрих животних избора који у датим околностима испуњава више него други доступни избори.
AB  - Dans cet article sont présentés les résultats d’une recherche de terrain sur l’élevage transhumant, menée en juin et juillet 2022 sur les montagnes de Zelengora, Volujak et Lebrsnik, sur le plateau de Morine, c’est-à-dire sur le territoire des municipalités de Ljubinje, Nevesinje, Kalinovik et Gacko (République serbe de Bosnie-Bosnie-Herzégovine). L’objectif de la recherche a été d’établir l’état actuel et les tendances du développement de l’élevage transhumant sur les territoires de l’Herzégovine orientale au début du 21e siècle. Dans ce travail est d’abord donné l’aperçu des études (ethnologiques) présentes sur l’élevage transhumant, puis sont présentées les démarches méthodologiques utilisées dans cette recherche. La partie ethnographique résume les interviews avec les informateurs et les guides de terrain. Les problèmes relevés, aussi bien ceux dont
ont parlé les informateurs, que ceux qui ont été observés de manière indépendante, sont exposés en commun dans le cadre d’une section spéciale en tant que tendances de développement qui décrivent et en même temps façonnent l’état actuel de l’élevage transhumant sur le territoire étudié. Il est possible de reconnaître dans toutes les tendances l’adaptation aux risques qu’apportent les changements dans l’environnement, aussi bien naturel que social.
PB  - Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду / The Department of Ethnology and Anthropology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade
T2  - Issues in Ethnology and Anthropology / Етноантрополошки проблеми
T1  - „Who Will Turn Me Away from the Sheep?”: Present State and Development Trends of Transhumant Pastoralism in Eastern Herzegovina in the 21st Century
T1  - „Ко ће мене од оваца одвргнут’”?: савремено стање и трендови развоја трансхумантног сточарства у источној Херцеговини у XXI веку
T1  - « Qui va me détourner des moutons ? »: l’état actuel et les tendances de développement de l’élevage transhumant dans l’Hérzégovine orientale au XXIe  siècle
EP  - 1058
IS  - 4
SP  - 1015
VL  - 18
DO  - 10.21301/eap.v18i4.2
ER  - 
@article{
author = "Naumović, Slobodan and Dražeta, Bogdan",
year = "2023",
abstract = "The paper presents the results of a field study of transhumant pastoralism which was carried out in June and July 2022 on the Zelengora, Volujak and Lebršnik mountains, on the Morine plateau, i.e. in the areas of the municipalities of Ljubinje, Nevesinje, Kalinovik and Gacko (Republic of Srpska-Bosnia and Herzegovina). The goal of the research was to determine the present state and development trends of transhumant pastoralism in the areas of eastern Herzegovina at the beginning of the 21st century. The paper gives an overview of the previous (ethnological) studies of transhumant pastoralism, and then presents the methodological procedures used in this research. The ethnographic section summarizes interviews with interviewees and field guides. The observed problems, both those that were talked about by the interviewees and those that were independently observed, were jointly expressed in the separate section as development trends that describe and at the same time shape the current state of transhumant pastoralism in the studied area. The problems in question are: the transformation of pastoralism into an individual economic strategy, and in some cases a form of personal leisure; changes in the directions and manner of livestock routes; the persistence of the basic production technology, along with the modernization of its individual elements; the weakening and dissolution of elements of the traditional cultural idiom; legal changes in property rights and the method of making compensations for rights of use; multiple consequences of war; increasingly pronounced neoliberal economic relations and withdrawal of the state; strengthening of personal motivation to engage in pastoralism; growing interest in zoological, ecological and climate topics. In almost all of the aforementioned trends, it is possible to recognize adaptation to the risks that come with changes in the environment, both natural and social. These are changes in the economy, demography, social relations, climate and ecology. The interviewees found ways to more or less successfully manage the mentioned risks., У раду се износе резултати теренског истраживања трансхумантног сточарства које је обављено у јуну и јулу 2022. године на планинама Зеленгора, Волујак и Лебршник, на висоравни Морине, односно подручјима општина Љубиње, Невесиње, Калиновик и Гацко (Република Српска-Босна и Херцеговина). Циљ је био да се утврди савремено стање и трендови развоја трансхумантног сточарства на подручју источне Херцеговине на почетку XXI века. У раду се даје осврт на досадашња (етнолошка) проучавања трансхумантног сточарства, а затим представљају методолошки поступци коришћени у овом истраживању. У кључном етнографском одељку резимирани су разговори са испитаницима и теренским водичима. Уочени проблеми, како они о којима су говорили казивачи, тако и они који су самостално примећени, заједнички су исказани као трендови развоја сточарства, односно токови који описују, а истовремено и обликују данашње стање трансхумантног сточарства на проучаваном подручју. У питању су: прерастање сточарства у индивидуалну привредну стратегију и, у неким случајевима, облик личне разоноде; промене у правцима и начину вршења сточарских кретања; трајност основне технологије производње, уз модернизацију њених појединих елемената; слабљење и растакање елемената традицијског културног идиома; промена правно-својинског поретка и начина вршења надокнада за права коришћења; вишеструке последице рата; све израженији неолиберални економски односи и повлачење државе; оснаживање личне мотивације за бављање сточарством; пораст интересовања за зоолошке, еколошке и климатске теме. У скоро свим наведеним трендовима, могуће је препознати прилагођавање на ризике које са собом носе промене у околини, како природној тако и у друштвеној. У питању су промене у привреди, демографији,
друштвеним односима, клими и екологији. Могуће је уочити намеру информаната да управљају наведеним ризицима, што и чине више или мање успешно. У овој студији уочен је, пре свега, лични однос према околини и стилу живота. То не би требало пренебрегавати због очувања доследности у идеолошком и политичком смислу. У обзир треба узети веровања која људи имају о природи и њеном утицају на човека, с обзиром да је то тема о којој казивачи све више говоре. Такође, то се односи и на важност избора стила живота којим људи живе. Трансхумантно сточарство, стога, може да се сматра једним од добрих животних избора који у датим околностима испуњава више него други доступни избори., Dans cet article sont présentés les résultats d’une recherche de terrain sur l’élevage transhumant, menée en juin et juillet 2022 sur les montagnes de Zelengora, Volujak et Lebrsnik, sur le plateau de Morine, c’est-à-dire sur le territoire des municipalités de Ljubinje, Nevesinje, Kalinovik et Gacko (République serbe de Bosnie-Bosnie-Herzégovine). L’objectif de la recherche a été d’établir l’état actuel et les tendances du développement de l’élevage transhumant sur les territoires de l’Herzégovine orientale au début du 21e siècle. Dans ce travail est d’abord donné l’aperçu des études (ethnologiques) présentes sur l’élevage transhumant, puis sont présentées les démarches méthodologiques utilisées dans cette recherche. La partie ethnographique résume les interviews avec les informateurs et les guides de terrain. Les problèmes relevés, aussi bien ceux dont
ont parlé les informateurs, que ceux qui ont été observés de manière indépendante, sont exposés en commun dans le cadre d’une section spéciale en tant que tendances de développement qui décrivent et en même temps façonnent l’état actuel de l’élevage transhumant sur le territoire étudié. Il est possible de reconnaître dans toutes les tendances l’adaptation aux risques qu’apportent les changements dans l’environnement, aussi bien naturel que social.",
publisher = "Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду / The Department of Ethnology and Anthropology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade",
journal = "Issues in Ethnology and Anthropology / Етноантрополошки проблеми",
title = "„Who Will Turn Me Away from the Sheep?”: Present State and Development Trends of Transhumant Pastoralism in Eastern Herzegovina in the 21st Century, „Ко ће мене од оваца одвргнут’”?: савремено стање и трендови развоја трансхумантног сточарства у источној Херцеговини у XXI веку, « Qui va me détourner des moutons ? »: l’état actuel et les tendances de développement de l’élevage transhumant dans l’Hérzégovine orientale au XXIe  siècle",
pages = "1058-1015",
number = "4",
volume = "18",
doi = "10.21301/eap.v18i4.2"
}
Naumović, S.,& Dražeta, B.. (2023). „Who Will Turn Me Away from the Sheep?”: Present State and Development Trends of Transhumant Pastoralism in Eastern Herzegovina in the 21st Century. in Issues in Ethnology and Anthropology / Етноантрополошки проблеми
Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду / The Department of Ethnology and Anthropology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade., 18(4), 1015-1058.
https://doi.org/10.21301/eap.v18i4.2
Naumović S, Dražeta B. „Who Will Turn Me Away from the Sheep?”: Present State and Development Trends of Transhumant Pastoralism in Eastern Herzegovina in the 21st Century. in Issues in Ethnology and Anthropology / Етноантрополошки проблеми. 2023;18(4):1015-1058.
doi:10.21301/eap.v18i4.2 .
Naumović, Slobodan, Dražeta, Bogdan, "„Who Will Turn Me Away from the Sheep?”: Present State and Development Trends of Transhumant Pastoralism in Eastern Herzegovina in the 21st Century" in Issues in Ethnology and Anthropology / Етноантрополошки проблеми, 18, no. 4 (2023):1015-1058,
https://doi.org/10.21301/eap.v18i4.2 . .

Наративи о сточарству у источној Херцеговини: примери савремене праксе

Наумовић, Слободан; Дражета, Богдан

(Удружење фолклориста Србије, Београд, 2023)

TY  - CONF
AU  - Наумовић, Слободан
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5226
AB  - Међу данас напуштеним значајним питањима српске етноло-
гије издаваја се проблем (трансхумантног) сточарства који је био
дотицан како у оквиру правне етнологије тако и у оквиру других
поддсициплина. Проблематика сточарства пружа прилику да се
обједине традиције етнологије и антропологије и фолклористике.
У том смислу, сматрамо да се питању (трансхумантног) сточарства
може приступити у XXI веку на примеру проучавања источне
Херцеговине. Вишевековни континуитет таквих пракси и значај
које су оне имале за људе који су их обављали, пружа полазну
основу за савремено бављење овом темом. Проблеми уочени на
терену разликују се од оних који су били кључни у претходним
истраживањима, јер се данас отварају и питања личних стратегија
преживљања, животних стилова, еколошких тема. Сакупљени
наративи садрже мотиве о оживљавању праксе у послератној
ситуацији, мотиве засноване на комерцијализацији традиционал-
них облика сточарства, мотиве о избору стила живота и личној
слободи, као и мотиве о слабљењу традицијских норми везаних за
„режим планине”. У овом истраживању примарни интерес био је
препознавање елемената утицаја савремене ситуације на виђење и
опис друштвене стварности, а не толико потрага за целовитошћу
наративних облика. С друге стране, наведене теме поседују значај
за савремену српску фолклористику утолико што садрже мотиве
које су истакли саговорници описујући своја животна искуства.
PB  - Удружење фолклориста Србије, Београд
PB  - Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
PB  - Центар за културу „Вук Караџић”, Лозница
PB  - Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”, Тршић
C3  - Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XIII“
T1  - Наративи о сточарству у источној Херцеговини: примери савремене праксе
EP  - 62
SP  - 62
VL  - 13
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5226
ER  - 
@conference{
author = "Наумовић, Слободан and Дражета, Богдан",
year = "2023",
abstract = "Међу данас напуштеним значајним питањима српске етноло-
гије издаваја се проблем (трансхумантног) сточарства који је био
дотицан како у оквиру правне етнологије тако и у оквиру других
поддсициплина. Проблематика сточарства пружа прилику да се
обједине традиције етнологије и антропологије и фолклористике.
У том смислу, сматрамо да се питању (трансхумантног) сточарства
може приступити у XXI веку на примеру проучавања источне
Херцеговине. Вишевековни континуитет таквих пракси и значај
које су оне имале за људе који су их обављали, пружа полазну
основу за савремено бављење овом темом. Проблеми уочени на
терену разликују се од оних који су били кључни у претходним
истраживањима, јер се данас отварају и питања личних стратегија
преживљања, животних стилова, еколошких тема. Сакупљени
наративи садрже мотиве о оживљавању праксе у послератној
ситуацији, мотиве засноване на комерцијализацији традиционал-
них облика сточарства, мотиве о избору стила живота и личној
слободи, као и мотиве о слабљењу традицијских норми везаних за
„режим планине”. У овом истраживању примарни интерес био је
препознавање елемената утицаја савремене ситуације на виђење и
опис друштвене стварности, а не толико потрага за целовитошћу
наративних облика. С друге стране, наведене теме поседују значај
за савремену српску фолклористику утолико што садрже мотиве
које су истакли саговорници описујући своја животна искуства.",
publisher = "Удружење фолклориста Србије, Београд, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд, Центар за културу „Вук Караџић”, Лозница, Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”, Тршић",
journal = "Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XIII“",
title = "Наративи о сточарству у источној Херцеговини: примери савремене праксе",
pages = "62-62",
volume = "13",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5226"
}
Наумовић, С.,& Дражета, Б.. (2023). Наративи о сточарству у источној Херцеговини: примери савремене праксе. in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XIII“
Удружење фолклориста Србије, Београд., 13, 62-62.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5226
Наумовић С, Дражета Б. Наративи о сточарству у источној Херцеговини: примери савремене праксе. in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XIII“. 2023;13:62-62.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5226 .
Наумовић, Слободан, Дражета, Богдан, "Наративи о сточарству у источној Херцеговини: примери савремене праксе" in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XIII“, 13 (2023):62-62,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5226 .

Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века

Дражета, Богдан

(Удружење фолклориста Србије, Београд, 2023)

TY  - CHAP
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5225
AB  - Јужнословенске теме и мотиви нису само „популарне” већ и нужне
области проучавања у етнологији и антропологији. Иако су све
јужнословенске савремене државе хетерогене и важне за друштвено-
хуманистичке науке у истраживачком смислу, Босна и Херцеговина је
у одређеној мери мање проучена. Међусобни односи припадника трију
етничких заједница (Бошњака, Срба и Хрвата) поједностављени су и
остају често непознати, како за њих саме, тако и за оне „са стране”, при
чему се ту мисли на становнике суседних земаља, а не само особе из
остатка европског континента и света. Сматрам да је, сходно томе, на
делу „дупла егзотизација” – посматрање и замишљање нaрода у Босни
и Херцеговини као одувек међусобно завађених, али добронамерних и
неспремних на новитете у свакодневном животу и другим доменима.
Прожимања, удаљавања и спорења међу три заједнице почетком XXI
века јесу шанса за другачије и боље разумевање истих, јер без тог дела
јужнословенска културна слагалица није сасвим употпуњена.
AB  - South Slavic themes and motives are not only “popular” but also necessary fields of
study in ethnology and anthropology. Although all South Slavic present-day states are
heterogeneous and important for the social sciences and humanities in the research sense,
Bosnia and Herzegovina is less studied to a certain extent. The three ethnic communities
(the Bosniaks, Serbs, and Croats) and the mutual relations of their members are simplified
and often remain unknown both to themselves and to those “from the outside”, by which
the residents of the neighboring countries are referred to, not only people from the rest of
the European continent and the world. The author of this text believes that, accordingly,
“double exoticization” is at work—observing and imagining the peoples of Bosnia and
Herzegovina as always at conflict with each other, but benevolent and unprepared for
novelties in everyday life and other domains. Permeation, alienation, and disputes among
the three communities at the beginning of the 21st century are a chance for a different
and better understanding of them, because without this part, the South Slavic cultural
puzzle is not complete. It is legitimate if someone dislikes someone for some reason, but
it is not legitimate when it is not seen that someone respects and even likes someone,
so that there is at least one thread or a few links whose roles are immeasurable in the
times ahead. Without such settings, the work of ethnologists and other colleagues from
more than a century ago was in vain and, accordingly, any attempt for the South Slavs to continue living in peace and harmony has no perspective. What lies ahead is further
shredding, dismemberment, and splitting of their own small cakes.
PB  - Удружење фолклориста Србије, Београд
PB  - Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
PB  - Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта
PB  - Центар за културу „Вук Караџић”, Лозница
PB  - Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”, Тршић
T2  - Савремена српска фолклористика XII
T1  - Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века
T1  - The permeation, alienation, and disputes among the Bosniaks, Serbs, and Croats in Bosnia and Herzegovina at the beginning of the 21st Century
EP  - 334
SP  - 321
VL  - 12
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5225
ER  - 
@inbook{
author = "Дражета, Богдан",
year = "2023",
abstract = "Јужнословенске теме и мотиви нису само „популарне” већ и нужне
области проучавања у етнологији и антропологији. Иако су све
јужнословенске савремене државе хетерогене и важне за друштвено-
хуманистичке науке у истраживачком смислу, Босна и Херцеговина је
у одређеној мери мање проучена. Међусобни односи припадника трију
етничких заједница (Бошњака, Срба и Хрвата) поједностављени су и
остају често непознати, како за њих саме, тако и за оне „са стране”, при
чему се ту мисли на становнике суседних земаља, а не само особе из
остатка европског континента и света. Сматрам да је, сходно томе, на
делу „дупла егзотизација” – посматрање и замишљање нaрода у Босни
и Херцеговини као одувек међусобно завађених, али добронамерних и
неспремних на новитете у свакодневном животу и другим доменима.
Прожимања, удаљавања и спорења међу три заједнице почетком XXI
века јесу шанса за другачије и боље разумевање истих, јер без тог дела
јужнословенска културна слагалица није сасвим употпуњена., South Slavic themes and motives are not only “popular” but also necessary fields of
study in ethnology and anthropology. Although all South Slavic present-day states are
heterogeneous and important for the social sciences and humanities in the research sense,
Bosnia and Herzegovina is less studied to a certain extent. The three ethnic communities
(the Bosniaks, Serbs, and Croats) and the mutual relations of their members are simplified
and often remain unknown both to themselves and to those “from the outside”, by which
the residents of the neighboring countries are referred to, not only people from the rest of
the European continent and the world. The author of this text believes that, accordingly,
“double exoticization” is at work—observing and imagining the peoples of Bosnia and
Herzegovina as always at conflict with each other, but benevolent and unprepared for
novelties in everyday life and other domains. Permeation, alienation, and disputes among
the three communities at the beginning of the 21st century are a chance for a different
and better understanding of them, because without this part, the South Slavic cultural
puzzle is not complete. It is legitimate if someone dislikes someone for some reason, but
it is not legitimate when it is not seen that someone respects and even likes someone,
so that there is at least one thread or a few links whose roles are immeasurable in the
times ahead. Without such settings, the work of ethnologists and other colleagues from
more than a century ago was in vain and, accordingly, any attempt for the South Slavs to continue living in peace and harmony has no perspective. What lies ahead is further
shredding, dismemberment, and splitting of their own small cakes.",
publisher = "Удружење фолклориста Србије, Београд, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд, Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта, Центар за културу „Вук Караџић”, Лозница, Научно-образовно културни центар „Вук Караџић”, Тршић",
journal = "Савремена српска фолклористика XII",
booktitle = "Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века, The permeation, alienation, and disputes among the Bosniaks, Serbs, and Croats in Bosnia and Herzegovina at the beginning of the 21st Century",
pages = "334-321",
volume = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5225"
}
Дражета, Б.. (2023). Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века. in Савремена српска фолклористика XII
Удружење фолклориста Србије, Београд., 12, 321-334.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5225
Дражета Б. Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века. in Савремена српска фолклористика XII. 2023;12:321-334.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5225 .
Дражета, Богдан, "Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века" in Савремена српска фолклористика XII, 12 (2023):321-334,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5225 .

Сличности и разлике између медијског извештавања и теренског истраживања међуетничких односа у Босни и Херцеговини (2017–2023)

Дражета, Богдан

(Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 2023)

TY  - CONF
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5797
AB  - Медијско извештавање о међуетничким односима на подручју Босне и Херцеговине у протеклих неколико година углавном садржи наратив који има за циљ да постојеће политичко и друштвено уређење (не)свесно одржи. У питању је систем заснован на тронационалном принципу у коме три већинска, конститутивна народа – Бошњаци, Срби и
Хрвати – уз заједницу тзв. „осталих“ чине окосницу уставноправног поретка земље. Међутим, посматрање већине „обичних“ догађаја кроз етничку призму и приписивање етничког предзнака свакодневним животним ситуацијама у оквиру медијских извештаја не само да чува поредак, већ трасира једини могући наратив о односима између три народа. Међу
припадницима бошњачке, српске и хрватске заједнице, као и међу онима који се не поистовећују са три наведене групације, преовлађују ставови и размишљања који се разликују од онога што преносе медији по питању њихових међусобних односа. Такве налазе почео сам да примећујем од како спроводим теренска истраживања на подручју Босне и Херцеговине последњих шест година. У оквиру овог излагања покушаћу да предочим које су сличности и разлике између онога што извештавају медији по питању међуетничких односа и ситуације на терену, наводећи конкретне етнографске примере прикупљене у периоду од 2017. до 2023. године. Сматрам да би указивање на ову проблематику могло да представља мали допринос развијању другачијег погледа на то како етничке заједнице у Босни и Херцеговини између себе функционишу и у којој мери медији другачије говоре о наведеној теми.
PB  - Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju
C3  - Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija (Beograd, 22-23. XII 2023. godine)
T1  - Сличности и разлике између медијског извештавања и теренског истраживања међуетничких односа у Босни и Херцеговини (2017–2023)
EP  - 23
SP  - 22
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5797
ER  - 
@conference{
author = "Дражета, Богдан",
year = "2023",
abstract = "Медијско извештавање о међуетничким односима на подручју Босне и Херцеговине у протеклих неколико година углавном садржи наратив који има за циљ да постојеће политичко и друштвено уређење (не)свесно одржи. У питању је систем заснован на тронационалном принципу у коме три већинска, конститутивна народа – Бошњаци, Срби и
Хрвати – уз заједницу тзв. „осталих“ чине окосницу уставноправног поретка земље. Међутим, посматрање већине „обичних“ догађаја кроз етничку призму и приписивање етничког предзнака свакодневним животним ситуацијама у оквиру медијских извештаја не само да чува поредак, већ трасира једини могући наратив о односима између три народа. Међу
припадницима бошњачке, српске и хрватске заједнице, као и међу онима који се не поистовећују са три наведене групације, преовлађују ставови и размишљања који се разликују од онога што преносе медији по питању њихових међусобних односа. Такве налазе почео сам да примећујем од како спроводим теренска истраживања на подручју Босне и Херцеговине последњих шест година. У оквиру овог излагања покушаћу да предочим које су сличности и разлике између онога што извештавају медији по питању међуетничких односа и ситуације на терену, наводећи конкретне етнографске примере прикупљене у периоду од 2017. до 2023. године. Сматрам да би указивање на ову проблематику могло да представља мали допринос развијању другачијег погледа на то како етничке заједнице у Босни и Херцеговини између себе функционишу и у којој мери медији другачије говоре о наведеној теми.",
publisher = "Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju",
journal = "Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija (Beograd, 22-23. XII 2023. godine)",
title = "Сличности и разлике између медијског извештавања и теренског истраживања међуетничких односа у Босни и Херцеговини (2017–2023)",
pages = "23-22",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5797"
}
Дражета, Б.. (2023). Сличности и разлике између медијског извештавања и теренског истраживања међуетничких односа у Босни и Херцеговини (2017–2023). in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija (Beograd, 22-23. XII 2023. godine)
Univerzitet u Beogradu – Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju., 22-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5797
Дражета Б. Сличности и разлике између медијског извештавања и теренског истраживања међуетничких односа у Босни и Херцеговини (2017–2023). in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija (Beograd, 22-23. XII 2023. godine). 2023;:22-23.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5797 .
Дражета, Богдан, "Сличности и разлике између медијског извештавања и теренског истраживања међуетничких односа у Босни и Херцеговини (2017–2023)" in Naučni skup Antropologija književnosti, umetnosti i medija (Beograd, 22-23. XII 2023. godine) (2023):22-23,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5797 .

Огледи из антропологије организације

Дражета, Богдан

(Београд: Српски генеалошки центар, 2023)

TY  - BOOK
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2023
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5746
AB  - У овој монографији анализирани су одређени процеси и појаве из савременог пословног света из угла етнологије и антропологије, и то у виду огледа на примеру једне мултинационалне компаније у Београду. Истраживање је спроведено 2015. и 2016. године. Проучаван је однос између организационе културе коју пропагира компанија и културе друштва, тј. националне културе државе у којој запослени живе. Путем интервјуа је испитано педесет шест запослених, коришћена је анкета о демографском и социо-економском профилу испитаника, уз обављање посматрања са учествовањем, опсервације и неформалних разговора. Вођен је теренски дневник чија је садржина представљала основу за анализу дневних активности и догађаја. Двојна истраживачка позиција аутора ове студије посебно је описана и проблематизована. Поред тога што је обављао своју истраживачку делатност, аутор је истовремено обављао радну праксу у компанији. С једне стране, таква позиција била је једним делом погодна за проучавање свакодневних пракси испитаника на радном месту. С друге стране, двојна истраживачка позиција је била проблематична у смислу непрекидних изналажења стратегија помоћу којих је етнолог-антрополог успевао да неометано обавља теренско истраживање. Кроз огледе из антропологије организације у овој монографији пружен је одговор на питање како вредности, ставови и понашања запослених које они усвајају у току свог одрастања и социјализације у Републици Србији могу да утичу на доживљај прокламованих вредности организације за коју раде. Те вредности обликују се и примењују кроз интеракцију у породици, школи, на факултету, на послу, као и у различитим друштвеним заједницама, односно свакодневном животу појединца уопште. Наведене вредности, ставови и понашања спадају у концепт националне културе, тј. културе једног друштва. Под концептом „српске националне културе“, у том смислу, подразумевају се горенаведени елементи које припадници српског друштва у Републици Србији поседују, користе и промишљају када говоре о себи у свом свакодневном животу. Размишљања и ставови запослених изнета у овој монографији указују нам да српска национална култура има већи и јачи утицај од организационе културе у доживљају радног места и односа према послу од стране запослених. Сама компанија прилагодила је одређене аспекте свог пословања локалном, националном контексту тако што је запосленима дала простор да своје „кућне вредности“ испољавају на радном месту. Организациона култура није безначајна у том смислу већ је само један од многих фактора који утичу такође на њихово понашање.
AB  - In this monograph, certain processes and phenomena from the modern business world are analyzed from the ethnological and anthropological points of view, through the exemplar of a multinational company in Belgrade. The research was conducted in 2015 and 2016. The relationship between the organizational culture propagated by the company and societal culture was studied, i.e. the national culture of the country where the employees live. Fifty-six employees were questioned through interviews, a survey was used on the demographic and socio-economic profiles of the respondents, along with participatory observation, observation, and informal conversations. The content of which was the basis for the analysis of daily activities and events was recorded in a field diary. The dual research position of the authors of this study is specifically described and problematized. In addition to carrying out his research, the author simultaneously carried out an internship in the company. On one hand, such a position was particularly convenient for studying the daily practices of the interviewees at the workplace, on the other hand, the dual research position was problematic in terms of a continuous redefinition of strategies by which the ethnologist-anthropologist managed to carry out his field research without interruption.


Through experiments in organizational anthropology, this monograph provides an answer to the question of how the values, attitudes, and behaviors that the employees have adopted throughout their upbringing and socialization in the Republic of Serbia, can affect the experience of the proclaimed values of the organization they work for. Those values are shaped and applied through interactions with their families, in their schools, universities, and workplaces, as well as in different social communities, in other words, the individual’s everyday life in general. The stated values, attitudes and behaviors belong to the concept of ‘’national culture’’, i.e. the culture of a society. In that sense, the concept of "Serbian national culture" refers to the aforementioned elements, that members of the Serbian society in the Republic of Serbia possess, use and think about when they talk about themselves in their everyday lives. This monography concludes that from the employees’ experience of the workplace, the Serbian national culture has a greater and stronger influence than that of the organizational culture of the workplace. Thus, the company itself has adapted certain aspects of its operations to the local and national context by giving employees the space to express their "home values" in their workplace. Organizational culture is not insignificant in this sense but is simply one of many factors that also influence their behaviors.
PB  - Београд: Српски генеалошки центар
PB  - Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду
T1  - Огледи из антропологије организације
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5746
ER  - 
@book{
author = "Дражета, Богдан",
year = "2023",
abstract = "У овој монографији анализирани су одређени процеси и појаве из савременог пословног света из угла етнологије и антропологије, и то у виду огледа на примеру једне мултинационалне компаније у Београду. Истраживање је спроведено 2015. и 2016. године. Проучаван је однос између организационе културе коју пропагира компанија и културе друштва, тј. националне културе државе у којој запослени живе. Путем интервјуа је испитано педесет шест запослених, коришћена је анкета о демографском и социо-економском профилу испитаника, уз обављање посматрања са учествовањем, опсервације и неформалних разговора. Вођен је теренски дневник чија је садржина представљала основу за анализу дневних активности и догађаја. Двојна истраживачка позиција аутора ове студије посебно је описана и проблематизована. Поред тога што је обављао своју истраживачку делатност, аутор је истовремено обављао радну праксу у компанији. С једне стране, таква позиција била је једним делом погодна за проучавање свакодневних пракси испитаника на радном месту. С друге стране, двојна истраживачка позиција је била проблематична у смислу непрекидних изналажења стратегија помоћу којих је етнолог-антрополог успевао да неометано обавља теренско истраживање. Кроз огледе из антропологије организације у овој монографији пружен је одговор на питање како вредности, ставови и понашања запослених које они усвајају у току свог одрастања и социјализације у Републици Србији могу да утичу на доживљај прокламованих вредности организације за коју раде. Те вредности обликују се и примењују кроз интеракцију у породици, школи, на факултету, на послу, као и у различитим друштвеним заједницама, односно свакодневном животу појединца уопште. Наведене вредности, ставови и понашања спадају у концепт националне културе, тј. културе једног друштва. Под концептом „српске националне културе“, у том смислу, подразумевају се горенаведени елементи које припадници српског друштва у Републици Србији поседују, користе и промишљају када говоре о себи у свом свакодневном животу. Размишљања и ставови запослених изнета у овој монографији указују нам да српска национална култура има већи и јачи утицај од организационе културе у доживљају радног места и односа према послу од стране запослених. Сама компанија прилагодила је одређене аспекте свог пословања локалном, националном контексту тако што је запосленима дала простор да своје „кућне вредности“ испољавају на радном месту. Организациона култура није безначајна у том смислу већ је само један од многих фактора који утичу такође на њихово понашање., In this monograph, certain processes and phenomena from the modern business world are analyzed from the ethnological and anthropological points of view, through the exemplar of a multinational company in Belgrade. The research was conducted in 2015 and 2016. The relationship between the organizational culture propagated by the company and societal culture was studied, i.e. the national culture of the country where the employees live. Fifty-six employees were questioned through interviews, a survey was used on the demographic and socio-economic profiles of the respondents, along with participatory observation, observation, and informal conversations. The content of which was the basis for the analysis of daily activities and events was recorded in a field diary. The dual research position of the authors of this study is specifically described and problematized. In addition to carrying out his research, the author simultaneously carried out an internship in the company. On one hand, such a position was particularly convenient for studying the daily practices of the interviewees at the workplace, on the other hand, the dual research position was problematic in terms of a continuous redefinition of strategies by which the ethnologist-anthropologist managed to carry out his field research without interruption.


Through experiments in organizational anthropology, this monograph provides an answer to the question of how the values, attitudes, and behaviors that the employees have adopted throughout their upbringing and socialization in the Republic of Serbia, can affect the experience of the proclaimed values of the organization they work for. Those values are shaped and applied through interactions with their families, in their schools, universities, and workplaces, as well as in different social communities, in other words, the individual’s everyday life in general. The stated values, attitudes and behaviors belong to the concept of ‘’national culture’’, i.e. the culture of a society. In that sense, the concept of "Serbian national culture" refers to the aforementioned elements, that members of the Serbian society in the Republic of Serbia possess, use and think about when they talk about themselves in their everyday lives. This monography concludes that from the employees’ experience of the workplace, the Serbian national culture has a greater and stronger influence than that of the organizational culture of the workplace. Thus, the company itself has adapted certain aspects of its operations to the local and national context by giving employees the space to express their "home values" in their workplace. Organizational culture is not insignificant in this sense but is simply one of many factors that also influence their behaviors.",
publisher = "Београд: Српски генеалошки центар, Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду",
title = "Огледи из антропологије организације",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5746"
}
Дражета, Б.. (2023). Огледи из антропологије организације. 
Београд: Српски генеалошки центар..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5746
Дражета Б. Огледи из антропологије организације. 2023;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5746 .
Дражета, Богдан, "Огледи из антропологије организације" (2023),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5746 .

Етнолошки и антрополошки поглед на идентитет у Сарајеву и Мостару

Дражета, Богдан Д.

(Земаљски музеј Босне и Херцеговине/Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Дражета, Богдан Д.
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4075
AB  - Овај рад пружа етнолошки и антрополошки поглед на идентитет у Сарајеву и Мостару,
на основу савремених теренских истраживања спроведених у периоду од 2017. до 2019.
године. Идентитет ће се посматрати као релациона категорија у односу на простор на коме
различите групације живе, што је испитано путем ставова, размишљања и понашања њихових чланова у контексту међуетничких и унутарградских односа. Коришћене су методе
опсервације, посматрања са учествовањем, неформалних и формалних интервјуа (разговора), анкете о демографском и социо-економском профилу испитаника и теренски дневник.
Учињен је аналитички осврт на прикупљену етнографску грађу који показује како изгледају процеси грађења идентитета међу становницима Сарајева и Мостара у савременом
периоду. Стога рад представља одређени допринос из области етнологије и антропологије
у Босни и Херцеговини, те може служити као основа за наредна проучавања.
AB  - This paper provides an ethnological and anthropological view of identity in Sarajevo and Mostar,
based on contemporary fieldwork research conducted between 2017 and 2019. Identity will be
observed as a relational category in regard to the space in which different groups live, which has
been examined through their members’ attitudes, thinking and behavior in the context of interethnic and intra-urban relations. Methods of observation, participant observation, unstructured
and structured interviews, survey on demographic and socio-economic profile of informants and
fieldwork diary were used. The analytical review of the collected ethnographic data was made,
which shows how the identity building process among the inhabitants of Sarajevo and Mostar
look like in the contemporary period. Therefore, the paper represents a certain contribution in
the field of ethnology and anthropology in Bosnia and Herzegovina, and can serve as a basis for
further studies.
PB  - Земаљски музеј Босне и Херцеговине/Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine
T2  - Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu n. s. Etnologija
T1  - Етнолошки и антрополошки поглед на идентитет у Сарајеву и Мостару
T1  - Ethnological and Anthropological View of Identity in Sarajevo and Mostar
EP  - 65
SP  - 51
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4075
ER  - 
@article{
author = "Дражета, Богдан Д.",
year = "2022",
abstract = "Овај рад пружа етнолошки и антрополошки поглед на идентитет у Сарајеву и Мостару,
на основу савремених теренских истраживања спроведених у периоду од 2017. до 2019.
године. Идентитет ће се посматрати као релациона категорија у односу на простор на коме
различите групације живе, што је испитано путем ставова, размишљања и понашања њихових чланова у контексту међуетничких и унутарградских односа. Коришћене су методе
опсервације, посматрања са учествовањем, неформалних и формалних интервјуа (разговора), анкете о демографском и социо-економском профилу испитаника и теренски дневник.
Учињен је аналитички осврт на прикупљену етнографску грађу који показује како изгледају процеси грађења идентитета међу становницима Сарајева и Мостара у савременом
периоду. Стога рад представља одређени допринос из области етнологије и антропологије
у Босни и Херцеговини, те може служити као основа за наредна проучавања., This paper provides an ethnological and anthropological view of identity in Sarajevo and Mostar,
based on contemporary fieldwork research conducted between 2017 and 2019. Identity will be
observed as a relational category in regard to the space in which different groups live, which has
been examined through their members’ attitudes, thinking and behavior in the context of interethnic and intra-urban relations. Methods of observation, participant observation, unstructured
and structured interviews, survey on demographic and socio-economic profile of informants and
fieldwork diary were used. The analytical review of the collected ethnographic data was made,
which shows how the identity building process among the inhabitants of Sarajevo and Mostar
look like in the contemporary period. Therefore, the paper represents a certain contribution in
the field of ethnology and anthropology in Bosnia and Herzegovina, and can serve as a basis for
further studies.",
publisher = "Земаљски музеј Босне и Херцеговине/Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine",
journal = "Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu n. s. Etnologija",
title = "Етнолошки и антрополошки поглед на идентитет у Сарајеву и Мостару, Ethnological and Anthropological View of Identity in Sarajevo and Mostar",
pages = "65-51",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4075"
}
Дражета, Б. Д.. (2022). Етнолошки и антрополошки поглед на идентитет у Сарајеву и Мостару. in Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu n. s. Etnologija
Земаљски музеј Босне и Херцеговине/Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine., 51-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4075
Дражета БД. Етнолошки и антрополошки поглед на идентитет у Сарајеву и Мостару. in Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu n. s. Etnologija. 2022;:51-65.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4075 .
Дражета, Богдан Д., "Етнолошки и антрополошки поглед на идентитет у Сарајеву и Мостару" in Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu n. s. Etnologija (2022):51-65,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4075 .

Да ли су навијачи чувари границе у Мостару: етнолошко-антрополошка анализа навијачког идентитета присталица „Вележа“ и „Зрињског“

Дражета, Богдан Д.

(Филозофски факултет Универзитета у Београду, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Дражета, Богдан Д.
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4071
AB  - Основно питање на које се настоји одговорити у овом раду јесте да
ли су навијачи чувари границе у Мостару? Ближе речено, питање је везано за
то да ли су присталице два фудбалска клуба у граду на Неретви – Фудбалског
клуба „Вележ“ и Хрватског шпортског клуба „Зрињски“ – чувари симболич-
ке, а самим тим, етничке границе, тј. да ли се у основи навијачког идентитета
налази религија, локални идентитет или нешто треће? Теренски рад учесталог
и спорадичног карактера почев од 2017. године наовамо, произвео је грађу
на основу које ће бити дат одговор на горенаведено питање, постављено од
стране Александра Крела током одбране моје докторске дисертације везане за
проблеме идентификације у Мостару и Сарајеву 2019. године. Тзв. „навијачке
зоне“ у Мостару постају „етничке зоне“ одељење симболичком и етничком
границом, у којима је приступ Другима забрањен.
AB  - The main question that we aim to answer in this paper is whether football
fans are the guardians of the border in Mostar. More specifically, the question
relates to whether the supporters of two football clubs in the city on the Neretva
river – the football club “Velež” and the Croatian sports club “Zrinjski” – are the
guardians of the symbolic and, thus, of the ethnic border, i.e. whether religion,
local identity or something else is at the root of the fans’ identity. Frequent and
sporadic field work since 2017 to date has yielded material facilitating the answer
to the above question, which Aleksandar Krel asked me when in 2019 I defended
my doctoral thesis about identity problems in Mostar and Sarajevo. The so-called
“football supporters’ zones” in Mostar are becoming “ethnic zones”, separated by
the symbolic and ethnic border, to which the access of Others is forbidden.
PB  - Филозофски факултет Универзитета у Београду
PB  - Службени гласник.
T2  - Антропологија спорта, игара и детињства: зборник радова у част др Александра Крела (1968-2021)
T1  - Да ли су навијачи чувари границе у Мостару: етнолошко-антрополошка анализа навијачког идентитета присталица „Вележа“ и „Зрињског“
T1  - Are football fans the guardians of the border in Mostar: ethnological-anthropological analysis of the identity of supporters of “Velež” and “Zrinjski”
EP  - 261
SP  - 249
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4071
ER  - 
@inbook{
author = "Дражета, Богдан Д.",
year = "2022",
abstract = "Основно питање на које се настоји одговорити у овом раду јесте да
ли су навијачи чувари границе у Мостару? Ближе речено, питање је везано за
то да ли су присталице два фудбалска клуба у граду на Неретви – Фудбалског
клуба „Вележ“ и Хрватског шпортског клуба „Зрињски“ – чувари симболич-
ке, а самим тим, етничке границе, тј. да ли се у основи навијачког идентитета
налази религија, локални идентитет или нешто треће? Теренски рад учесталог
и спорадичног карактера почев од 2017. године наовамо, произвео је грађу
на основу које ће бити дат одговор на горенаведено питање, постављено од
стране Александра Крела током одбране моје докторске дисертације везане за
проблеме идентификације у Мостару и Сарајеву 2019. године. Тзв. „навијачке
зоне“ у Мостару постају „етничке зоне“ одељење симболичком и етничком
границом, у којима је приступ Другима забрањен., The main question that we aim to answer in this paper is whether football
fans are the guardians of the border in Mostar. More specifically, the question
relates to whether the supporters of two football clubs in the city on the Neretva
river – the football club “Velež” and the Croatian sports club “Zrinjski” – are the
guardians of the symbolic and, thus, of the ethnic border, i.e. whether religion,
local identity or something else is at the root of the fans’ identity. Frequent and
sporadic field work since 2017 to date has yielded material facilitating the answer
to the above question, which Aleksandar Krel asked me when in 2019 I defended
my doctoral thesis about identity problems in Mostar and Sarajevo. The so-called
“football supporters’ zones” in Mostar are becoming “ethnic zones”, separated by
the symbolic and ethnic border, to which the access of Others is forbidden.",
publisher = "Филозофски факултет Универзитета у Београду, Службени гласник.",
journal = "Антропологија спорта, игара и детињства: зборник радова у част др Александра Крела (1968-2021)",
booktitle = "Да ли су навијачи чувари границе у Мостару: етнолошко-антрополошка анализа навијачког идентитета присталица „Вележа“ и „Зрињског“, Are football fans the guardians of the border in Mostar: ethnological-anthropological analysis of the identity of supporters of “Velež” and “Zrinjski”",
pages = "261-249",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4071"
}
Дражета, Б. Д.. (2022). Да ли су навијачи чувари границе у Мостару: етнолошко-антрополошка анализа навијачког идентитета присталица „Вележа“ и „Зрињског“. in Антропологија спорта, игара и детињства: зборник радова у част др Александра Крела (1968-2021)
Филозофски факултет Универзитета у Београду., 249-261.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4071
Дражета БД. Да ли су навијачи чувари границе у Мостару: етнолошко-антрополошка анализа навијачког идентитета присталица „Вележа“ и „Зрињског“. in Антропологија спорта, игара и детињства: зборник радова у част др Александра Крела (1968-2021). 2022;:249-261.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4071 .
Дражета, Богдан Д., "Да ли су навијачи чувари границе у Мостару: етнолошко-антрополошка анализа навијачког идентитета присталица „Вележа“ и „Зрињског“" in Антропологија спорта, игара и детињства: зборник радова у част др Александра Крела (1968-2021) (2022):249-261,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4071 .

Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини

Дражета, Богдан Д.; Гуја Дражета, Зорана С.

(Удужење фолклориста Србије, Београд, 2022)

TY  - CHAP
AU  - Дражета, Богдан Д.
AU  - Гуја Дражета, Зорана С.
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4249
AB  - Култура узгоја винове лозе и певања о њој представља важан део традиционалне и савремене културе словенских и других група народа. Предмет нашег чланка биће приказ и анализа справљања производа од грожђа као што су вино, ракија и сок код припадника дела јужнословенских народа – Срба, Бошњака и Хрвата – у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Поред тога, биће контекстуализоване традиционалне песме које се везују за винову лозу код наведених народа у различитим регијама Босне и Херцеговине, као прилог предмету проучавања. Основни метод помоћу кога је грађа прикупљена, уз теренски рад и претрагу релевантне литературе, јесте интервју полуструктурираног типа спроведен са појединим припадницима српског народа у горњем Срему, бошњачког народа у централној Херцеговини и хрватског народа у западној Херцеговини. Критеријум за одабир саговорника био је аматерско или професионално бављење узгојем винове лозе, тј. поседовање одређених знања о овој пракси и појединим обичајима и обредима који се уз њу везују. Овај етнолошки и антрополошки поглед с једне и етномузиколошки поглед с друге стране показује на који начин сарадња између две дисциплине доприноси ширем разумевању како традиционалне тако и савремене културе код дела јужнословенских народа.
AB  - The culture of growing grapevine and singing about it is an important part of the traditional and the contemporary culture of Slavic and other groups of peoples. The subject of our article will be a review and analysis of making grape products such as wine, brandy and juice among members of the South Slavic peoples (Serbs, Bosniaks and Croats) in the Republic of Serbia and Bosnia and Herzegovina. In addition, traditional songs related to the grapevine among these peoples in different regions of Bosnia and Herzegovina will be contextualized, as a contribution to the subject of study. The basic method by which the material was collected, along with fieldwork and archive search, was a semi-structured interview conducted with certain Serbs in the Upper Srem (Serbia), Bosniaks in central Herzegovina, and Croats in western Herzegovina (Bosnia and Herzegovina). The criterion for choosing the interlocutors was their amateur or professional cultivation of grapevine, i.e. their possession of a certain knowledge about this practice, as well as about certain customs and rituals associated with it. This ethnological and anthropological perspective on the one hand, and the ethnomusicological perspective on the other, shows how the cooperation between the two disciplines contributes to a broader understanding of both traditional and contemporary culture among the part of South Slavic peoples, which is important for the contemporary Serbian, Slav, and Balkan folkloristics.
PB  - Удужење фолклориста Србије, Београд
PB  - Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
PB  - Културни центар Топола
T2  - Савремена српска фолклористика X
T1  - Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини
EP  - 362
SP  - 345
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4249
ER  - 
@inbook{
author = "Дражета, Богдан Д. and Гуја Дражета, Зорана С.",
year = "2022",
abstract = "Култура узгоја винове лозе и певања о њој представља важан део традиционалне и савремене културе словенских и других група народа. Предмет нашег чланка биће приказ и анализа справљања производа од грожђа као што су вино, ракија и сок код припадника дела јужнословенских народа – Срба, Бошњака и Хрвата – у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Поред тога, биће контекстуализоване традиционалне песме које се везују за винову лозу код наведених народа у различитим регијама Босне и Херцеговине, као прилог предмету проучавања. Основни метод помоћу кога је грађа прикупљена, уз теренски рад и претрагу релевантне литературе, јесте интервју полуструктурираног типа спроведен са појединим припадницима српског народа у горњем Срему, бошњачког народа у централној Херцеговини и хрватског народа у западној Херцеговини. Критеријум за одабир саговорника био је аматерско или професионално бављење узгојем винове лозе, тј. поседовање одређених знања о овој пракси и појединим обичајима и обредима који се уз њу везују. Овај етнолошки и антрополошки поглед с једне и етномузиколошки поглед с друге стране показује на који начин сарадња између две дисциплине доприноси ширем разумевању како традиционалне тако и савремене културе код дела јужнословенских народа., The culture of growing grapevine and singing about it is an important part of the traditional and the contemporary culture of Slavic and other groups of peoples. The subject of our article will be a review and analysis of making grape products such as wine, brandy and juice among members of the South Slavic peoples (Serbs, Bosniaks and Croats) in the Republic of Serbia and Bosnia and Herzegovina. In addition, traditional songs related to the grapevine among these peoples in different regions of Bosnia and Herzegovina will be contextualized, as a contribution to the subject of study. The basic method by which the material was collected, along with fieldwork and archive search, was a semi-structured interview conducted with certain Serbs in the Upper Srem (Serbia), Bosniaks in central Herzegovina, and Croats in western Herzegovina (Bosnia and Herzegovina). The criterion for choosing the interlocutors was their amateur or professional cultivation of grapevine, i.e. their possession of a certain knowledge about this practice, as well as about certain customs and rituals associated with it. This ethnological and anthropological perspective on the one hand, and the ethnomusicological perspective on the other, shows how the cooperation between the two disciplines contributes to a broader understanding of both traditional and contemporary culture among the part of South Slavic peoples, which is important for the contemporary Serbian, Slav, and Balkan folkloristics.",
publisher = "Удужење фолклориста Србије, Београд, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд, Културни центар Топола",
journal = "Савремена српска фолклористика X",
booktitle = "Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини",
pages = "362-345",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4249"
}
Дражета, Б. Д.,& Гуја Дражета, З. С.. (2022). Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини. in Савремена српска фолклористика X
Удужење фолклориста Србије, Београд., 345-362.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4249
Дражета БД, Гуја Дражета ЗС. Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини. in Савремена српска фолклористика X. 2022;:345-362.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4249 .
Дражета, Богдан Д., Гуја Дражета, Зорана С., "Култура узгоја винове лозе и певања о њој међу појединим припадницима Срба, Бошњака и Хрвата у Србији и Босни и Херцеговини" in Савремена српска фолклористика X (2022):345-362,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4249 .

Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века

Дражета, Богдан

(Удружење фолклориста Србије, Београд, 2022)

TY  - CONF
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4088
AB  - Јужнословенске теме и мотиви нису само „популарне“ већ и нужне области проучавања у етнологији и антропологији. Иако су све јужнословенске савремене државе хетерогене и важне за друштвено-хуманистичке науке у истраживачком смислу, Босна и Херцеговина је у одређеној мери мање проучена. Три етничке заједнице (Бошњаци, Срби и Хрвати) и међусобни односи њихових припадника су поједностављени и остају често непознати како за њих саме, тако и за оне „са стране“, при чему се ту мисли на становнике суседних земаља, а не само особе из остатка европског континента и света. Сматрам да је, сходно томе, на делу „дупла егзотизација“ – посматрање и замишљање нâрода у Босни и Херцеговини као одувек међусобно завађених, али добронамерних и неспремних на новитете у свакодневном животу и другим доменима. Прожимања, удаљавања и спорења међу три заједнице почетком XXI века јесу шанса за другачије и боље разумевање истих, јер без тог дела јужнословенска културна слагалица није сасвим употпуњена.
PB  - Удружење фолклориста Србије, Београд
PB  - Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд
PB  - Центар за културу „Вук Караџић“, Лозница
PB  - Научно-образовно културни центар „Вук Караџић“, Тршић
C3  - Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XII“
T1  - Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века
EP  - 35
IS  - 12
SP  - 35
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4088
ER  - 
@conference{
author = "Дражета, Богдан",
year = "2022",
abstract = "Јужнословенске теме и мотиви нису само „популарне“ већ и нужне области проучавања у етнологији и антропологији. Иако су све јужнословенске савремене државе хетерогене и важне за друштвено-хуманистичке науке у истраживачком смислу, Босна и Херцеговина је у одређеној мери мање проучена. Три етничке заједнице (Бошњаци, Срби и Хрвати) и међусобни односи њихових припадника су поједностављени и остају често непознати како за њих саме, тако и за оне „са стране“, при чему се ту мисли на становнике суседних земаља, а не само особе из остатка европског континента и света. Сматрам да је, сходно томе, на делу „дупла егзотизација“ – посматрање и замишљање нâрода у Босни и Херцеговини као одувек међусобно завађених, али добронамерних и неспремних на новитете у свакодневном животу и другим доменима. Прожимања, удаљавања и спорења међу три заједнице почетком XXI века јесу шанса за другачије и боље разумевање истих, јер без тог дела јужнословенска културна слагалица није сасвим употпуњена.",
publisher = "Удружење фолклориста Србије, Београд, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд, Центар за културу „Вук Караџић“, Лозница, Научно-образовно културни центар „Вук Караџић“, Тршић",
journal = "Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XII“",
title = "Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века",
pages = "35-35",
number = "12",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4088"
}
Дражета, Б.. (2022). Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века. in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XII“
Удружење фолклориста Србије, Београд.(12), 35-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4088
Дражета Б. Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века. in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XII“. 2022;(12):35-35.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4088 .
Дражета, Богдан, "Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века" in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XII“, no. 12 (2022):35-35,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4088 .

Етнолошка и антрополошка проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града

Дражета, Богдан Д.

(Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 2022)

TY  - CONF
AU  - Дражета, Богдан Д.
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3947
AB  - У протеклих четврт века различити демографски процеси, као резултат завршетка рата у Босни и Херцеговини 1992–1995. године, обликовали су развој „новог“ града
насталог током ратних сукоба – тадашњег Српског Сарајева, данашњег Источног Сарајева. Политички, институционални, економски, друштвени и културни развој ове територијалне јединице представља занимљиву појаву из више углова. Најпре, поставља се питање како се идентитет, културни односно регионални, локални и етнички, схвата од стране грађана и људи чија је улога у граду управљачка. Затим, на који начин се ти различити нивои идентитета граде у односу на границе у простору (формалне и неформалне), како према другим народима тако и према сопственом у оквиру других регионалних групација. Напослетку, како стручан поглед може да открије правце будућих перспектива наведеног града, те проба да његов развој испрати у складу са преображајем идентитета становника, њиховим потребама, жељама, вредностима и ставовима. Могућности етнолошких и
антрополошких проучавања Источног Сарајева као теориторијално-административне урбане целине, састављене из низа културно-регионалних подцелина, дају осврт на постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града, са циљем стварања погодног простора за живот свих његових грађана. Појава ове урбане зоне тако постаје не само друштвена стварност, већ процес који је неопходно испратити, објаснити и предочити са стручне стране, јер су
даље могућности вишеструко значајан изазов у истраживачком, управљачком и свакодневном смислу.
AB  - In the past quarter of a century, various demographic processes, as a result of the end of the 1992-1995 war in Bosnia and Herzegovina, shaped the development of the “new” city created during
the war - the Serbian Sarajevo, today named East Sarajevo. The political, institutional, economic, social and cultural development of this territorial unit is an interesting phenomenon from several angles. First, the question arises as to how identity, cultural or regional, local and ethnic, is understood by citizens and people in administrative roles. Then, in what way are these different levels of identity built in relation to the boundaries in space (formal and informal), both towards
other ethnic communities and towards one’s own within other regional groups. Finally, we offer a professional angle which can reveal the directions of the future prospects of the mentioned city, while making an attempt to observe its development in accordance with the transformation of the identity of the inhabitants, their needs, desires, values and attitudes. Possibilities of ethnological and anthropological studies of East Sarajevo as a territorial and administrative urban area, composed of a number of smaller cultural and regional areas, provide an overview of the origin, development and future prospects of the “new” city, with the aim of creating a suitable space for all its citizens. The emergence of this urban zone thus becomes not only a social reality, but a process that needs to be observed, explained and presented from a professional point of view, because further possibilities are a very significant challenge in terms of city’s research,
management, and everyday life.
How the city is perceived by local authorities at the institutional
level and the city residents themselves at the individual level (people, i.e. citizens), is something that is important to interpret scientifically not only for those who live there, but for future generations who will live there, as a debt to those who lived there and created everything
that has to do with that city. A review of the origin and development, as well as the scientific literature about the (Serb) East Sarajevo, served as the basis for what can be written about that city further, namely as the beginning of the foundation for further studies in the field of ethnology and anthropology and other social and human sciences. Thus, the paper was written in order to give rise to the future prospects of the “new” city, with the aim of creating a suitable space
for all its citizens. This type of activity can even be considered part of action anthropology, in regard to developmental anthropology in which the researcher helps the studied community.
PB  - Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву
C3  - Наука и стварност: зборник радова са научног скупа (Пале, 22. мај 2021)
T1  - Етнолошка и антрополошка проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града
EP  - 230
SP  - 211
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3947
ER  - 
@conference{
author = "Дражета, Богдан Д.",
year = "2022",
abstract = "У протеклих четврт века различити демографски процеси, као резултат завршетка рата у Босни и Херцеговини 1992–1995. године, обликовали су развој „новог“ града
насталог током ратних сукоба – тадашњег Српског Сарајева, данашњег Источног Сарајева. Политички, институционални, економски, друштвени и културни развој ове територијалне јединице представља занимљиву појаву из више углова. Најпре, поставља се питање како се идентитет, културни односно регионални, локални и етнички, схвата од стране грађана и људи чија је улога у граду управљачка. Затим, на који начин се ти различити нивои идентитета граде у односу на границе у простору (формалне и неформалне), како према другим народима тако и према сопственом у оквиру других регионалних групација. Напослетку, како стручан поглед може да открије правце будућих перспектива наведеног града, те проба да његов развој испрати у складу са преображајем идентитета становника, њиховим потребама, жељама, вредностима и ставовима. Могућности етнолошких и
антрополошких проучавања Источног Сарајева као теориторијално-административне урбане целине, састављене из низа културно-регионалних подцелина, дају осврт на постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града, са циљем стварања погодног простора за живот свих његових грађана. Појава ове урбане зоне тако постаје не само друштвена стварност, већ процес који је неопходно испратити, објаснити и предочити са стручне стране, јер су
даље могућности вишеструко значајан изазов у истраживачком, управљачком и свакодневном смислу., In the past quarter of a century, various demographic processes, as a result of the end of the 1992-1995 war in Bosnia and Herzegovina, shaped the development of the “new” city created during
the war - the Serbian Sarajevo, today named East Sarajevo. The political, institutional, economic, social and cultural development of this territorial unit is an interesting phenomenon from several angles. First, the question arises as to how identity, cultural or regional, local and ethnic, is understood by citizens and people in administrative roles. Then, in what way are these different levels of identity built in relation to the boundaries in space (formal and informal), both towards
other ethnic communities and towards one’s own within other regional groups. Finally, we offer a professional angle which can reveal the directions of the future prospects of the mentioned city, while making an attempt to observe its development in accordance with the transformation of the identity of the inhabitants, their needs, desires, values and attitudes. Possibilities of ethnological and anthropological studies of East Sarajevo as a territorial and administrative urban area, composed of a number of smaller cultural and regional areas, provide an overview of the origin, development and future prospects of the “new” city, with the aim of creating a suitable space for all its citizens. The emergence of this urban zone thus becomes not only a social reality, but a process that needs to be observed, explained and presented from a professional point of view, because further possibilities are a very significant challenge in terms of city’s research,
management, and everyday life.
How the city is perceived by local authorities at the institutional
level and the city residents themselves at the individual level (people, i.e. citizens), is something that is important to interpret scientifically not only for those who live there, but for future generations who will live there, as a debt to those who lived there and created everything
that has to do with that city. A review of the origin and development, as well as the scientific literature about the (Serb) East Sarajevo, served as the basis for what can be written about that city further, namely as the beginning of the foundation for further studies in the field of ethnology and anthropology and other social and human sciences. Thus, the paper was written in order to give rise to the future prospects of the “new” city, with the aim of creating a suitable space
for all its citizens. This type of activity can even be considered part of action anthropology, in regard to developmental anthropology in which the researcher helps the studied community.",
publisher = "Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву",
journal = "Наука и стварност: зборник радова са научног скупа (Пале, 22. мај 2021)",
title = "Етнолошка и антрополошка проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града",
pages = "230-211",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3947"
}
Дражета, Б. Д.. (2022). Етнолошка и антрополошка проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града. in Наука и стварност: зборник радова са научног скупа (Пале, 22. мај 2021)
Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву., 211-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3947
Дражета БД. Етнолошка и антрополошка проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града. in Наука и стварност: зборник радова са научног скупа (Пале, 22. мај 2021). 2022;:211-230.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3947 .
Дражета, Богдан Д., "Етнолошка и антрополошка проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града" in Наука и стварност: зборник радова са научног скупа (Пале, 22. мај 2021) (2022):211-230,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3947 .

Mario Katić, Domorodci i gospodari: historijsko-antropopološka studija stvaranja bosanskohercegovačkog grada Vareša, Sarajevo-Zagreb 2020, 144 str.

Дражета, Богдан

(Београд: Етнолошко-антрополошко друштво Србије, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5118
AB  - Монографија Мариа Катића насловљена „Домородци и госпо-дари:  хисторијско-антрополошка  студија  стварања  босанскохерце-говачког града Вареша“ доноси право освежење међу етнолошку и антрополошку  науку  на  подручју,  пре  свега,  Босне  и  Херцеговине  те  некадашње  заједничке  државе  Јужних  Словена  –  Југославије,  а  потом  и  на  просторима  Балканског  полуострва  и  у  југоисточне  Европе   уопште.   У   питању   је   студија   у   којој   аутор   настоји   да   контекстуализује  и  анализира  рукописе  Мије  Жуљића  и  Јосипа  Токмачића,  двојице  народних  прегалаца  из  Вареша,  о  томе  какве  је  промене  претрпело  ово  место  у  средњој  Босни  у  очима  његових  становника почевши од краја XIX до средине XX столећа. Недалеко од „старог Вареша“ обликованог за време османске управе, развија се, током аустроугарске владавине, нови град „Вареш Мајдан“. Како то утиче на живот људи?
PB  - Београд: Етнолошко-антрополошко друштво Србије
T2  - Етнолошко-антрополошке свеске
T1  - Mario Katić, Domorodci i gospodari: historijsko-antropopološka studija stvaranja bosanskohercegovačkog grada Vareša, Sarajevo-Zagreb 2020, 144 str.
EP  - 170
IS  - 33
SP  - 167
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5118
ER  - 
@article{
author = "Дражета, Богдан",
year = "2022",
abstract = "Монографија Мариа Катића насловљена „Домородци и госпо-дари:  хисторијско-антрополошка  студија  стварања  босанскохерце-говачког града Вареша“ доноси право освежење међу етнолошку и антрополошку  науку  на  подручју,  пре  свега,  Босне  и  Херцеговине  те  некадашње  заједничке  државе  Јужних  Словена  –  Југославије,  а  потом  и  на  просторима  Балканског  полуострва  и  у  југоисточне  Европе   уопште.   У   питању   је   студија   у   којој   аутор   настоји   да   контекстуализује  и  анализира  рукописе  Мије  Жуљића  и  Јосипа  Токмачића,  двојице  народних  прегалаца  из  Вареша,  о  томе  какве  је  промене  претрпело  ово  место  у  средњој  Босни  у  очима  његових  становника почевши од краја XIX до средине XX столећа. Недалеко од „старог Вареша“ обликованог за време османске управе, развија се, током аустроугарске владавине, нови град „Вареш Мајдан“. Како то утиче на живот људи?",
publisher = "Београд: Етнолошко-антрополошко друштво Србије",
journal = "Етнолошко-антрополошке свеске",
title = "Mario Katić, Domorodci i gospodari: historijsko-antropopološka studija stvaranja bosanskohercegovačkog grada Vareša, Sarajevo-Zagreb 2020, 144 str.",
pages = "170-167",
number = "33",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5118"
}
Дражета, Б.. (2022). Mario Katić, Domorodci i gospodari: historijsko-antropopološka studija stvaranja bosanskohercegovačkog grada Vareša, Sarajevo-Zagreb 2020, 144 str.. in Етнолошко-антрополошке свеске
Београд: Етнолошко-антрополошко друштво Србије.(33), 167-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5118
Дражета Б. Mario Katić, Domorodci i gospodari: historijsko-antropopološka studija stvaranja bosanskohercegovačkog grada Vareša, Sarajevo-Zagreb 2020, 144 str.. in Етнолошко-антрополошке свеске. 2022;(33):167-170.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5118 .
Дражета, Богдан, "Mario Katić, Domorodci i gospodari: historijsko-antropopološka studija stvaranja bosanskohercegovačkog grada Vareša, Sarajevo-Zagreb 2020, 144 str." in Етнолошко-антрополошке свеске, no. 33 (2022):167-170,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5118 .

Хроника поводом Антрополошке агоре

Дражета, Богдан

(Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Досије студио, 2022)

TY  - GEN
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5117
AB  - Након  краће  паузе  настале  услед пандемије  вируса  Ковид  19,  почев  од фебруара  2022.  године  обновљен  је међународни  етнолошки  и  антропо-лошки форум под називом „Антропо-лошка агора“ у организацији Институ-та за етнологију и антропологију при Филозофском факултету Универзитета у Београду. Као што је то био случај и у претходној деценији, колеге и колеги-нице из земље, региона и иностранства гостовали су на форуму и тиме наста-вили да представљају своја различита истраживања  из  области  етнологије  и антропологије, те сродних и све више угрожених  друштвено-хуманистичких дисциплина, и то превасходно студен-тима и студенткињама Одељења за ет-нологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, а потом колегама и колегиницама из до-маће научне заједнице.
PB  - Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Досије студио
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Хроника поводом Антрополошке агоре
EP  - 1488
IS  - 4
SP  - 1487
VL  - 17
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5117
ER  - 
@misc{
author = "Дражета, Богдан",
year = "2022",
abstract = "Након  краће  паузе  настале  услед пандемије  вируса  Ковид  19,  почев  од фебруара  2022.  године  обновљен  је међународни  етнолошки  и  антропо-лошки форум под називом „Антропо-лошка агора“ у организацији Институ-та за етнологију и антропологију при Филозофском факултету Универзитета у Београду. Као што је то био случај и у претходној деценији, колеге и колеги-нице из земље, региона и иностранства гостовали су на форуму и тиме наста-вили да представљају своја различита истраживања  из  области  етнологије  и антропологије, те сродних и све више угрожених  друштвено-хуманистичких дисциплина, и то превасходно студен-тима и студенткињама Одељења за ет-нологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, а потом колегама и колегиницама из до-маће научне заједнице.",
publisher = "Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Досије студио",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Хроника поводом Антрополошке агоре",
pages = "1488-1487",
number = "4",
volume = "17",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5117"
}
Дражета, Б.. (2022). Хроника поводом Антрополошке агоре. in Етноантрополошки проблеми
Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду и Досије студио., 17(4), 1487-1488.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5117
Дражета Б. Хроника поводом Антрополошке агоре. in Етноантрополошки проблеми. 2022;17(4):1487-1488.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5117 .
Дражета, Богдан, "Хроника поводом Антрополошке агоре" in Етноантрополошки проблеми, 17, no. 4 (2022):1487-1488,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5117 .

Етнички и регионални стереотипи у ТВ серији „Конак код Хилмије“

Дражета, Богдан

(Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за етнологију и антропологију, 2022)

TY  - JOUR
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2022
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3946
AB  - Етнички и регионални стереотипи, као упрошћени погледи на
одређену заједницу људи на основу њихове етничке и регионалне припадности,
сагледани су у овом раду кроз призму ТВ серије „Конак код Хилмије”, емитоване
2018. и 2019. године у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Северној Маке-
донији, као и у земљама дијаспоре бивше Југославије. Радња серије смештена је
у Сарајево током Другог светског рата, тачније у ресторан са преноћиштем који
води локални сарајевски угоститељ. Прегршт различитих ликова који се крећу
кроз механу и конак изнедрио је, поред личних интереса и наводно умањених на-
ционалних тензија, етничке и регионалне стереотипе. Тај аспект се кроз серију
провлачи као важан део етничког хумора, чији садржај јесте првенствено на ет-
ничкој/националној основи, али у себи садржи и географске/регионалне или пак
социјалне темеље.
AB  - Ethnic and regional stereotypes as simplified views of a people within a certain
community based on their ethnic and regional affiliation are observed in this
paper through the TV series „Konak kod Hilmije” (konak, local small private
hotel with a restaurant), broadcast in 2018 and 2019 in Bosnia and Herzegovina,
Serbia, Montenegro, North Macedonia, as well as in the diaspora countries of
the former Yugoslavia. Ethnic and regional stereotypes were found during the
analysis of the series’ rhetoric and discourse. The series is set in Sarajevo during
World War II, more precisely in a restaurant with an overnight stay run by a
local Sarajevo host. A handful of different characters moving through the tavern
and konak has produced ethnic and regional stereotypes, in addition to their personal interests and allegedly reduced national tensions. These stereotypes
run through the series as an important part of ethnic humor, whose content is
primarily on an ethnic/national basis, but also contain geographical/regional or
social foundations. Humor at the expense of various social groups, religious and
other greetings, cultural background of the inhabitants of the old part of Sarajevo,
retraditionalization in the domain of religion and language, indicates that
the TV series „Konak kod Hilmije” is critical of these phenomena and processes
in public discourse, mostly towards the simplified view of ethnic/regional communities
in Bosnia and Herzegovina.
PB  - Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за етнологију и антропологију
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Етнички и регионални стереотипи у ТВ серији „Конак код Хилмије“
T1  - Ethnic and Regional Stereotypes in the TV Series „Konak kod Hilmije”
EP  - 156
IS  - 2
SP  - 119
VL  - 17
DO  - 10.21301/eap.v17i1.4
ER  - 
@article{
author = "Дражета, Богдан",
year = "2022",
abstract = "Етнички и регионални стереотипи, као упрошћени погледи на
одређену заједницу људи на основу њихове етничке и регионалне припадности,
сагледани су у овом раду кроз призму ТВ серије „Конак код Хилмије”, емитоване
2018. и 2019. године у Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Северној Маке-
донији, као и у земљама дијаспоре бивше Југославије. Радња серије смештена је
у Сарајево током Другог светског рата, тачније у ресторан са преноћиштем који
води локални сарајевски угоститељ. Прегршт различитих ликова који се крећу
кроз механу и конак изнедрио је, поред личних интереса и наводно умањених на-
ционалних тензија, етничке и регионалне стереотипе. Тај аспект се кроз серију
провлачи као важан део етничког хумора, чији садржај јесте првенствено на ет-
ничкој/националној основи, али у себи садржи и географске/регионалне или пак
социјалне темеље., Ethnic and regional stereotypes as simplified views of a people within a certain
community based on their ethnic and regional affiliation are observed in this
paper through the TV series „Konak kod Hilmije” (konak, local small private
hotel with a restaurant), broadcast in 2018 and 2019 in Bosnia and Herzegovina,
Serbia, Montenegro, North Macedonia, as well as in the diaspora countries of
the former Yugoslavia. Ethnic and regional stereotypes were found during the
analysis of the series’ rhetoric and discourse. The series is set in Sarajevo during
World War II, more precisely in a restaurant with an overnight stay run by a
local Sarajevo host. A handful of different characters moving through the tavern
and konak has produced ethnic and regional stereotypes, in addition to their personal interests and allegedly reduced national tensions. These stereotypes
run through the series as an important part of ethnic humor, whose content is
primarily on an ethnic/national basis, but also contain geographical/regional or
social foundations. Humor at the expense of various social groups, religious and
other greetings, cultural background of the inhabitants of the old part of Sarajevo,
retraditionalization in the domain of religion and language, indicates that
the TV series „Konak kod Hilmije” is critical of these phenomena and processes
in public discourse, mostly towards the simplified view of ethnic/regional communities
in Bosnia and Herzegovina.",
publisher = "Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за етнологију и антропологију",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Етнички и регионални стереотипи у ТВ серији „Конак код Хилмије“, Ethnic and Regional Stereotypes in the TV Series „Konak kod Hilmije”",
pages = "156-119",
number = "2",
volume = "17",
doi = "10.21301/eap.v17i1.4"
}
Дражета, Б.. (2022). Етнички и регионални стереотипи у ТВ серији „Конак код Хилмије“. in Етноантрополошки проблеми
Филозофски факултет Универзитета у Београду, Одељење за етнологију и антропологију., 17(2), 119-156.
https://doi.org/10.21301/eap.v17i1.4
Дражета Б. Етнички и регионални стереотипи у ТВ серији „Конак код Хилмије“. in Етноантрополошки проблеми. 2022;17(2):119-156.
doi:10.21301/eap.v17i1.4 .
Дражета, Богдан, "Етнички и регионални стереотипи у ТВ серији „Конак код Хилмије“" in Етноантрополошки проблеми, 17, no. 2 (2022):119-156,
https://doi.org/10.21301/eap.v17i1.4 . .

Могућности етнолошких и антрополошких проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града

Дражета, Богдан

(Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 2021)

TY  - CONF
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5408
AB  - У протеклих четврт века различити демографски процеси, као резултат завршетка рата у Босни и Херцеговини 1992-1995. године, обликовали су развој
„новог“ града насталог током ратних сукоба – тадашњег Српског Сарајева, данашњег Источног Сарајева. Политички, институционални, економски, друштвени и културни развој ове територијалне јединице представља занимљиву појаву из више углова. Најпре, поставља се питање како се идентитет, културни односно регионални, локални и етнички, схвата од стране грађана и људи чија је улога управљачка. Затим, на који начин се ти различити нивои идентитета граде у односу на границе у простору (формалне и неформалне), како према другим народима тако и према сопственом у оквиру других регионалних групација. Напослетку, како стручан поглед може да открије правце будућих перспектива наведеног града, те проба да његов развој испрати у складу са преображајем идентитета становника, њиховим потребама, жељама, вредностима и ставовима. Могућности етнолошких и антрополошких проучавања Источног Сарајева као теориторијално-административне урбане целине, састављене из низа културно-регионалних подцелина, дају осврт на постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града, са циљем стварања погодног простора за живот свих његових грађана. Појава ове урбане зоне тако постаје не само друштвена стварност, већ процес који је неопходно испратити, објаснити и предочити са стручне стране, јер су даље могућности вишеструко значајан изазов у истраживачком и управљачком смислу.
PB  - Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву
C3  - Међународни научни скуп "Наука и стварност" (Пале, 22. мај 2021.)
T1  - Могућности етнолошких и антрополошких проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града
EP  - 24
SP  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5408
ER  - 
@conference{
author = "Дражета, Богдан",
year = "2021",
abstract = "У протеклих четврт века различити демографски процеси, као резултат завршетка рата у Босни и Херцеговини 1992-1995. године, обликовали су развој
„новог“ града насталог током ратних сукоба – тадашњег Српског Сарајева, данашњег Источног Сарајева. Политички, институционални, економски, друштвени и културни развој ове територијалне јединице представља занимљиву појаву из више углова. Најпре, поставља се питање како се идентитет, културни односно регионални, локални и етнички, схвата од стране грађана и људи чија је улога управљачка. Затим, на који начин се ти различити нивои идентитета граде у односу на границе у простору (формалне и неформалне), како према другим народима тако и према сопственом у оквиру других регионалних групација. Напослетку, како стручан поглед може да открије правце будућих перспектива наведеног града, те проба да његов развој испрати у складу са преображајем идентитета становника, њиховим потребама, жељама, вредностима и ставовима. Могућности етнолошких и антрополошких проучавања Источног Сарајева као теориторијално-административне урбане целине, састављене из низа културно-регионалних подцелина, дају осврт на постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града, са циљем стварања погодног простора за живот свих његових грађана. Појава ове урбане зоне тако постаје не само друштвена стварност, већ процес који је неопходно испратити, објаснити и предочити са стручне стране, јер су даље могућности вишеструко значајан изазов у истраживачком и управљачком смислу.",
publisher = "Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву",
journal = "Међународни научни скуп "Наука и стварност" (Пале, 22. мај 2021.)",
title = "Могућности етнолошких и антрополошких проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града",
pages = "24-24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5408"
}
Дражета, Б.. (2021). Могућности етнолошких и антрополошких проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града. in Међународни научни скуп "Наука и стварност" (Пале, 22. мај 2021.)
Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву., 24-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5408
Дражета Б. Могућности етнолошких и антрополошких проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града. in Међународни научни скуп "Наука и стварност" (Пале, 22. мај 2021.). 2021;:24-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5408 .
Дражета, Богдан, "Могућности етнолошких и антрополошких проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града" in Међународни научни скуп "Наука и стварност" (Пале, 22. мај 2021.) (2021):24-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5408 .

Култура узгоја и опевања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини

Дражета, Богдан; Гуја, Зорана С.

(Удружење фолклориста Србије, Београд, 2021)

TY  - CONF
AU  - Дражета, Богдан
AU  - Гуја, Зорана С.
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5407
AB  - Култура узгоја и опевавања винове лозе представља важан део традиционалне и савремене културе словенских и других група народа. Предмет нашег излагања биће приказ и анализа справљања производа од грожђа, као што су вино, ракија и сок код припадника дела јужнословенских народа – Срба, Бошњака и Хрвата – у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Поред тога, биће контекстуализоване традиционалне песме које се везују за винову лозу код наведених народа у различитим регијама Босне и Херцеговине, као прилог предмету проучавања. Основни метод помоћу кога ће грађа бити прикупљена, уз теренски рад и претрагу релевантне литературе, јесте интервју полуструктурираног типа са појединим припадницима српског народа у горњем Срему, бошњачког народа у централној Херцеговини и хрватског народа у западној Херцеговини. Критеријум за одабир саговорника био је аматерско или професионално бављење узгојем винове лозе и поседовање одређених знања о овој пракси и појединим обредима који се уз њу везују. Овај етнолошки и антрополошки поглед с једне и етномузиколошки поглед с друге стране, показаће на који начин сарадња између две дисциплине доприноси ширем разумевању како традиционалне тако и савремене културе код дела јужнословенских народа, а што је, уопште узев, од значаја и за савремену српску фолклористику.
PB  - Удружење фолклориста Србије, Београд
PB  - Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
PB  - Културни центар Топола
C3  - Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика X“
T1  - Култура узгоја и опевања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини
EP  - 30
SP  - 30
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5407
ER  - 
@conference{
author = "Дражета, Богдан and Гуја, Зорана С.",
year = "2021",
abstract = "Култура узгоја и опевавања винове лозе представља важан део традиционалне и савремене културе словенских и других група народа. Предмет нашег излагања биће приказ и анализа справљања производа од грожђа, као што су вино, ракија и сок код припадника дела јужнословенских народа – Срба, Бошњака и Хрвата – у Републици Србији и Босни и Херцеговини. Поред тога, биће контекстуализоване традиционалне песме које се везују за винову лозу код наведених народа у различитим регијама Босне и Херцеговине, као прилог предмету проучавања. Основни метод помоћу кога ће грађа бити прикупљена, уз теренски рад и претрагу релевантне литературе, јесте интервју полуструктурираног типа са појединим припадницима српског народа у горњем Срему, бошњачког народа у централној Херцеговини и хрватског народа у западној Херцеговини. Критеријум за одабир саговорника био је аматерско или професионално бављење узгојем винове лозе и поседовање одређених знања о овој пракси и појединим обредима који се уз њу везују. Овај етнолошки и антрополошки поглед с једне и етномузиколошки поглед с друге стране, показаће на који начин сарадња између две дисциплине доприноси ширем разумевању како традиционалне тако и савремене културе код дела јужнословенских народа, а што је, уопште узев, од значаја и за савремену српску фолклористику.",
publisher = "Удружење фолклориста Србије, Београд, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд, Културни центар Топола",
journal = "Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика X“",
title = "Култура узгоја и опевања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини",
pages = "30-30",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5407"
}
Дражета, Б.,& Гуја, З. С.. (2021). Култура узгоја и опевања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини. in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика X“
Удружење фолклориста Србије, Београд., 30-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5407
Дражета Б, Гуја ЗС. Култура узгоја и опевања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини. in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика X“. 2021;:30-30.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5407 .
Дражета, Богдан, Гуја, Зорана С., "Култура узгоја и опевања винове лозе међу појединим припадницима Срба, Хрвата и Бошњака у Србији и Босни и Херцеговини" in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика X“ (2021):30-30,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5407 .

Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена

Guja, Zorana; Dražeta, Bogdan

(Крагујевац : Филолошко- уметнички факултет, 2021)

TY  - GEN
AU  - Guja, Zorana
AU  - Dražeta, Bogdan
PY  - 2021
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/13506
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5480
AB  - Јеврејска традиција се испољава кроз различите музичке форме, што је предмет про-учавања етномузикологије, али је истовремено и везана за поље којим се бави етнологија,будући да се односи на културу и њено преношење. У том смислу, овај рад се бави какосветовним тако и духовним формама јеврејске сефардске музике у Босни и Херцеговини.Од доласка Јевреја Сефарда на овај простор у ужем, односно Балканског полуострва уширем смислу, крајем XV и почетком XVI века, музика њихове заједнице је обликованапод утицајем музика Других, али и обратно. Локално поднебље, градски облици, ори-јентална мелодика, арапско-шпанско-јеврејски облици, као и култура живљења, само сунеки од утицаја у традиционалној (народној) музици сефардских Јевреја на поменутомпростору. Кроз анализу наведених облика и стваралаштва Флори Јагоде, групе Ладино идругих извођача новијег датума, сматрамо да се може успоставити нит која показује кон-тинуитет музичких форми које су нашле своје место и на савременој World Music сцени.
AB  - The Jewish tradition is manifested through various musical forms, which is the subject of the studyof ethnomusicology, but at the same time it is related to the field that ethnology deals with, since it refers toculture and its transmission. In that sense, this paper will deal with both secular and spiritual forms of JewishSephardic music in Bosnia-Herzegovina. Since the arrival of the Sephardic Jews in this area in the narrowersense or the Balkan Peninsula in the broadest sense at the end of the 15th and the beginning of the 16thcentury, the music of their community has been shaped by the music of Others, and vice versa. The localprovince, urban forms, oriental melodies, Arabic-Spanish-Jewish forms, as well as the culture of living, arejust some of the influences in the traditional (folk) music of Sephardic Jews in the mentioned area (Bosnia-Herzegovina). We believe a thread can be established that shows the continuity of musical forms that havefound their place on the World Music scene, through the analysis of the mentioned forms and creativity ofFlory Jagoda, Ladino ensemble, and other performers of recent date.
PB  - Крагујевац : Филолошко- уметнички факултет
T2  - Страдање / јевреји; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена & стремљење у уметности. зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3
T1  - Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена
T1  - The Foundation of Sephardic Musical Tradition in Bosnia and Herzegovina and the World Music Scene
EP  - 74
SP  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13506
ER  - 
@misc{
author = "Guja, Zorana and Dražeta, Bogdan",
year = "2021",
abstract = "Јеврејска традиција се испољава кроз различите музичке форме, што је предмет про-учавања етномузикологије, али је истовремено и везана за поље којим се бави етнологија,будући да се односи на културу и њено преношење. У том смислу, овај рад се бави какосветовним тако и духовним формама јеврејске сефардске музике у Босни и Херцеговини.Од доласка Јевреја Сефарда на овај простор у ужем, односно Балканског полуострва уширем смислу, крајем XV и почетком XVI века, музика њихове заједнице је обликованапод утицајем музика Других, али и обратно. Локално поднебље, градски облици, ори-јентална мелодика, арапско-шпанско-јеврејски облици, као и култура живљења, само сунеки од утицаја у традиционалној (народној) музици сефардских Јевреја на поменутомпростору. Кроз анализу наведених облика и стваралаштва Флори Јагоде, групе Ладино идругих извођача новијег датума, сматрамо да се може успоставити нит која показује кон-тинуитет музичких форми које су нашле своје место и на савременој World Music сцени., The Jewish tradition is manifested through various musical forms, which is the subject of the studyof ethnomusicology, but at the same time it is related to the field that ethnology deals with, since it refers toculture and its transmission. In that sense, this paper will deal with both secular and spiritual forms of JewishSephardic music in Bosnia-Herzegovina. Since the arrival of the Sephardic Jews in this area in the narrowersense or the Balkan Peninsula in the broadest sense at the end of the 15th and the beginning of the 16thcentury, the music of their community has been shaped by the music of Others, and vice versa. The localprovince, urban forms, oriental melodies, Arabic-Spanish-Jewish forms, as well as the culture of living, arejust some of the influences in the traditional (folk) music of Sephardic Jews in the mentioned area (Bosnia-Herzegovina). We believe a thread can be established that shows the continuity of musical forms that havefound their place on the World Music scene, through the analysis of the mentioned forms and creativity ofFlory Jagoda, Ladino ensemble, and other performers of recent date.",
publisher = "Крагујевац : Филолошко- уметнички факултет",
journal = "Страдање / јевреји; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена & стремљење у уметности. зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3",
title = "Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена, The Foundation of Sephardic Musical Tradition in Bosnia and Herzegovina and the World Music Scene",
pages = "74-61",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13506"
}
Guja, Z.,& Dražeta, B.. (2021). Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена. in Страдање / јевреји; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена & стремљење у уметности. зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3
Крагујевац : Филолошко- уметнички факултет., 61-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13506
Guja Z, Dražeta B. Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена. in Страдање / јевреји; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена & стремљење у уметности. зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3. 2021;:61-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13506 .
Guja, Zorana, Dražeta, Bogdan, "Oснове јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и World music сцена" in Страдање / јевреји; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена & стремљење у уметности. зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3 (2021):61-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_13506 .

Radno vreme kao mera ubrzanja srpskog društva na prelazu vekova: antropološka analiza

Milosavljević, Ljubica; Dražeta, Bogdan

(Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Milosavljević, Ljubica
AU  - Dražeta, Bogdan
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5409
AB  - Cilj ovog rada bio je da uputi u rezultate terenskog istraživanja, sprovedenog
2005. godine, koje je u fokusu imalo doživljaje, strategije i očekivanja zaposlenih
Beograđana u pogledu radnog vremena i pojedinih temporalnih međa koje ga karakteristično
definišu, bilo da se radilo o formalnom početku ili kraju satnice ili o propisanom
vremenu predviđenom za pauzu na radu. Ključna promena, detektovana analizom narativa
trideset ispitanika različitih radnih pozicija, poslovnih orijentacija i dužina karijera,
u najvećoj meri se odnosila na doživljaj ubrzanja vremena koje je sve češće zamagljivalo
i razlike između poslovne i privatne sfere života. Razlozi za ovu promenu najpre su
pronađeni u činjenici da se, počev od 2000. godine, ukupni socioekonomski i politički
kontekst u kojem deluju domaća preduzeća i institucije u značajnijoj meri menja preduzetim
reformskim procesima s ciljem pridruživanja Evropskoj uniji, ali i otvaranjem
zemlje prema inostranom kapitalu. Međutim, pored ovog plana, od izrazitog značaja
bilo je utvrditi i meru u kojoj su pojedinačna poslovna iskustva rada sa strancima ili rada
za strance imala uticaja na doživljaj apostrofiranog ubrzanja.
AB  - Multiple processes in modern Serbia occurred at the end of the twentieth
and the beginning of the twenty first century. Almost all of them regard political,
economic, and social changes. Influences caused by these changes can be
seen in the social template across the spectrum of plans, encompassing various
spheres of life of individuals from business to private, all the way to the point
where this division, for many, is gradually disappearing. In that sense, this paper
will follow the most anthropologically interesting example of research, the one
that follows the influences of the undertaken reform processes and observed
changes. This is the example that regards the experience and evaluation of time
among employed inhabitants of Belgrade, the capital of Serbia. The aim of this paper was to refer to the results of anthropological fieldwork conducted in 2005,
which focused on the experiences, strategies and expectations of employed Belgraders
in terms of their working hours and certain temporal boundaries that
characterize it. Due to the increasingly intensive business contacts with foreign
partners and colleagues since 2000, the working hours of employees were
analyzed in a narrower context, as they were on the long list of adjustments,
mostly to Western influences. These contacts were not only more frequent after
the period of the 1990s, which, among other things, is characterized by a
sudden break in cooperation with foreigners, but were often dictated by the EU
integration process, the increase of the private sector in which operated companies
were oriented towards profit, and the acceleration of time. The last aspect
was examined in 2005 through a sample comprising 30 interlocutors of various
business backgrounds. The ethnographic material was categorized and analyzed
with regard to the differentiation of respondents by age. Fifteen respondents
were chosen to represent the older generation (born in the 1940s and 1950s) and
as many the younger generation (born in the 1960s and 1980s). The blurring of
the boundaries between the employees’ business and private life in Belgrade
became more marked at the turn of the century, and it could be clearly stated
through the example of working time. Differences between the period of socialism
and the period of reforms since the 1990s relate also to a sense of insecurity
and fear of losing one’s job or having inadequate work, and the simultaneous
development of the private sector, which is characterized by stricter rules for
employees. More intensive was the influence of business on the private domain
of life, but also the intrusion of the private into business life. This has become
a necessity and a pledge of individual functioning on both levels, which show
combined characteristics of acceleration through the increase of obligations.
AB  - L’objectif de cet article a été de rendre compte des résultats d’une recherche
de terrain, menée en 2005, qui était concentrée sur les sentiments, les stratégies
et les espérances des Belgradois actifs, quant aux durées de travail et certaines
limites temporelles qui définissent ces durées, qu’il s’agisse du début formel
ou de la fin de l’horaire ou encore du temps prescrit prévu pour des pauses au
travail. Le changement décisif, détecté par l’analyse du récit de trente interrogés
de profils de postes, d’orientations professionnelles et de longueurs de carrières différentes, concernait dans la plus grande mesure le sentiment d’accélération
du temps qui de plus en plus souvent brouillait aussi les différences entre les
sphères professionnelle et privée de leurs vies. Les raisons de ce changement ont
d’abord été trouvées dans le fait qu’à partir de 2000, le contexte socioéconomique
global dans lequel les entreprises et les institutions serbes sont dans une
grande mesure transformées par des processus de réforme entrepris avec l’objectif
d’adhérer à l’Union européenne, mais aussi par l’ouverture du pays envers
le capital étranger. Cependant, en dehors de cet objectif, il a été d’une importance
capitale également de déterminer la mesure dans laquelle les expériences
professionnelles individuelles consistant à travailler avec les étrangers ou pour
eux, ont exercé leur influence sur le sentiment d’accélération évoqué.
PB  - Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Radno vreme kao mera ubrzanja srpskog društva na prelazu vekova: antropološka analiza
T1  - Working Time as a Measure of Acceleration of the Serbian Society at the Turn of the Century: Anthropological Analysis
T1  - Les durées de travail comme mesure d’accélération de la société serbe au tournant des siècles: analyse anthropologique
EP  - 104
IS  - 1
SP  - 73
VL  - 16
DO  - 10.21301/eap.v16i1.3
ER  - 
@article{
author = "Milosavljević, Ljubica and Dražeta, Bogdan",
year = "2021",
abstract = "Cilj ovog rada bio je da uputi u rezultate terenskog istraživanja, sprovedenog
2005. godine, koje je u fokusu imalo doživljaje, strategije i očekivanja zaposlenih
Beograđana u pogledu radnog vremena i pojedinih temporalnih međa koje ga karakteristično
definišu, bilo da se radilo o formalnom početku ili kraju satnice ili o propisanom
vremenu predviđenom za pauzu na radu. Ključna promena, detektovana analizom narativa
trideset ispitanika različitih radnih pozicija, poslovnih orijentacija i dužina karijera,
u najvećoj meri se odnosila na doživljaj ubrzanja vremena koje je sve češće zamagljivalo
i razlike između poslovne i privatne sfere života. Razlozi za ovu promenu najpre su
pronađeni u činjenici da se, počev od 2000. godine, ukupni socioekonomski i politički
kontekst u kojem deluju domaća preduzeća i institucije u značajnijoj meri menja preduzetim
reformskim procesima s ciljem pridruživanja Evropskoj uniji, ali i otvaranjem
zemlje prema inostranom kapitalu. Međutim, pored ovog plana, od izrazitog značaja
bilo je utvrditi i meru u kojoj su pojedinačna poslovna iskustva rada sa strancima ili rada
za strance imala uticaja na doživljaj apostrofiranog ubrzanja., Multiple processes in modern Serbia occurred at the end of the twentieth
and the beginning of the twenty first century. Almost all of them regard political,
economic, and social changes. Influences caused by these changes can be
seen in the social template across the spectrum of plans, encompassing various
spheres of life of individuals from business to private, all the way to the point
where this division, for many, is gradually disappearing. In that sense, this paper
will follow the most anthropologically interesting example of research, the one
that follows the influences of the undertaken reform processes and observed
changes. This is the example that regards the experience and evaluation of time
among employed inhabitants of Belgrade, the capital of Serbia. The aim of this paper was to refer to the results of anthropological fieldwork conducted in 2005,
which focused on the experiences, strategies and expectations of employed Belgraders
in terms of their working hours and certain temporal boundaries that
characterize it. Due to the increasingly intensive business contacts with foreign
partners and colleagues since 2000, the working hours of employees were
analyzed in a narrower context, as they were on the long list of adjustments,
mostly to Western influences. These contacts were not only more frequent after
the period of the 1990s, which, among other things, is characterized by a
sudden break in cooperation with foreigners, but were often dictated by the EU
integration process, the increase of the private sector in which operated companies
were oriented towards profit, and the acceleration of time. The last aspect
was examined in 2005 through a sample comprising 30 interlocutors of various
business backgrounds. The ethnographic material was categorized and analyzed
with regard to the differentiation of respondents by age. Fifteen respondents
were chosen to represent the older generation (born in the 1940s and 1950s) and
as many the younger generation (born in the 1960s and 1980s). The blurring of
the boundaries between the employees’ business and private life in Belgrade
became more marked at the turn of the century, and it could be clearly stated
through the example of working time. Differences between the period of socialism
and the period of reforms since the 1990s relate also to a sense of insecurity
and fear of losing one’s job or having inadequate work, and the simultaneous
development of the private sector, which is characterized by stricter rules for
employees. More intensive was the influence of business on the private domain
of life, but also the intrusion of the private into business life. This has become
a necessity and a pledge of individual functioning on both levels, which show
combined characteristics of acceleration through the increase of obligations., L’objectif de cet article a été de rendre compte des résultats d’une recherche
de terrain, menée en 2005, qui était concentrée sur les sentiments, les stratégies
et les espérances des Belgradois actifs, quant aux durées de travail et certaines
limites temporelles qui définissent ces durées, qu’il s’agisse du début formel
ou de la fin de l’horaire ou encore du temps prescrit prévu pour des pauses au
travail. Le changement décisif, détecté par l’analyse du récit de trente interrogés
de profils de postes, d’orientations professionnelles et de longueurs de carrières différentes, concernait dans la plus grande mesure le sentiment d’accélération
du temps qui de plus en plus souvent brouillait aussi les différences entre les
sphères professionnelle et privée de leurs vies. Les raisons de ce changement ont
d’abord été trouvées dans le fait qu’à partir de 2000, le contexte socioéconomique
global dans lequel les entreprises et les institutions serbes sont dans une
grande mesure transformées par des processus de réforme entrepris avec l’objectif
d’adhérer à l’Union européenne, mais aussi par l’ouverture du pays envers
le capital étranger. Cependant, en dehors de cet objectif, il a été d’une importance
capitale également de déterminer la mesure dans laquelle les expériences
professionnelles individuelles consistant à travailler avec les étrangers ou pour
eux, ont exercé leur influence sur le sentiment d’accélération évoqué.",
publisher = "Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Radno vreme kao mera ubrzanja srpskog društva na prelazu vekova: antropološka analiza, Working Time as a Measure of Acceleration of the Serbian Society at the Turn of the Century: Anthropological Analysis, Les durées de travail comme mesure d’accélération de la société serbe au tournant des siècles: analyse anthropologique",
pages = "104-73",
number = "1",
volume = "16",
doi = "10.21301/eap.v16i1.3"
}
Milosavljević, L.,& Dražeta, B.. (2021). Radno vreme kao mera ubrzanja srpskog društva na prelazu vekova: antropološka analiza. in Етноантрополошки проблеми
Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду., 16(1), 73-104.
https://doi.org/10.21301/eap.v16i1.3
Milosavljević L, Dražeta B. Radno vreme kao mera ubrzanja srpskog društva na prelazu vekova: antropološka analiza. in Етноантрополошки проблеми. 2021;16(1):73-104.
doi:10.21301/eap.v16i1.3 .
Milosavljević, Ljubica, Dražeta, Bogdan, "Radno vreme kao mera ubrzanja srpskog društva na prelazu vekova: antropološka analiza" in Етноантрополошки проблеми, 16, no. 1 (2021):73-104,
https://doi.org/10.21301/eap.v16i1.3 . .
1

Радно време и нове организационе вредности као показатељ убрзања српског друштва током друге деценије XXI века: антрополошка анализа

Дражета, Богдан; Милосављевић, Љубица

(Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Дражета, Богдан
AU  - Милосављевић, Љубица
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5391
AB  - Рад има за циљ да преиспита доживљај процеса убрзања времена код запослених у канцеларији једне мултинационалне компаније у Београду на основу резултата теренског истраживања спроведеног 2015. и 2016. године. Научни фокус постављен је на радно време и карактеристичне темпоралне међе које га одређују, а као најзначајнији резултат ваља издвојити тај да је доживљај датог феномена резултат чињенице да време проведено у раду све више потискује приватно време испитаника, готово, до тачке потпунe узурпације. Процес убрзања времена анализиран је на три нивоа на основу исказа педесет шест испитаника. Први ниво подразумевао је анализу поштовања пословне сатнице; други је био оријентисан ка проучавању процеса и периода њиховог прилагођавања иностраним колегама; док је трећи ниво анализе имао за циљ да упути у однос упосленика према радном времену пре и након искуства рада са иностраним колегама. Овакав дизајн истраживања испоставио се као најподеснији ако се има у виду да се резултати овог истраживања наслањају на резултате антрополошког истраживања из 2005. године које је за циљ имало преиспитивање доживљаја, стратегија и очекивања у погледу радног времена тридесет запослених Београђана различитих радних позиција, пословних оријентација и дужина каријере код којих је детектовано замагљивање разлика између пословне и приватне сфере живота, услед искуства рада у промењеном социоекономском и политичком контексту почев од
2000. године и започињања реформског процеса придруживања ЕУ које је пратило
специфично друштвено убрзање. Продужетак ових процеса, уз одређене значајке које
долазе и као резултат још једне промене политичке климе у земљи 2012. године, због
тога, јесу кључне потке кроз које ће бити сагледаван феномен убрзања времена у савременом српском друштву на примеру конкретне радне заједнице.
AB  - Based on the results of anthropological fieldwork conducted in 2015 and 2016, the paper aims to review the employees’ experience regarding the process of the acceleration of time in the office of one multinational company in Belgrade. The scientific focus is placed on working hours and certain temporal boundaries that characterize it. The most significant outcome is that the experience of a given phenomenon is the result of the fact that time spent during the work increasingly pushes the private time of interlocutors to the point of complete usurpation. The process of the acceleration of time was analyzed at three levels based on the statements of fifty-six respondents. The methods used in this study were structured interviews, observation of daily activities and practices in the company’s office, participant observation, survey on the demographic and socio-economic profiles of the interlocutors, and a field diary. The first level involved an analysis of business hours esteem; the second one was oriented towards studying the process and period of employees’ adjustment to foreign colleagues; while the third level of analysis aimed to instruct employees’ relationship to working hours before and after the experience of working with foreign colleagues. This research design turned out to be the most appropriate if we keep in mind that the results of this study lean on the results of anthropological research from 2005, which aimed to review the experiences, strategies and expectations of 30 employed Belgraders of different work positions, work orientations and the length of careers in terms of working hours. Among these 30 respondents the blurring of the differences between business and private sphere of life has been detected due to the experience of working in a changed socio-economic and political context since 2000 and the beginning of the reform process within EU integration process, accompanied by the specific social acceleration. The continuation of these processes, with certain features that come as a result of another change in the country’s political climate in 2012, therefore, are the key pathways through which the phenomenon of the acceleration of time in the modern Serbian society was observed on the example of a specific work/business community. Consequently, the acceleration of the Serbian society during the second decade of the 21st century, on the example of employees in the office of one multinational company in Belgrade, showed that the experience of working hours and certain temporal boundaries that characterize it among employees is such that private time is almost completely usurped by work time. This can be read through working hours, which practically cease to have clearly defined temporal boundaries in life of most respondents. The performance of work tasks is placed in the service of merging the spheres of business and private life into one, within the working hours.
AB  - Le présent travail a pour l’objectif d’examiner le sentiment du processus
d’accélération du temps chez les employés de bureau d’une compagnie multinationale
à Belgrade et s’appuie sur les résultats d’une recherche de terrain menée
en 2015 et 2016. Le travail est concentré sur la durée de travail et les limites
temporelles caractéristiques qui définissent cette durée, аlors que le résultat le
plus important en est que ce sentiment du phénomène donné vient du fait que
le temps passé au travail restreint de plus en plus le temps privé des interrogés,
presque jusqu’au point d’une usurpation complète. Le processus d’accélération
du temps a été analysé à trois niveaux à partir des réponses de cinquante six
interrogés. Le premier niveau comprenait l’analyse du respect des horaires de
travail; le deuxième était orienté vers l’étude du processus et de la période de
son adaptation à des collègues étrangers; enfin le troisième niveau avait pour
l’objectif de rendre compte du rapport des employés envers la durée de travail
avant et après l’expérience de travailler avec des collègues étrangers. Un tel design
de la recherche s’est avéré le plus approprié si l’on tient compte du fait que
les résultats de cette recherche s’appuient sur les résultats d’une recherche anthropologique
de 2005 qui visait à examiner les sentiments, les stratégies et les
espérances quant aux durées de travail de trente Belgradois actifs, de profils de
postes, d’orientations professionnelles et de longueurs de carrières différentes,
chez qui a été détecté un brouillage des différences entre les sphères professionnelle
et privée de leurs vies du fait de leur expérience de travail dans un contexte
socioéconomique et politique changé depuis 2000 et le commencement du processus
de réforme en vue d’adhérer à l’Union européenne qui a accompagné
une accélération sociale spécifique. Le prolongement de ces processus, avec certaines composantes qui viennent aussi comme le résultat d’un changement de
plus dans le climat politique du pays en 2012, sont pour cette raison, les thèmes
clé à travers lesquels sera analysé le phénomène de l’accélération du temps dans
la société serbe contemporaine sur l’exemple de la communauté de travail.
PB  - Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду
T2  - Етноантрополошки проблеми
T1  - Радно време и нове организационе вредности као показатељ убрзања српског друштва током друге деценије XXI века: антрополошка анализа
T1  - Working Time and New Organizational Values as an Indicator of Acceleration of the Serbian Society During the Second Decade of the 21st Century: Anthropological Analysis
T1  - Les durées de travail et de nouvelles valeurs organisationnelles comme indicateurs de l’accélération de la société serbe au cours de la 2e  décennie du XXIe  siècle: analyse anthropologique
EP  - 458
IS  - 2
SP  - 421
VL  - 16
DO  - 10.21301/eap.v16i2.5
ER  - 
@article{
author = "Дражета, Богдан and Милосављевић, Љубица",
year = "2021",
abstract = "Рад има за циљ да преиспита доживљај процеса убрзања времена код запослених у канцеларији једне мултинационалне компаније у Београду на основу резултата теренског истраживања спроведеног 2015. и 2016. године. Научни фокус постављен је на радно време и карактеристичне темпоралне међе које га одређују, а као најзначајнији резултат ваља издвојити тај да је доживљај датог феномена резултат чињенице да време проведено у раду све више потискује приватно време испитаника, готово, до тачке потпунe узурпације. Процес убрзања времена анализиран је на три нивоа на основу исказа педесет шест испитаника. Први ниво подразумевао је анализу поштовања пословне сатнице; други је био оријентисан ка проучавању процеса и периода њиховог прилагођавања иностраним колегама; док је трећи ниво анализе имао за циљ да упути у однос упосленика према радном времену пре и након искуства рада са иностраним колегама. Овакав дизајн истраживања испоставио се као најподеснији ако се има у виду да се резултати овог истраживања наслањају на резултате антрополошког истраживања из 2005. године које је за циљ имало преиспитивање доживљаја, стратегија и очекивања у погледу радног времена тридесет запослених Београђана различитих радних позиција, пословних оријентација и дужина каријере код којих је детектовано замагљивање разлика између пословне и приватне сфере живота, услед искуства рада у промењеном социоекономском и политичком контексту почев од
2000. године и започињања реформског процеса придруживања ЕУ које је пратило
специфично друштвено убрзање. Продужетак ових процеса, уз одређене значајке које
долазе и као резултат још једне промене политичке климе у земљи 2012. године, због
тога, јесу кључне потке кроз које ће бити сагледаван феномен убрзања времена у савременом српском друштву на примеру конкретне радне заједнице., Based on the results of anthropological fieldwork conducted in 2015 and 2016, the paper aims to review the employees’ experience regarding the process of the acceleration of time in the office of one multinational company in Belgrade. The scientific focus is placed on working hours and certain temporal boundaries that characterize it. The most significant outcome is that the experience of a given phenomenon is the result of the fact that time spent during the work increasingly pushes the private time of interlocutors to the point of complete usurpation. The process of the acceleration of time was analyzed at three levels based on the statements of fifty-six respondents. The methods used in this study were structured interviews, observation of daily activities and practices in the company’s office, participant observation, survey on the demographic and socio-economic profiles of the interlocutors, and a field diary. The first level involved an analysis of business hours esteem; the second one was oriented towards studying the process and period of employees’ adjustment to foreign colleagues; while the third level of analysis aimed to instruct employees’ relationship to working hours before and after the experience of working with foreign colleagues. This research design turned out to be the most appropriate if we keep in mind that the results of this study lean on the results of anthropological research from 2005, which aimed to review the experiences, strategies and expectations of 30 employed Belgraders of different work positions, work orientations and the length of careers in terms of working hours. Among these 30 respondents the blurring of the differences between business and private sphere of life has been detected due to the experience of working in a changed socio-economic and political context since 2000 and the beginning of the reform process within EU integration process, accompanied by the specific social acceleration. The continuation of these processes, with certain features that come as a result of another change in the country’s political climate in 2012, therefore, are the key pathways through which the phenomenon of the acceleration of time in the modern Serbian society was observed on the example of a specific work/business community. Consequently, the acceleration of the Serbian society during the second decade of the 21st century, on the example of employees in the office of one multinational company in Belgrade, showed that the experience of working hours and certain temporal boundaries that characterize it among employees is such that private time is almost completely usurped by work time. This can be read through working hours, which practically cease to have clearly defined temporal boundaries in life of most respondents. The performance of work tasks is placed in the service of merging the spheres of business and private life into one, within the working hours., Le présent travail a pour l’objectif d’examiner le sentiment du processus
d’accélération du temps chez les employés de bureau d’une compagnie multinationale
à Belgrade et s’appuie sur les résultats d’une recherche de terrain menée
en 2015 et 2016. Le travail est concentré sur la durée de travail et les limites
temporelles caractéristiques qui définissent cette durée, аlors que le résultat le
plus important en est que ce sentiment du phénomène donné vient du fait que
le temps passé au travail restreint de plus en plus le temps privé des interrogés,
presque jusqu’au point d’une usurpation complète. Le processus d’accélération
du temps a été analysé à trois niveaux à partir des réponses de cinquante six
interrogés. Le premier niveau comprenait l’analyse du respect des horaires de
travail; le deuxième était orienté vers l’étude du processus et de la période de
son adaptation à des collègues étrangers; enfin le troisième niveau avait pour
l’objectif de rendre compte du rapport des employés envers la durée de travail
avant et après l’expérience de travailler avec des collègues étrangers. Un tel design
de la recherche s’est avéré le plus approprié si l’on tient compte du fait que
les résultats de cette recherche s’appuient sur les résultats d’une recherche anthropologique
de 2005 qui visait à examiner les sentiments, les stratégies et les
espérances quant aux durées de travail de trente Belgradois actifs, de profils de
postes, d’orientations professionnelles et de longueurs de carrières différentes,
chez qui a été détecté un brouillage des différences entre les sphères professionnelle
et privée de leurs vies du fait de leur expérience de travail dans un contexte
socioéconomique et politique changé depuis 2000 et le commencement du processus
de réforme en vue d’adhérer à l’Union européenne qui a accompagné
une accélération sociale spécifique. Le prolongement de ces processus, avec certaines composantes qui viennent aussi comme le résultat d’un changement de
plus dans le climat politique du pays en 2012, sont pour cette raison, les thèmes
clé à travers lesquels sera analysé le phénomène de l’accélération du temps dans
la société serbe contemporaine sur l’exemple de la communauté de travail.",
publisher = "Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду",
journal = "Етноантрополошки проблеми",
title = "Радно време и нове организационе вредности као показатељ убрзања српског друштва током друге деценије XXI века: антрополошка анализа, Working Time and New Organizational Values as an Indicator of Acceleration of the Serbian Society During the Second Decade of the 21st Century: Anthropological Analysis, Les durées de travail et de nouvelles valeurs organisationnelles comme indicateurs de l’accélération de la société serbe au cours de la 2e  décennie du XXIe  siècle: analyse anthropologique",
pages = "458-421",
number = "2",
volume = "16",
doi = "10.21301/eap.v16i2.5"
}
Дражета, Б.,& Милосављевић, Љ.. (2021). Радно време и нове организационе вредности као показатељ убрзања српског друштва током друге деценије XXI века: антрополошка анализа. in Етноантрополошки проблеми
Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду., 16(2), 421-458.
https://doi.org/10.21301/eap.v16i2.5
Дражета Б, Милосављевић Љ. Радно време и нове организационе вредности као показатељ убрзања српског друштва током друге деценије XXI века: антрополошка анализа. in Етноантрополошки проблеми. 2021;16(2):421-458.
doi:10.21301/eap.v16i2.5 .
Дражета, Богдан, Милосављевић, Љубица, "Радно време и нове организационе вредности као показатељ убрзања српског друштва током друге деценије XXI века: антрополошка анализа" in Етноантрополошки проблеми, 16, no. 2 (2021):421-458,
https://doi.org/10.21301/eap.v16i2.5 . .

Ethnographic experience in Bosnia and Herzegovina: "living in" the field and encountering fieldwork challenges in urban areas

Dražeta, Bogdan

(International Union of Anthropological and Ethnological Sciences, 2021)

TY  - CONF
AU  - Dražeta, Bogdan
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5410
AB  - Our world is encountering various social, cultural, economic and political obstacles, as well people who live in such context. Having in mind that we belong to the discipline who study such topics, it is necessary to share and re-evaluate our research experiences with each other. In this lecture I will show my own ethnographic experience from the fieldwork done in urban areas of Sarajevo, East Sarajevo and Mostar in Bosnia and Herzegovina from 2017 until 2019. What was the challenge for me as an ethnologist-anthropologist of Serbian ethnicity and Orthodox religion to study compatriots in the neighborhood country, from which I partly descent? What encounters did I have by examining members of other nations and other religions, Bosniaks (Muslim) and Croats (Catholic), who speak the same polycentric language with the same substance and structure as I do? By “living in” the field with people, the knowledge about them was increasing, but also the circumstances regarding my own research position(s) which unavoidably merged with my life position(s). Informants’ perspectives also changed, as the self-awareness became an important part of their skills for overcoming critical times. Data on ethnographic experience in this presentation will give insight into challenges that our discipline has, and will offer possible stances based on which future generations can think and act when examining communities around them. Furthermore, it will suggest that our role as ethnologists and anthropologists will become visible when results of our work begin to provide widespread mutual understanding between different populations around the world.
PB  - International Union of Anthropological and Ethnological Sciences
PB  - Institute for Anthropological Research, Zagreb
C3  - International Union of Anthropological and Ethnological Sciences – IUAES Congress 2020 Coming of Age on Earth: Legacies and Next Generation Anthropology
T1  - Ethnographic experience in Bosnia and Herzegovina: "living in" the field and encountering fieldwork challenges in urban areas
EP  - 215
SP  - 215
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5410
ER  - 
@conference{
author = "Dražeta, Bogdan",
year = "2021",
abstract = "Our world is encountering various social, cultural, economic and political obstacles, as well people who live in such context. Having in mind that we belong to the discipline who study such topics, it is necessary to share and re-evaluate our research experiences with each other. In this lecture I will show my own ethnographic experience from the fieldwork done in urban areas of Sarajevo, East Sarajevo and Mostar in Bosnia and Herzegovina from 2017 until 2019. What was the challenge for me as an ethnologist-anthropologist of Serbian ethnicity and Orthodox religion to study compatriots in the neighborhood country, from which I partly descent? What encounters did I have by examining members of other nations and other religions, Bosniaks (Muslim) and Croats (Catholic), who speak the same polycentric language with the same substance and structure as I do? By “living in” the field with people, the knowledge about them was increasing, but also the circumstances regarding my own research position(s) which unavoidably merged with my life position(s). Informants’ perspectives also changed, as the self-awareness became an important part of their skills for overcoming critical times. Data on ethnographic experience in this presentation will give insight into challenges that our discipline has, and will offer possible stances based on which future generations can think and act when examining communities around them. Furthermore, it will suggest that our role as ethnologists and anthropologists will become visible when results of our work begin to provide widespread mutual understanding between different populations around the world.",
publisher = "International Union of Anthropological and Ethnological Sciences, Institute for Anthropological Research, Zagreb",
journal = "International Union of Anthropological and Ethnological Sciences – IUAES Congress 2020 Coming of Age on Earth: Legacies and Next Generation Anthropology",
title = "Ethnographic experience in Bosnia and Herzegovina: "living in" the field and encountering fieldwork challenges in urban areas",
pages = "215-215",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5410"
}
Dražeta, B.. (2021). Ethnographic experience in Bosnia and Herzegovina: "living in" the field and encountering fieldwork challenges in urban areas. in International Union of Anthropological and Ethnological Sciences – IUAES Congress 2020 Coming of Age on Earth: Legacies and Next Generation Anthropology
International Union of Anthropological and Ethnological Sciences., 215-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5410
Dražeta B. Ethnographic experience in Bosnia and Herzegovina: "living in" the field and encountering fieldwork challenges in urban areas. in International Union of Anthropological and Ethnological Sciences – IUAES Congress 2020 Coming of Age on Earth: Legacies and Next Generation Anthropology. 2021;:215-215.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5410 .
Dražeta, Bogdan, "Ethnographic experience in Bosnia and Herzegovina: "living in" the field and encountering fieldwork challenges in urban areas" in International Union of Anthropological and Ethnological Sciences – IUAES Congress 2020 Coming of Age on Earth: Legacies and Next Generation Anthropology (2021):215-215,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5410 .

Основе јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и world music сцена

Биљана Мандић; Јелена Атанасијевић; Гуја, Зорана С.; Дражета, Богдан Д.

(Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2021)

TY  - CONF
AU  - Гуја, Зорана С.
AU  - Дражета, Богдан Д.
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5392
AB  - Јеврејска традиција се испољава кроз различите музичке форме, што је предмет проучавања етномузикологије, али је истовремено и везана за поље којим се бави етнологија, будући да се односи на културу и њено преношење. У том смислу, овај рад се бави како световним тако и духовним формама јеврејске сефардске музике у Босни и Херцеговини. Од доласка Јевреја Сефарда на овај простор у ужем, односно Балканског полуострва у ширем смислу, крајем XV и почетком XVI века, музика њихове заједнице је обликована под утицајем музика Других, али и обратно. Локално поднебље, градски облици, оријентална мелодика, арапско-шпанско-јеврејски облици, као и култура живљења, само су
неки од утицаја у традиционалној (народној) музици сефардских Јевреја на поменутом
простору. Кроз анализу наведених облика и стваралаштва Флори Јагоде, групе Ладино и
других извођача новијег датума, сматрамо да се може успоставити нит која показује континуитет музичких форми које су нашле своје место и на савременој World Music сцени.
AB  - The Jewish tradition is manifested through various musical forms, which is the subject of the study
of ethnomusicology, but at the same time it is related to the field that ethnology deals with, since it refers to culture and its transmission. In that sense, this paper will deal with both secular and spiritual forms of Jewish Sephardic music in Bosnia-Herzegovina. Since the arrival of the Sephardic Jews in this area in the narrower sense or the Balkan Peninsula in the broadest sense at the end of the 15th and the beginning of the 16th century, the music of their community has been shaped by the music of Others, and vice versa. The local province, urban forms, oriental melodies, Arabic-Spanish-Jewish forms, as well as the culture of living, are just some of the influences in the traditional (folk) music of Sephardic Jews in the mentioned area (Bosnia-Herzegovina). We believe a thread can be established that shows the continuity of musical forms that have found their place on the World Music scene, through the analysis of the mentioned forms and creativity of Flory Jagoda, Ladino ensemble, and other performers of recent date.
PB  - Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац
C3  - Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3, Страдање - Јевреји ; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена ; & Стремљење у уметности
T1  - Основе јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и world music сцена
T1  - The foundation of shepardic musical tradition in Bosnia and Hercegovina and the world music scene
EP  - 74
IS  - Књ. 3
SP  - 61
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5392
ER  - 
@conference{
editor = "Биљана Мандић, Јелена Атанасијевић",
author = "Гуја, Зорана С. and Дражета, Богдан Д.",
year = "2021",
abstract = "Јеврејска традиција се испољава кроз различите музичке форме, што је предмет проучавања етномузикологије, али је истовремено и везана за поље којим се бави етнологија, будући да се односи на културу и њено преношење. У том смислу, овај рад се бави како световним тако и духовним формама јеврејске сефардске музике у Босни и Херцеговини. Од доласка Јевреја Сефарда на овај простор у ужем, односно Балканског полуострва у ширем смислу, крајем XV и почетком XVI века, музика њихове заједнице је обликована под утицајем музика Других, али и обратно. Локално поднебље, градски облици, оријентална мелодика, арапско-шпанско-јеврејски облици, као и култура живљења, само су
неки од утицаја у традиционалној (народној) музици сефардских Јевреја на поменутом
простору. Кроз анализу наведених облика и стваралаштва Флори Јагоде, групе Ладино и
других извођача новијег датума, сматрамо да се може успоставити нит која показује континуитет музичких форми које су нашле своје место и на савременој World Music сцени., The Jewish tradition is manifested through various musical forms, which is the subject of the study
of ethnomusicology, but at the same time it is related to the field that ethnology deals with, since it refers to culture and its transmission. In that sense, this paper will deal with both secular and spiritual forms of Jewish Sephardic music in Bosnia-Herzegovina. Since the arrival of the Sephardic Jews in this area in the narrower sense or the Balkan Peninsula in the broadest sense at the end of the 15th and the beginning of the 16th century, the music of their community has been shaped by the music of Others, and vice versa. The local province, urban forms, oriental melodies, Arabic-Spanish-Jewish forms, as well as the culture of living, are just some of the influences in the traditional (folk) music of Sephardic Jews in the mentioned area (Bosnia-Herzegovina). We believe a thread can be established that shows the continuity of musical forms that have found their place on the World Music scene, through the analysis of the mentioned forms and creativity of Flory Jagoda, Ladino ensemble, and other performers of recent date.",
publisher = "Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац",
journal = "Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3, Страдање - Јевреји ; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена ; & Стремљење у уметности",
title = "Основе јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и world music сцена, The foundation of shepardic musical tradition in Bosnia and Hercegovina and the world music scene",
pages = "74-61",
number = "Књ. 3",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5392"
}
Биљана Мандић, Јелена Атанасијевић, Гуја, З. С.,& Дражета, Б. Д.. (2021). Основе јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и world music сцена. in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3, Страдање - Јевреји ; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена ; & Стремљење у уметности
Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац.(Књ. 3), 61-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5392
Биљана Мандић, Јелена Атанасијевић, Гуја ЗС, Дражета БД. Основе јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и world music сцена. in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3, Страдање - Јевреји ; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена ; & Стремљење у уметности. 2021;(Књ. 3):61-74.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5392 .
Биљана Мандић, Јелена Атанасијевић, Гуја, Зорана С., Дражета, Богдан Д., "Основе јеврејске сефардске музичке традиције у Босни и Херцеговини и world music сцена" in Српски језик, књижевност, уметност : зборник радова са XV међународног научног скупа одржаног на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (30-31. X 2020). Књ. 3, Страдање - Јевреји ; 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена ; & Стремљење у уметности, no. Књ. 3 (2021):61-74,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5392 .

Језичка политика и идентитет: случај Босне и Херцеговине

Попадјева, Татјана; Дражета, Богдан

(Матица српска, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Попадјева, Татјана
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5382
AB  - Језичка политика се посматра као средство подршке државном суверенитету: заједно са територијалним интегритетом, доносе се закони о заштити националних и мањинских језика, док професионалне заједнице кодификују језике и развијају књижевне норме. Међутим, упркос значајном раду лингвиста, културолога и социолога, језички проблеми често остају на периферији истраживања политичких наука, као и етнологије и антропологије. Сврха овог чланка је попунити постојећу дисциплинарну празнину, те размотрити проблем односа језика и идентитета на примеру „тројезичности” Босне и Херцеговине, где се језичка политика
може сматрати маркером идентитета. Након одговарајућег теоријског осврта, биће изнета грађа прикупљена теренским радом, у оквиру које ће бити сагледано шта о сопственом језику и односу језика и идентитета мисле припадници три народа – Бошњака, Срба и Хрвата.
AB  - Language policy is seen as a tool which supports state sovereignty: together with the rule of power and territorial integrity, laws are passed to protect national and minority languages, while professional communities codify languages and develop literary norms. However, despite the significant work of linguists, culturologists and sociologists, language problems often remain on the periphery of political science research, as well as ethnology and anthropology. The purpose of this article is to fill the existing disciplinary gap, and to consider the problem of the relationship between language and identity on the example of “trilingualism” of Bosnia and Herzegovina, where language policy can be considered as a marker of identity. After the appropriate theoretical data,
material collected through fieldwork will be presented, demonstrating which members of three nations – Bosniaks, Serbs and Croats – think about their own language and the relationship between language and identity. The phonetic principle of spelling “write as you speak”, created more than two centuries ago as a means of integration, has become a tool of separation, making ordinary people feel threatened by each other, but still deeply aware that language is something that connects them.
PB  - Матица српска
T2  - Зборник Матице српске за друштвене науке
T1  - Језичка политика и идентитет: случај Босне и Херцеговине
T1  - Language policy and identity: the case of Bosnia and Herzegovina
EP  - 668
IS  - 180
SP  - 653
VL  - 72
DO  - 10.2298/ZMSDN2180653P
ER  - 
@article{
author = "Попадјева, Татјана and Дражета, Богдан",
year = "2021",
abstract = "Језичка политика се посматра као средство подршке државном суверенитету: заједно са територијалним интегритетом, доносе се закони о заштити националних и мањинских језика, док професионалне заједнице кодификују језике и развијају књижевне норме. Међутим, упркос значајном раду лингвиста, културолога и социолога, језички проблеми често остају на периферији истраживања политичких наука, као и етнологије и антропологије. Сврха овог чланка је попунити постојећу дисциплинарну празнину, те размотрити проблем односа језика и идентитета на примеру „тројезичности” Босне и Херцеговине, где се језичка политика
може сматрати маркером идентитета. Након одговарајућег теоријског осврта, биће изнета грађа прикупљена теренским радом, у оквиру које ће бити сагледано шта о сопственом језику и односу језика и идентитета мисле припадници три народа – Бошњака, Срба и Хрвата., Language policy is seen as a tool which supports state sovereignty: together with the rule of power and territorial integrity, laws are passed to protect national and minority languages, while professional communities codify languages and develop literary norms. However, despite the significant work of linguists, culturologists and sociologists, language problems often remain on the periphery of political science research, as well as ethnology and anthropology. The purpose of this article is to fill the existing disciplinary gap, and to consider the problem of the relationship between language and identity on the example of “trilingualism” of Bosnia and Herzegovina, where language policy can be considered as a marker of identity. After the appropriate theoretical data,
material collected through fieldwork will be presented, demonstrating which members of three nations – Bosniaks, Serbs and Croats – think about their own language and the relationship between language and identity. The phonetic principle of spelling “write as you speak”, created more than two centuries ago as a means of integration, has become a tool of separation, making ordinary people feel threatened by each other, but still deeply aware that language is something that connects them.",
publisher = "Матица српска",
journal = "Зборник Матице српске за друштвене науке",
title = "Језичка политика и идентитет: случај Босне и Херцеговине, Language policy and identity: the case of Bosnia and Herzegovina",
pages = "668-653",
number = "180",
volume = "72",
doi = "10.2298/ZMSDN2180653P"
}
Попадјева, Т.,& Дражета, Б.. (2021). Језичка политика и идентитет: случај Босне и Херцеговине. in Зборник Матице српске за друштвене науке
Матица српска., 72(180), 653-668.
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2180653P
Попадјева Т, Дражета Б. Језичка политика и идентитет: случај Босне и Херцеговине. in Зборник Матице српске за друштвене науке. 2021;72(180):653-668.
doi:10.2298/ZMSDN2180653P .
Попадјева, Татјана, Дражета, Богдан, "Језичка политика и идентитет: случај Босне и Херцеговине" in Зборник Матице српске за друштвене науке, 72, no. 180 (2021):653-668,
https://doi.org/10.2298/ZMSDN2180653P . .

Етничка идентификација и границе у Босни и Херцеговини: примери Мостара и Сарајева

Дражета, Богдан

(Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2021)

TY  - BOOK
AU  - Дражета, Богдан
PY  - 2021
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5210
AB  - Предмет истраживања у овој монографији јесте етничка идентификација становника спрам симболичке границе (физички невидљиве) у Мостару и међуентитетске линије разграничења у Сарајеву. Обе линије су последица ратних дешавања 1992–1995. године, као и послератних деловања. Идентификацијски процес на етничком нивоу истражен је у односу на симболичку границу у случају Мостара, односно физичку у случају Сарајева. Истраживањем су такође обухваћени идентификацијски процеси на регионалном и локалном нивоу, док у оба града етничка идентификација садржи у себи верску. Циљ монографије био је утврђивање модалитета помоћу којих становништво (не)формално подељених градова Мостара и Сарајева врши првенствено сопствену етничку, а затим религијску, регионалну и локалну идентификацију, као и анализа ставова, размишљања и друштвених пракси (перцепција) везаних за успостављање граница у урбаном простору помоћу којих се она врши. Две студије случаја показале су како становништво ових градова посматра појам границе и како она утиче у стварању и обликовању њихове, пре свега, етничке, а потом регионалне и локалне идентификације. Истражене су и разлике унутар проучаваних етничких заједница у оба града (Бошњака, Срба, Хрвата и осталих). Оне се разликују по успостављеним унутрашњим симболичким или физичким границама у оквиру исте етничке заједнице становника једне урбане целине или једне регије.
AB  - In this monograph, the subject of the research is the ethnic identification of the inhabitants towards the symbolic border
(physically invisible) in Mostar and the Inter-Entity Boundary
Line in Sarajevo. Both lines are the consequences of the 1992–
1995 war, as well as post-war activities. The identification process at the ethnic level was explored in relation to the symbolic
border in the case of Mostar, and the physical one in the case
of Sarajevo. The research also covered identification processes
at regional and local levels. In both cities, ethnic identification
include religious identification, which is first and foremost represented by those who consider themselves members of particular confessions, and then as form of specific cultural tradition
(folk religion), which include celebrations of specific holidays
and respecting certain religious prohibitions. The aim of this
monograph was to determine the modalities by which the population of (un)officially and (in)formally divided cities of Mostar
and Sarajevo perform primarily their own ethnic, thus religious,
regional and local identifications, as well as analyzing attitudes,
thoughts and social practices (perceptions) related to the establishing borders in the urban spaces by which those identifications are carried out. Two case studies have shown how the populations of these cities observe the concepts of the borders and
how they influence the creation and formation of primarily their
ethnic, and then regional and local identifications. Differences
were investigated within the studied ethnic communities in both
cities (Bosniaks, Serbs, Croats and Others). The studies show that they are distinct within their established inner symbolic or
physical boundaries within the same ethnic community, as well
as the inhabitants of one urban zone or region.
The perception of space as a basis for identification was
studied during fieldwork from 2017 to 2019. The locations
where the research was conducted were in the territories of the
City of Mostar, the City of Sarajevo and the City of East Sarajevo, in both entities (Federation of Bosnia and Herzegovina and
Republika Srpska) in Bosnia and Herzegovina, with the reliance
on relevant literature and media data. The ways in which specific parts of space (borders) affect interethnic communication and
interaction, whether they are formally (legally) and administratively, physically invisible (symbolically) or existing (physically),
have been explored. In addition to statistics and media reports,
most of the material related to the ethnic identification of Bosniaks, Serbs, Croats and Others was collected through fieldwork.
Both hypotheses in this study were confirmed. The first hypothesis to start with, is that the border in Mostar divides two
politically and ideologically different public spaces on a symbolic level, which is why the parts of the city where a certain ethnic
community mostly lives are more emphasized. This affects the
perception of residents in the form of their attitudes, thoughts
and practices. Inner boundaries in Mostar are built between
members of the same ethnic community or different ethnic
communities, depending on the oppositions between: city and
village; city and surrounding area on one side and the rest of
the region on the other; and one region in relation to the other.
The second hypothesis is that the physical border (Inter-Entity
Boundary Line) between Sarajevo and East Sarajevo divides two
political and ideological public spaces on a symbolic level. However, peoples’ perceptions differ, as well as their daily lives that
run smoothly in relation to the border. Inner boundaries in Sarajevo and East Sarajevo are built between members of the same
ethnic community or different ethnic communities, depending
on several oppositions. First, between different parts (quarters)
of the same city – Sarajevo or East Sarajevo. Then, between parts
of two cities (Sarajevo and East Sarajevo) located in the field of
Sarajevo (Sarajevsko polje) and parts of these cities in the surrounding area (the rest of the region). Then, between the Sarajevo-Romanija region and other regions. Lastly, between Bosnia
on one hand and Serbia and Montenegro on the other.
The methods used in this study were observation, unstructured and structured interviews, participant observation and survey on the demographic and socio-economic profiles of the interlocutors, as an indicator of their self-identification. A field diary
was also used, the content of which was mainly related to daily activities and recording important events and informal conversations
with all residents of Mostar and Sarajevo, but also people from other cities, regions and countries, whose interests, life or work were
related to listed cities. Certain statistical data from the 1991 and
2013 censuses in Mostar and Sarajevo were used to gain insight
into the ethnic structure of both cities over two time periods. 330
unstructured (informal) interviews were conducted, of which 121
in Mostar and 209 in Sarajevo (146 in Sarajevo Canton and 63 in
East Sarajevo), in three phases of research (two preliminary and
one main). The main part of the material was obtained through
119 structured (formal) interviews, through which 114 interlocutors were interviewed. Of these, 55 interviews were conducted
in Mostar, 53 in Sarajevo (36 in Sarajevo Canton and 17 in East
Sarajevo) and 11 preliminary in East Sarajevo. Thus, 55 respondents were interviewed in Mostar and 59 in Sarajevo (36 in Sarajevo
Canton and 23 in East Sarajevo), which is a total of 114. While the
first 11 interviews were conducted according to the preliminary
version of the questionnaire, the other 108 interviews were conducted according to the final (main) version of the questionaire.
The significance of this monograph is that it shows how
symbolic and physical borders and boundaries affect the processes of ethnic identification and other collective identifications, such as regional and local. This provides insight into two
case studies in a geographically and culturally close area, which
are viewed and analyzed according to the statements of members of all ethnic communities, which is so far a less researched
topic in Serbian ethnology and anthropology. These are the Bosniak, Serb and Croat ethnic communities, as well as those who
do not identify as members of one of these three communities,
but by accepting regional, local or some other identification.
PB  - Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду
PB  - Досије студио
T1  - Етничка идентификација и границе у Босни и Херцеговини: примери Мостара и Сарајева
T1  - Ethnic identification and borders in Bosnia and Herzegovina : examples of Mostar and Sarajevo
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5210
ER  - 
@book{
author = "Дражета, Богдан",
year = "2021",
abstract = "Предмет истраживања у овој монографији јесте етничка идентификација становника спрам симболичке границе (физички невидљиве) у Мостару и међуентитетске линије разграничења у Сарајеву. Обе линије су последица ратних дешавања 1992–1995. године, као и послератних деловања. Идентификацијски процес на етничком нивоу истражен је у односу на симболичку границу у случају Мостара, односно физичку у случају Сарајева. Истраживањем су такође обухваћени идентификацијски процеси на регионалном и локалном нивоу, док у оба града етничка идентификација садржи у себи верску. Циљ монографије био је утврђивање модалитета помоћу којих становништво (не)формално подељених градова Мостара и Сарајева врши првенствено сопствену етничку, а затим религијску, регионалну и локалну идентификацију, као и анализа ставова, размишљања и друштвених пракси (перцепција) везаних за успостављање граница у урбаном простору помоћу којих се она врши. Две студије случаја показале су како становништво ових градова посматра појам границе и како она утиче у стварању и обликовању њихове, пре свега, етничке, а потом регионалне и локалне идентификације. Истражене су и разлике унутар проучаваних етничких заједница у оба града (Бошњака, Срба, Хрвата и осталих). Оне се разликују по успостављеним унутрашњим симболичким или физичким границама у оквиру исте етничке заједнице становника једне урбане целине или једне регије., In this monograph, the subject of the research is the ethnic identification of the inhabitants towards the symbolic border
(physically invisible) in Mostar and the Inter-Entity Boundary
Line in Sarajevo. Both lines are the consequences of the 1992–
1995 war, as well as post-war activities. The identification process at the ethnic level was explored in relation to the symbolic
border in the case of Mostar, and the physical one in the case
of Sarajevo. The research also covered identification processes
at regional and local levels. In both cities, ethnic identification
include religious identification, which is first and foremost represented by those who consider themselves members of particular confessions, and then as form of specific cultural tradition
(folk religion), which include celebrations of specific holidays
and respecting certain religious prohibitions. The aim of this
monograph was to determine the modalities by which the population of (un)officially and (in)formally divided cities of Mostar
and Sarajevo perform primarily their own ethnic, thus religious,
regional and local identifications, as well as analyzing attitudes,
thoughts and social practices (perceptions) related to the establishing borders in the urban spaces by which those identifications are carried out. Two case studies have shown how the populations of these cities observe the concepts of the borders and
how they influence the creation and formation of primarily their
ethnic, and then regional and local identifications. Differences
were investigated within the studied ethnic communities in both
cities (Bosniaks, Serbs, Croats and Others). The studies show that they are distinct within their established inner symbolic or
physical boundaries within the same ethnic community, as well
as the inhabitants of one urban zone or region.
The perception of space as a basis for identification was
studied during fieldwork from 2017 to 2019. The locations
where the research was conducted were in the territories of the
City of Mostar, the City of Sarajevo and the City of East Sarajevo, in both entities (Federation of Bosnia and Herzegovina and
Republika Srpska) in Bosnia and Herzegovina, with the reliance
on relevant literature and media data. The ways in which specific parts of space (borders) affect interethnic communication and
interaction, whether they are formally (legally) and administratively, physically invisible (symbolically) or existing (physically),
have been explored. In addition to statistics and media reports,
most of the material related to the ethnic identification of Bosniaks, Serbs, Croats and Others was collected through fieldwork.
Both hypotheses in this study were confirmed. The first hypothesis to start with, is that the border in Mostar divides two
politically and ideologically different public spaces on a symbolic level, which is why the parts of the city where a certain ethnic
community mostly lives are more emphasized. This affects the
perception of residents in the form of their attitudes, thoughts
and practices. Inner boundaries in Mostar are built between
members of the same ethnic community or different ethnic
communities, depending on the oppositions between: city and
village; city and surrounding area on one side and the rest of
the region on the other; and one region in relation to the other.
The second hypothesis is that the physical border (Inter-Entity
Boundary Line) between Sarajevo and East Sarajevo divides two
political and ideological public spaces on a symbolic level. However, peoples’ perceptions differ, as well as their daily lives that
run smoothly in relation to the border. Inner boundaries in Sarajevo and East Sarajevo are built between members of the same
ethnic community or different ethnic communities, depending
on several oppositions. First, between different parts (quarters)
of the same city – Sarajevo or East Sarajevo. Then, between parts
of two cities (Sarajevo and East Sarajevo) located in the field of
Sarajevo (Sarajevsko polje) and parts of these cities in the surrounding area (the rest of the region). Then, between the Sarajevo-Romanija region and other regions. Lastly, between Bosnia
on one hand and Serbia and Montenegro on the other.
The methods used in this study were observation, unstructured and structured interviews, participant observation and survey on the demographic and socio-economic profiles of the interlocutors, as an indicator of their self-identification. A field diary
was also used, the content of which was mainly related to daily activities and recording important events and informal conversations
with all residents of Mostar and Sarajevo, but also people from other cities, regions and countries, whose interests, life or work were
related to listed cities. Certain statistical data from the 1991 and
2013 censuses in Mostar and Sarajevo were used to gain insight
into the ethnic structure of both cities over two time periods. 330
unstructured (informal) interviews were conducted, of which 121
in Mostar and 209 in Sarajevo (146 in Sarajevo Canton and 63 in
East Sarajevo), in three phases of research (two preliminary and
one main). The main part of the material was obtained through
119 structured (formal) interviews, through which 114 interlocutors were interviewed. Of these, 55 interviews were conducted
in Mostar, 53 in Sarajevo (36 in Sarajevo Canton and 17 in East
Sarajevo) and 11 preliminary in East Sarajevo. Thus, 55 respondents were interviewed in Mostar and 59 in Sarajevo (36 in Sarajevo
Canton and 23 in East Sarajevo), which is a total of 114. While the
first 11 interviews were conducted according to the preliminary
version of the questionnaire, the other 108 interviews were conducted according to the final (main) version of the questionaire.
The significance of this monograph is that it shows how
symbolic and physical borders and boundaries affect the processes of ethnic identification and other collective identifications, such as regional and local. This provides insight into two
case studies in a geographically and culturally close area, which
are viewed and analyzed according to the statements of members of all ethnic communities, which is so far a less researched
topic in Serbian ethnology and anthropology. These are the Bosniak, Serb and Croat ethnic communities, as well as those who
do not identify as members of one of these three communities,
but by accepting regional, local or some other identification.",
publisher = "Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Досије студио",
title = "Етничка идентификација и границе у Босни и Херцеговини: примери Мостара и Сарајева, Ethnic identification and borders in Bosnia and Herzegovina : examples of Mostar and Sarajevo",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5210"
}
Дражета, Б.. (2021). Етничка идентификација и границе у Босни и Херцеговини: примери Мостара и Сарајева. 
Београд: Одељење за етнологију и антропологоију Филозофског факултета Универзитета у Београду..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5210
Дражета Б. Етничка идентификација и границе у Босни и Херцеговини: примери Мостара и Сарајева. 2021;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5210 .
Дражета, Богдан, "Етничка идентификација и границе у Босни и Херцеговини: примери Мостара и Сарајева" (2021),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5210 .

Kultura sjećanja u podijeljenom gradu: Sarajevo i Istočno Sarajevo

Dražeta, Bogdan; Buljubašić, Belma

(Институт за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду, 2021)

TY  - JOUR
AU  - Dražeta, Bogdan
AU  - Buljubašić, Belma
PY  - 2021
UR  - https://www.antropologija.com/index.php/an/article/view/17
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/5393
AB  - U ovom radu, istražena je kultura sjećanja na području Sarajeva i Istočnog
Sarajeva u vezi sa periodom prije, tokom i poslije rata 1992–1995. godine, na osnovu
korištenja istorijskog, etnografskog i komparativnog metoda, kao i metoda analize
sadržaja i opservacije. Građa je prikupljena na osnovu četiri dubinska strukturirana
intervjua, po dva sa stanovnicima Sarajeva i Istočnog Sarajeva. Radi dobijanja šire slike
kulturе sjećanja, obavljeno je i dvanaest razgovora sa stanovnicima oba grada (po šest)
koji nisu bili strukturirani i gdje je ispitanicima ostavljena mogućnost da o kulturi sjećanja
pričaju ono što je njima lično najbitnije. Osnovni zaključak ove studije je da se
individualno sjećanje kod svih ispitanika uglavnom podudara sa zvaničnim narativima
u oba grada koja slijede nacionalnu interpretaciju rata i poraća. O prijeratnom periodu
sagovornici nisu davali opsežnije odgovore, mada su im oni služili kao poredbeni okvir
sa poslijeratnim periodom.
AB  - In this paper the culture of memory was explored in the area of Sarajevo and
East Sarajevo in relation to the period before, during and after the war (1992–1995).
Historical, ethnographic and comparative methods were used, as well as the method
of content analysis and observation. The material was collected on the basis of four
in-depth structured interviews, two each with residents of Sarajevo and East Sarajevo.
In order to get a broader picture of the culture of memory, 12 interviews were conducted
with residents of both cities (six each). These interviews were not structured
and respondents were given the opportunity to talk what was most important to them
personally regarding the culture of memory. The main conclusion of this study is that
the individual memory of all interlocutors mostly coincides with the official narratives
in both cities that follow the national interpretation of the war period and the postwar
period. The respondents did not give more extensive answers about the pre-war period,
although they served as a comparative framework with the post-war age.
PB  - Институт за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду
T2  - Antropologija: časopis Centra za etnološka i antropološka istraživanja (CEAI) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
T1  - Kultura sjećanja u podijeljenom gradu: Sarajevo i Istočno Sarajevo
T1  - Cultural memory in the divided city: Sarajevo and East Sarajevo
EP  - 130
IS  - 1
SP  - 113
VL  - 21
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5393
ER  - 
@article{
author = "Dražeta, Bogdan and Buljubašić, Belma",
year = "2021",
abstract = "U ovom radu, istražena je kultura sjećanja na području Sarajeva i Istočnog
Sarajeva u vezi sa periodom prije, tokom i poslije rata 1992–1995. godine, na osnovu
korištenja istorijskog, etnografskog i komparativnog metoda, kao i metoda analize
sadržaja i opservacije. Građa je prikupljena na osnovu četiri dubinska strukturirana
intervjua, po dva sa stanovnicima Sarajeva i Istočnog Sarajeva. Radi dobijanja šire slike
kulturе sjećanja, obavljeno je i dvanaest razgovora sa stanovnicima oba grada (po šest)
koji nisu bili strukturirani i gdje je ispitanicima ostavljena mogućnost da o kulturi sjećanja
pričaju ono što je njima lično najbitnije. Osnovni zaključak ove studije je da se
individualno sjećanje kod svih ispitanika uglavnom podudara sa zvaničnim narativima
u oba grada koja slijede nacionalnu interpretaciju rata i poraća. O prijeratnom periodu
sagovornici nisu davali opsežnije odgovore, mada su im oni služili kao poredbeni okvir
sa poslijeratnim periodom., In this paper the culture of memory was explored in the area of Sarajevo and
East Sarajevo in relation to the period before, during and after the war (1992–1995).
Historical, ethnographic and comparative methods were used, as well as the method
of content analysis and observation. The material was collected on the basis of four
in-depth structured interviews, two each with residents of Sarajevo and East Sarajevo.
In order to get a broader picture of the culture of memory, 12 interviews were conducted
with residents of both cities (six each). These interviews were not structured
and respondents were given the opportunity to talk what was most important to them
personally regarding the culture of memory. The main conclusion of this study is that
the individual memory of all interlocutors mostly coincides with the official narratives
in both cities that follow the national interpretation of the war period and the postwar
period. The respondents did not give more extensive answers about the pre-war period,
although they served as a comparative framework with the post-war age.",
publisher = "Институт за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду",
journal = "Antropologija: časopis Centra za etnološka i antropološka istraživanja (CEAI) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu",
title = "Kultura sjećanja u podijeljenom gradu: Sarajevo i Istočno Sarajevo, Cultural memory in the divided city: Sarajevo and East Sarajevo",
pages = "130-113",
number = "1",
volume = "21",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5393"
}
Dražeta, B.,& Buljubašić, B.. (2021). Kultura sjećanja u podijeljenom gradu: Sarajevo i Istočno Sarajevo. in Antropologija: časopis Centra za etnološka i antropološka istraživanja (CEAI) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Институт за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду., 21(1), 113-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5393
Dražeta B, Buljubašić B. Kultura sjećanja u podijeljenom gradu: Sarajevo i Istočno Sarajevo. in Antropologija: časopis Centra za etnološka i antropološka istraživanja (CEAI) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 2021;21(1):113-130.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5393 .
Dražeta, Bogdan, Buljubašić, Belma, "Kultura sjećanja u podijeljenom gradu: Sarajevo i Istočno Sarajevo" in Antropologija: časopis Centra za etnološka i antropološka istraživanja (CEAI) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, 21, no. 1 (2021):113-130,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_5393 .