Претраживање
Приказ резултата 31-40 од 48
Друштвена структура Призрена у 14. веку / Social structure of Prizren in 14th Century
(Академија наука и уметности Републике Српске, 2015)
Рад се бави друштвеним структурама и њиховим развојем у Призрену током 14. века. Призрен је у периоду до 1371. године био најравијенији град у унутрашњости српске државе, што је узроковало драматичан развој друштва и промене ...
„Руски крсташи“ у Србији 1876. године – једина нада за спас / „Русские крестоносцы“ в Сербии в 1876 году – единственная надежда на спасение
(Институт Славяноведения Российской Академии наукЦентар за руске и источноевропске студије М. Јовановић Филозофског факултета Универзитета у БеоградуРуски научни институт, 2022)
Циљ рада је да питање руских добровољаца у Србији у време Првог српско-турског рата 1876. представи са аспекта емотивних и људских погледа савременика, који су у кратком времену потиснути у други план и, врло брзо, као ...
Кнежевина Србија и Русија (1852–1853) / The Principality of Serbia, and Russia (1852–1853)
(Институт за српску културу – Приштина Лепосавић, 2018)
После слома европских револуција у лето 1849. године, Источно питање је поново заузело централно место у политици великих сила. Сукобљени интереси Русије и Француске у Османском царству довели су до великих заплета на ...
Утицај политичких околности на црквене прилике у Србији кнеза Лазара / Influence of political circumstances on the condition of the church in prince Lazar`s Serbia
(Универзитет у Нишу, Центар за црквене студије Ниш, 2021)
Рад разматра стање у Српској цркви у време успона кнеза Лазара и непосредно после његове смрти. Преиспитана су становишта да је кнез Лазар уживао подршку Цркве већ од 1375. године и измирења српске и византијске патријаршије. ...
Погранични српски и угарски градови на Сави и Дунаву у средњем веку
(Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет, 2017)
Урбанизација предела уз реке Саву и Дунав је динамичан процес који је трајао вековима. На настанак и развој градова је утицало више фактора, а најважнији су природно окружење, ратна дешавања и развој привреде, на првом ...
Слободан Јовановић и улога војног фактора у политичком животу Србије и југословенске краљевине (1903–1945) / Slobodan Jovanovic and the Role of the Military Factor in the Political Life of Serbia and the Yugoslav Kingdom (1903–1945)
(Београд : Српска академија наука и уметности, 2020)
У раду се на основу необјављених и објављених архивских извора, као ирелевантне историографске и мемоарске литературе, анализира однос Слободана Јовановићапрема улози војног фактора у политичком животу Краљевине Србије и ...
Повеља патријарха Саве IV о поклону челника Милоша Хиландару
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски архив у Чачку, 2019)
У раду је представљена повеља којом патријарх Сава IV потврђује прилог челника Милоша Повика Хиландару. Исправу о поклону челника Милоша пре тога је издао цар Урош, а патријарх само потврђује својим ауторитетом овај првни ...
Југословенски програм српске владе и Русија на почетку Првог светског рата / The Serbian Goverment’s Yugoslav program and Russia at the beginning of the First World war
(Центар за српске студије, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2023)
У чланку се прати став званичне Русије према југословенском програму српске владе, од избијања Великог рата до отпочињања преговора Антанте са Италијом, средином марта 1915. године. Гледишта руске дипломатије која се узимају ...
Добровољачки покрет у Русији 1914–1916.
(Москва : Институт за словенске студије РАНМосква : Историјски институтБеоград : Институт за новију историју СрбијеБеоград: Центар за Руске и Источноевропске студије "М. Јовановић" Филозофског факултета УниверзитетаИнформатика, 2020)
Рад прати развој добровољачког покрета аустроугарских заробљеника јужнословенског порекла, претежно Срба, у Русији, од почетка Првог светског рата до пред избијање Фебруарске револуције (1917). Велико интересовање „пречана“ ...
Краљеви документи
(Београд : Задужбина Светог манастира Хиландара, 2022)
Према налазима овог истраживања, корпус докумената српског краља Стефана Уроша Милутина (1282–1321) који се данас могу употребити за дипломатичку анализу броји 27 јединица – 14 повеља црквеним дестинатарима, шест повеља ...