Претраживање
Приказ резултата 31-40 од 108
Povelja kralja Stefana Uroša III Dečanskog manastira Svetog Nikole Mračkog u Orehovu
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциИсторијски институт у Бањој ЛуциАрхив Србије у БеоградуМеђуопштински историјски архив у Ваљеву, 2002)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Светог Николе у Орехову издата је 9. септембра 1330, после битке код Велбужда. Дародавац потврђује ма-настиру раније поседе и прилаже нове, и то: села Чернец, Скакавицу и Драчево; ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandaru, 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2003)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 9. јула
1327. године. Настала је као последица тражења хиландарског игумана Герва
сија и братства, да им се уступи и друга половина села Добродољани, које ...
Издање и латиничка транслитерација Ковиљског преписа Епитимијног номоканона
(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)
Поглавље садржи транскрипцију текста млађег Епитимијног номоканона према Ковиљском препису у оригиналној ортографији. У критичком апарату наведене су варијанте из Софијског преписа и указано на извор појединих правних ...
Топлица у титули великог кнеза Вукана Немањића
(Центар за црквене студије, Ниш, 2011)
Рад се бави посебним местом Топлице у удеоној области кнеза Стефана Немање, а затим његовог сина великог кнеза Вукана. Топлица се тако нашла и у Вукановој титули. Посебна управа у удеоној кнежевини, стварање Топличке ...
Југоисточна Србија средњег века
(Међуопштински архив ВрањеУдружење историчара Браничева и Тимочке крајине Пожаревац, 2002)
Југоисточна Србија у средњем веку није представљала јединствену, нити посебну политичку целину, као што је то био случај са неким другим областима (Зета, Хумска земља). Међутим, она чини прилично компактну географску целину. ...
Речник и регистар Душанова законика и Епитимијног номоканона у румунском преводу
(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)
Поглавље садржи речник и регистар румунског превода Душанова законодавства. Одреднице у регистру наведене су у латиничкој транскрипцији, будући да у данашње време само мали број стручњака чита, транскрибује и тумачи старе ...
Povelja kralja Stefana Uroša III manastiru Hilandaru 8. februar 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2006)
У питању су два интерполисана преписа настала с циљем стицања нових поседа.
Текст оба преписа је готово у потпуности истоветан, осим у делу диспозиције
где се у једној од верзија (II) поред међа села, прецизирају и међе ...
Хрисовуља краља Стефана Душана старцу Григорију
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Источном СарајевуИсторијски архив у Чачку, 2013)
Рад се бави хрисовуљом краља Стефана Душана старцу Григорију од 19. маја 1343. године. Њоме је овом старцу на доживотно уживање уступљена стара црква Светог Петра Коришког, јер је он приложио Светим Арханђелима нову цркву ...
Hrisovulja cara Stefana Dušana o poklanjanju crkve Svetog Nikole u Psači manastiru Hilandaru
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2005)
Хрисовуља представља интерполисани препис изгубљене оригиналне хрисовуље цара Душана са краја његове владе (1354–1355) властелину Влатку Паскачићу. Њоме је дозвољено Влатку да цркву Светог Николе у Псачи, са метохом, потчини ...
Сеоске међе у средњовековној Србији
(Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет, Београд, 2015)
Рад се бави сеоским међама у српском средњовековном друштву. Село је имало међе свог атара које су га одвајале од околних села, градова, тргова. Оне су биле неопходне и због чињенице да је село имало и неке колективне ...