Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 92
Koncepti „Svete zemlje“ u prаvoslаvnom svetu jugoistočne Evrope (13-16. v.) / Conceptualising the “Holy Land” in the Orthodox Milieu of South-Eastern Europe (13th–16th C.)
(Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet, 2022)
Filozofski fakultet
Разграничење Кнежевине Србије и Османског царства 1830–1834 / Demarcation Between The Principality Of Serbia And The Ottoman Empire 1830–1834
(Историјски институт, 2022)
У раду је приказан процес разграничења између Кнежевине Србије и Османског царства у периоду од 1830. до 1834. Детаљно су приказани сви радови који су имали за циљ испитивање и премеравање земљишта, у сврху тачног одређивања ...
Јованка Калић (1933)
(Београд : Српска академија наука и уметности, 2022)
Академик Јованка Калић, редовни професор у пензији Филозофског
факултета Универзитета у Београду, један је од најзначајнијих српских
историчара последње трећине XX века и прве четвртине XXI века. По основној вокацији ...
Од комичног хапшења до скупштинске трагедије: Слика Стјепана Радића у београдској грађанској штампи (1925–1928) / From a Comical Arrest to a Parliamentary Tragedy: Stjepan Radić’s Image in the Belgrade Civic Press
(Универзитет у Београду – Филозофски факултет, Одељење за историју, 2022)
Стјепан Радић (1871–1928), вођа Хрватске (републиканске)
сељачке странке, 1925. године признао је Видовдански устав, и укључио
се у парламентарни живот Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца након
вишегодишњег отпора. У ...
Становништво "отргнутих предела" и разграничење Кнежевине Србије и Османског царства 1830–1834 - између страха и наде / The Population Of “The Detached Regions” And Demarcation Between The Principality Of Serbia And The Ottoman Empire 1830–1834 – Between Fear And Hope
(Центар за српске студије, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2022)
У раду је приказан утицај просеца разграничења Кнежевине Србије и Османског царства на живот становника отргнутих нахија у периоду 1830–1834. године. На почетку рада приказани су догађаји до којих су довеле прве вести о ...
Заразне болести на тлу Србије у средњем веку према медицинским списима и археолошким сведочанствима
(Одељење за историју, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, 2022)
Science has long ago indicated the need to comprehensively elaborate the problem of contagious diseases in Serbia throughout history, by collecting in one place all knowledge about some phenomenon based on all available ...
Strah ili realnost? Mogućnost Sovjetske vojne intervencije u Jugoslaviji 1948-1953
(Institut za savremenu istoriju, Beograd, Srbija, 2022)
U radu se na osnovu dostupnih objavljenih i neobjavljenih
arhivskih izvora prevashodno sovjetskog i jugoslovenskog porekla, kao i relevantne istoriografske i memoarske literature analizira pitanje postojanja sovjetskih
namera ...
Uvod u istorijske studije kao univerzitetski predmet u Beogradu
(Institut za savremenu istoriju, Beograd, Srbija, 2022)
U članku je predstavljena istorija nastanka i razvoja predmeta Uvod u istorijske studije na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Takođe, prikazano je i stoleće razvoja nastave metodologije na studijama ...
Galib Šljivo: Izlaz Bosne I Hercegovine na Jadran. Kriza osmanskog poretka I osnove austrijskog uticaja
(Udruženje građana "Društvo historičara" Tuzle, 2022)
Prof. Šljivo je već u svojoj studiji Klek i Sutorina u međunarodnim odnosima 1699-1878. svoju istoriju smestio u početke vremena koje je definisalo posebnost Bosne i Hercegovine. Nove granice ustanovljene 1699. godine ...
Евергетидски типик и химнографски зборници Милутиновог доба
(Врање: Православна Епархија врањска, Свеправославно друштво "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски"Београд: Филозофски факултет, Катедра и Семинар за ВизантологијуНиш: Универзитет, Центар за византијско-словенске студије, 2022)
Доба краља Милутина представља посебно интересантно време у историји средњовековне Србије, не само у политичком смислу, него и у области духовног живота српске Цркве. Рукописи настали у то време показују да су се у ...