Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 16
Мисија генерала Никитина у Србији 1876/1877. године
(Историјски архив у Пироту, 2018)
Доласку генерала Александра Павловича Никитина у Србију 24. децембра 1876. године, претходили су месеци испуњени ратним страдањима и безуспешним покушајима српског државног вођства да обезбеди војну и финансијску потпору ...
Исламизација и положај православне цркве у другој половини 15. и 16. веку,
(Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет, Београд, 2018)
Успостављање османске власти донело је крупне промене у свим облстима друштвеног живота. Покренута су велика демографска кретања, али и културне и привредне промене. Ипак, највеће промене десиле су се у верском животу.
Православна црква у Шумадији у средњем веку
(Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет, Београд, 2018)
Црквене прилике у Шумадији у средњем веку су биле умногоме условљене географским околностима и политичким приликама. За постојање јаког црквеног центра у раном средњем веку је било постојање градског насеља.
Руска сведочанства о епидемији тифуса у Србији 1914/1915. године / Russian testimonies on the typhus epidemic in Serbia 1914/1915.
(Универзитет у Београду - Филозофски факултет, 2021)
У раду ће бити представљена гледишта посматрача из Русије о разлозима избијања, ширењу епидемије тифуса и тешком стању у коме се нашла њихова мала савезница, крајем 1914. и током прве половине 1915. године. Поред званичних ...
„Руски крсташи“ у Србији 1876. године – једина нада за спас / „Русские крестоносцы“ в Сербии в 1876 году – единственная надежда на спасение
(Институт Славяноведения Российской Академии наукЦентар за руске и источноевропске студије М. Јовановић Филозофског факултета Универзитета у БеоградуРуски научни институт, 2022)
Циљ рада је да питање руских добровољаца у Србији у време Првог српско-турског рата 1876. представи са аспекта емотивних и људских погледа савременика, који су у кратком времену потиснути у други план и, врло брзо, као ...
Добровољачки покрет у Русији 1914–1916.
(Москва : Институт за словенске студије РАНМосква : Историјски институтБеоград : Институт за новију историју СрбијеБеоград: Центар за Руске и Источноевропске студије "М. Јовановић" Филозофског факултета УниверзитетаИнформатика, 2020)
Рад прати развој добровољачког покрета аустроугарских заробљеника јужнословенског порекла, претежно Срба, у Русији, од почетка Првог светског рата до пред избијање Фебруарске револуције (1917). Велико интересовање „пречана“ ...
Краљеви документи
(Београд : Задужбина Светог манастира Хиландара, 2022)
Према налазима овог истраживања, корпус докумената српског краља Стефана Уроша Милутина (1282–1321) који се данас могу употребити за дипломатичку анализу броји 27 јединица – 14 повеља црквеним дестинатарима, шест повеља ...
Сеоска насеља и насељеност
(Центар за историјску географију и историјску демографију, Филозофски факултет, Београд, 2018)
Кроз читав средњи век извоори су шкрто помињали шумадијска села, па и градове. Од Жичких повеља, па до времена кнеза Лазара и деспота Стефана, тек по које насеље је именом забележено.
Русские о Сербии и Сербах – приређени извори А. Л. Шемјакина и њихов значај за друштвену и политичку историју Србије / “Русские о Сербии и Сербах” – Prepared Historical Sources by A. L. Shemjakin and Their Significance for the Socialand Political Historyof Serbia
(Центар за културу и уметност, Алексинац, 2021)
У раду су анализирана три зборника грађе Русские о Сербии и Сербах приређивача и уредника Андреја Л. Шемјакина. Зборници доносе мало или нимало познату грађу за истраживаче српско–руских односа и веза, те друштвених и ...
Епидемије куге, колере и тифуса 1707-1837. и њихов утицај на стварање и изградњу модерне српске државе / Pandemics of plague, cholera, and typhus during the period of 1707 to 1837 and their impact on the creation and construction of a modern Serbian state
(Универзитет у Београду – Филозофски факултет, 2021)
Територију или делове територија на којој је настала нововековна српска држава од почетка 18. века погодило је неколико епидемија куге 1707, 1712, 1730–1732, 1738–1745, 1765, 1770–1772, 1781–1783, 1792–1798, 1814. године, ...