Efektivnost programa psihosocijalne podrške: istraživački izveštaj

Abstract

Uvod: Istraživanje PIN-a je pokazalo da u lokalnim zajednicama postoji najveća potreba za uslugama mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške usmerenih na mlade, osobe u psihološkoj krizi, kao i na starije osobe. Kako bi odgovorili na prioritetne potrebe na lokalu, psiholozi PIN-a su koncipirali tri programa: Program psihosocijalne podrške za mlade, Program psihosocijalne podrške za osobe u krizi i Program psihosocijalne podrške za starije osobe. Programi su bili osmišljeni po modelu mentalnog zdravlja u zajednici – potpuno besplatni, lako pristupačni, bez bilo kakvih administrativnih procedura (npr. uput od lekara opšte prakse) koje bi prethodile priključivanju Programima, i vođeni od strane stručnog lica. Globalni cilj i metodologija: Cilj istraživanja pred Vama jeste testiranje efekata sva tri Programa na unapređenje mentalnog zdravlja korisnika istih. U istraživanjima sva tri Programa, ispitanici su popunjavali upitnike koji mere depresiju, anksioznost, psihološku dobrobit i kvalitet života. Dodatno, u istraživanju Programa za mlade testirana je i pismenost o mentalnom zdravlju, u istraživanju Programa za osobe u krizi testirano je i osećanje nadanja, dok je u Programu za starije osobe testirana i usamljenost. Ispitanici su sve upitnike popunjavali u tri vremenske tačke: pre početka Programa (pretest), neposredno nakon završetka Programa (posttest) i mesec dana nakon završetka Programa (naknadno merenje), kako bi se pratile promene kroz vreme. U slučaju Programa za osobe u krizi i Programa za starije, korišćen je kvazi-eskperimentalni nacrt, odnosno poređene su eksperimentalna (učesnici Programa) i kontrolna grupa ispitanika (nisu prošli kroz Program) kroz vreme. U tom slučaju kriterijumi za uključivanje ispitanika bili su za obe grupe: uzrast u skladu sa ciljnom grupom (osobe u krizi (opšta populacija): 18-65; starije osobe: 55+), dok je kriterijum za isključivanje ispitanika iz istraživanja za obe grupe bilo korišćenje neke druge usluge usmerene na mentalno zdravlje. Za kraj, u slučaju testiranja efekata Programa za mlade, bilo je izazovno prikupiti kontrolnu grupu usled tehničkih i organizacionih organičenja, te je ovaj Program testiran pretest-postest nacrtom. Program za mlade: U istraživanju je učestvovalo ukupno 78 mladih osoba (Muzrast=16; 17% muški rod) od kojih su većina (63%) bili srednjoškolci. Pre dolaska na Program, 78% ispitanika je imalo povišene simptome depresije, 53% simptome anksioznosti, dok je pismenost o mentalnom zdravlju bila relativno nepovoljna (npr. prosečan rezultat na testu znanja je 4 puta manji od maksimalnog). Ipak, paralelno sa tim, mladi imaju izražene i pozitivne kapaciteta (npr. 60% njih je veoma zadovoljno svojim životom, dok je psihološka dobrobit očuvana). Istraživanje je pokazalo da Program značajno smanjuje depresiju i anksioznost kod mladih, kao i da povećava kvalitet života i pismenost o mentalnom zdravlju. Dodatno, pokazano je da su ove promene mahom dugoročnog tipa.Program za osobe u krizi: Ukupno 51 ispitanik je činio eksperimentalnu grupu (Muzrast=42; 6% muški rod), dok je njih 34 činilo kontrolnu grupu (Muzrast=45; 9% muški rod). Pre dolaska na Program, 65% ispitanika iz eskperimentalne grupe je imalo povišene simptome depresije, 53% simptome anksioznosti, dok je tek svaka druga osoba imala učestala prijatna osećanja koja su indikator psihološke dobrobiti. S druge strane, ispitanici u velikoj meri imaju očuvano osećanje nade, dok je kvalitetom života zadovoljna oko polovina ispitanika. Istraživanje je pookazalo da Program značajno smanjuje depresiju i anksioznost kod osoba u krizi, dok dugoročnost ovih promena nije još uvek potvrđena. S obzirom na kompleksan obrazac rezultata, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se osvetlili efekti Programa na psihološku dobrobit, kvalitet života i nadanje. Program za starije osobe: Ukupno 30 ispitanika je činilo eksperimentalnu grupu (Muzrast=72; 20% muški rod), dok je njih 31 činilo kontrolnu grupu (Muzrast=71; 42% muški rod). Pre dolaska na Program, mentalno zdravlje starijih osoba je bilo ugroženo – 93% ispitanika iz eskperimentalne grupe je imalo povišene simptome depresije, takođe 93% simptome anksioznosti, tek svaka otprilike četvrta osoba ima učestale prijatne emocije i zadovoljna je kvalitetom života. Istraživanje je pokazalo da Program značajno smanjuje depresiju, anksioznost i usamljenost starijih osoba, dok povećava njihov kvalitet života i psihološku dobrobit. Dugoročni efekti Programa su registrovani samo u slučaju depresije. Zaključak: Programi psihosocijalne podrške za mlade, osobe u krizi i starije osobe mogu se smatrati naučno zasnovanim programima podrške, dok su potrebna dalja istraživanja koja bi pružila uvid u optimalnu dinamiku učešća i trajanje programa koji bi doveli do dugoročno održivih pozitivnih promena u mentalnom zdravlju. Ovi rezultati ukazuju na značaj koji bi ovakvi programi mogli imati za stanovništvo u Srbiji, i potrebu za njihovim finansiranjem od strane lokalnih samouprava, čime bi mogla da bude obezbeđena kontinuirana dostupnost i dugoročna održivost programa psihosociajlne podrške.