Arheozoologija. Uvod u studije zajedničke istorije životinja i ljudi

Abstract

iz recenzije prof.dr Sofije Stefanović: Рукопис монографије садржи осам поглавља. У првом, Археозоологија: основни појмови, историјат, теме и методе приказан је историјат саме дисциплине али на врло илустративан начин објашњењен је и процес који је довео до тога да поједине значајне археолошке теме утичу на развој дисциплине. У овом поглављу аутрока на брилијантан начин сагледава различите теме еволуције човека или неолитске револуције и разјашњава улогу ових тема за специфичан развојни пут археозоологије. Истовремено и археолошке теме којима се бави нису овде дате само као оквир за објашњење развоја дисцпилине већ се студиозно приказује и сама археолошка проблематика. Друго поглавље, Тафономија: историја похрањивања. Тафономски стадијуми, трагови, актери и процеси омогућује да разумемо колико су тафономски процеси важни за очување материјала и на које све начине могу да утичу и на археозоолошка истраживања. На одређени начин, ово поглавље, осим што омогућује разумевање утицаја тафономских процеса на археозоолошки материјал, упозорава истраживаче да морају обратити значајну пажњу на могућност утицаја ових процеса приликом својих анализа. Треће поглавље, Класификација органског света и правила номенклатуре. Таксономска одређивање: која је ово животиња? сажима драгоцено теоријско и практично искуство професорке Димитријевић будући да је њен рад са младим колегама у великој мери усмерен управо на таксономска одређивања. Стога ће ово поглавље бити значајано за све истраживаче који се баве археозоологијом не само кад је у питању таксономија већ и методологија утврђивања пола и индивидуалне старости којима се у овом поглављу ауторка такође бави. Од изузетног методолошког значаја је и четврто поглавље, Анализа археофауналних скупова који поново сажима све искуство професорке Димитријевић не само у обради материјала већ и у раду са млађим колегама, те су теме представљене у овом поглављу од изузетног значаја за исправни методолошки приступ приликом археозоолошких истраживања. Ово поглавље пружа сагледавање различитих методолошких аспеката и подучава како се врше метричке анализе, како се утврђује нјмањи број јединки, како се утврђује крива морталитета и сл. У наредном, петом поглављу Реконструкција животне средине (на основу остатака животиња са археолошких налазишта) ауторка нам омогућује да разумемо изузетан значај животињских костију за реконструкцију животне средине. Објашњавајући са лакоћом и неке веома комплексне теме, засигурно ће ово поглавље бити од значаја за оне истраживаче које можда не интересују директно животињски остаци али ће им ово омогућити да разумеју њихов изузетан шири значај. Истовремено, ово поглавље док се чита отвара многа питања о томе колико је нпр. сезоналност важна за наше разумевање древних друштава. Кроз ово поглавље професорка Димитријевић, отвара пред нама нове светове могућности истраживања прошлости и на један, суптилан али истовремено и снажан начин указује на то колико су заправо животињске кости важне за разумевање не само човекове прошлости већ и историје нашег животног окружења. У преостала три поглавља, шесто, Лов и риболов, седмо, Припитомљавање животиња и осмо, Доместикација постаје сложенија: ширење спектра врста и циљева гајења монографија нам омогућује да добијемо не само јасну слику о мултидисциплинарности археозоологије већ и да разумемо читав спектар могућности које нам животињске кости пружају да би се разумели специфични периоди људске прошлости али и сама суштина односа људи и животиња као и промена тих односа кроз време. Поново професорка Димитријевић у овим поглављима успева да на брилијантан начин прикаже веома комплексне теме али да нам истовремено са лакоћом укаже на то колико значајних питања се може поставити када су у питању древна друштва и њихово разумевање уколико им се посветимо из археозоолошке перспективе.