Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 20
Теоријски заговорници класичног образовања у Српској Православној Цркви: Дионисије Новаковић и Никодим Милаш / Theoretical Advocates of Classical Education in the Serbian Orthodox Church: Dionisije Novaković and Nikodim Milaš
(Београд : Православни богословски факултет Универзитета у Београду, 2020)
У испитивању доприноса који је Српска Православна Црква дала за развој српског класичног школства посебну истраживачку пажњу заслужују два теоријска текста у форми беседе: О похвалах и ползје наук свободних (1742) Дионисија ...
Класични хуманизам у служби просветитељства: "litterarum lumen" и слични топоси у посвети Мојсија Рашковића митрополиту Павлу Ненадовићу / CLASSICAL HUMANISM AT THE SERVICE OF THE ENLIGHTENMENT: THE “LITTERARUM LUMEN” AND SIMILAR TOPOI IN MOJSIJE RASKOVIC’S DEDICATION TO METROPOLITAN ARCHBISHOP PAVLE NENADOVIC
(Београд : Задужбина "Доситеј Обрадовић", 2020)
Полазећи од античких идеја о важности књижевности за појединца и за друштво и њихових формулација у једном од главних узорних текстова нововековног класичног хуманизма, Цицероновој беседи За Архију, присутним у посвети ...
Три српска превода Катулове Песме 51. (Никола Вулић, Катарина Антић-Рајчевић и Младен С. Атанасијевић) / Тhree Serbian translations of Catullus’ Carmen 51 (Nikola Vulic, Katarina Antic-Rajcevic and Mladen S. Atanasijevic)
(Друштво за античке студије, Београд, 2018)
У овом раду аутор ће најпре поменути чувену Сапфину песму (Фраг мент 31, настала око 600. г. пре н. ере), која је Катулу била главна поетска смерница. Он
ју је у првом веку пре н. е. на свој начин изменио и препевао. Како ...
Положај и статус декуриона у време Позног царства / The decurions' position and status in the Late Roman Empire
(Друштво за античке студије, Београд, 2021)
У овом раду настојимо да осветлимо друштвени положај и
правни статус декуриона у време Позног царства на основу првих десет
одредаба Дванаесте књиге Теодосијевог кодекса (De decurionibus1
), чији
превод објављујемо по ...
Ужиј љубав, зграби „сад“: песме Катула, Проперција, Адија и Милана Ракића / Carpe amorem, carpe diem (seize the love, seize the now): poems by Catullus, Propertius, Ady and Rakić
(Друштво за античке студије, БеоградБукефал E.O. Н., Београд, 2014)
Преко бројања пољубаца, Гај Валерије Катул (о.84–о.54) супротставља страст и интензиван живот вечној ноћи, у ствари, смрти (Песме, 5).
Сличним поетским путем иде и Секст Проперције (о. 49–о.15), којем доживљај
једне ...
Елементи грчке трагедије и сатирске драме у филму Моћна Афродита Вудија Алена / Elements of Greek tragedy and satyr drama in Woody Allen's film Mighty Aphrodite
(Друштво за античке студије, Београд, 2016)
У овом раду биће речи о везама између грчке трагедије и сатирске драме и филма Моћна Афродита Вудија Алена из 1995. године. Од античког театра у Таормини на Сицилији, пут камере води нас у Њујорк, где спортски новинар Лени ...
Знање, вештина, мудрост: један кратак есеј Јована Христића / Knowledge, skills, wisdom: a short essay by Jovan Hristić
(Друштво за античке студије, Београд, 2013)
Успешан у свему чега се латио, негде одличан, негде врло добар, био је Јован Христић песник, драматик, преводилац, педагог, теоретичар књижевности, критичар и есејист. Но ивицама jegнe историје грчке књижевности,његов ...
Changing Audiences, Changing Emotions? Cicero’s Philippics 3-4
(University Library, Belgrade, 2019)
From the bulk of scholarship on Cicero his popular speeches
have gained less attention than other parts of the corpus. The two most
influential works on the subject are those written by Mack (1937) and
Thompson (1978), ...
The Functions of the Rhetorical Question Quid? in Cicero’s Philippics I-II / Die Funktionen der rhetorischen Frage "Quid?" in Ciceros Philippischen Reden I-II
(Скопје : Филозофски факултет, 2017)
The first aim of this paper is to investigate whether the question Quid? used in
Cicero’s Philippics and his other writings could be approached as a rhetorical question, since
it is usually not recognized as such. The ...
Dоživljaj Troje u raznim generacijama srpskih pesnika: Vojislav Ilić, Velimir Lukić i Jovan Hristić / Experience of Troy in different generations of Serbian poets: Vojislav Ilić, Velimir Lukić and Jovan Hristić
(Друштво за античе студије Србије, БеоградИнститут за теолошка истраживања, Београд, 2010)
Trojica srpskih pesnika, između ostalih, bili su nadahnuti motivima iz Trojanskog rata: Vojislav Ilić (Pred Trojom) krajem devetnaestog Velimir Lukić (Plač Helene za Parisom) i Jovan Hristić (Tri ratne pesme, 3) krajem ...