Search
Now showing items 1-10 of 107
Povelja kralja Stefana Uroša III manastiru Hilandaru 8. februar 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2006)
У питању су два интерполисана преписа настала с циљем стицања нових поседа.
Текст оба преписа је готово у потпуности истоветан, осим у делу диспозиције
где се у једној од верзија (II) поред међа села, прецизирају и међе ...
Речник и регистар Душанова законика и Епитимијног номоканона у румунском преводу
(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)
Поглавље садржи речник и регистар румунског превода Душанова законодавства. Одреднице у регистру наведене су у латиничкој транскрипцији, будући да у данашње време само мали број стручњака чита, транскрибује и тумачи старе ...
Топлица у титули великог кнеза Вукана Немањића
(Центар за црквене студије, Ниш, 2011)
Рад се бави посебним местом Топлице у удеоној области кнеза Стефана Немање, а затим његовог сина великог кнеза Вукана. Топлица се тако нашла и у Вукановој титули. Посебна управа у удеоној кнежевини, стварање Топличке ...
Србија 1217.: настанак краљевине
(Evoluta, 2017)
Ove godine navršava se osam vekova otkako je Stefan Nemanjić postao prvi srpski „venčani kralj“ (1217). To je jedan od najvažnijih datuma u našoj istoriji, pogotovo ako se sagleda i u svetlosti događaja koji se desio dve ...
Студије о средњовековном Полимљу
(Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu, 2012)
Пред читаоцима се налази књига настала од чланака насталих у периоду 2000. до 2011. године. У периоду од 1999 до 2011 аутор је руководио теренским истраживањима Горњег, Средњег и Доњег Полимља, области Рожаја, Пештера и ...
Коришћење унутрашњих вода у српским земљама средњег века
(Utopija, 2007)
Пред читаоцима је књига која се бави односима људи и копнених (унутрашњих) вода у средњем веку. Тема се може подвести и под онај спектар тема који се у модерној историографији назива - историја тла. Главни јунаци ове књиге ...
Историјска географија српских земаља (VI – XVI век)
(Народни музеј ПожаревацЦентар за историјску географију и историјску демографију Филозофског факултета Универзитета у Београду, 2022)
Knjiga detaljno opisuje istoriju i geografiju srpskih zemalja u srednjem veku, kada su se granice srpskog carstva pomerale i kada je srpska država dostizala svoje najšire domete i najveći značaj na Balkanskom poluostrvu.
Tutula srpskog kralja u državi Nemanića / The Title of the Serbian King in the Nemanjić State
(Филозофски факултет У београду: Одељење за историју, Центар за историјску географију и историјску демографијуФилозофски факултет -Нови СадФилозофски факултет, Одсек за историју -НишЦентар за византијско-словенске студије - НишГрад Краљево, 2017)
Рад се бави анализом титуле српског краља променама у њеној садржини у династији Немањића, од крунисања 2017. године до времена краља Вукашина. Анлизирају се битне одлике садржине титуле као што су порекло влсти од Бога, ...
Рукопис број 3093 из Збирке румунских рукописа Библиотеке Румунске академије наука,
(Београд : Српска академија наука и уметности, 2021)
У поглављу се приказује историјат проналаска и проучавања рукописа бр 3093 Румунске академије наука, који садржи румунски превод млађе редакције Душанова законодавства. Такође, поглавље садржи преглед садржине рукописа, ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandar o sporu oko međa Kruševske metohije
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2004)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 6. септембра 1327. године, на краљевом двору у Сврчину. Настала је као резултат разрешења спора, који су пред краљем водили игуман Хиландара Гервасије са ...