Претраживање
Приказ резултата 61-70 од 88
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandar o sporu oko međa Kruševske metohije
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2004)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 6. септембра 1327. године, на краљевом двору у Сврчину. Настала је као резултат разрешења спора, који су пред краљем водили игуман Хиландара Гервасије са ...
Povelja kralja Stefana Uroša III Dečanskog manastira Svetog Nikole Mračkog u Orehovu
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциИсторијски институт у Бањој ЛуциАрхив Србије у БеоградуМеђуопштински историјски архив у Ваљеву, 2002)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Светог Николе у Орехову издата је 9. септембра 1330, после битке код Велбужда. Дародавац потврђује ма-настиру раније поседе и прилаже нове, и то: села Чернец, Скакавицу и Драчево; ...
Hrisovulja kralja Stefana Uroša III Hilandaru, 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2003)
Хрисовуља краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару издата је 9. јула
1327. године. Настала је као последица тражења хиландарског игумана Герва
сија и братства, да им се уступи и друга половина села Добродољани, које ...
Југоисточна Србија средњег века
(Међуопштински архив ВрањеУдружење историчара Браничева и Тимочке крајине Пожаревац, 2002)
Југоисточна Србија у средњем веку није представљала јединствену, нити посебну политичку целину, као што је то био случај са неким другим областима (Зета, Хумска земља). Међутим, она чини прилично компактну географску целину. ...
Коришћење унутрашњих вода у српским земљама средњег века
(Utopija, 2007)
Пред читаоцима је књига која се бави односима људи и копнених (унутрашњих) вода у средњем веку. Тема се може подвести и под онај спектар тема који се у модерној историографији назива - историја тла. Главни јунаци ове књиге ...
Povelja kralja Stefana Uroša III manastiru Hilandaru 8. februar 1327
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2006)
У питању су два интерполисана преписа настала с циљем стицања нових поседа.
Текст оба преписа је готово у потпуности истоветан, осим у делу диспозиције
где се у једној од верзија (II) поред међа села, прецизирају и међе ...
Povelja Beljaka i Radiča Sankovića Dubrovniku
(Филозофски факултет у БеоградуФилозофски факултет у Бањој ЛуциФилозофски факултет у Српском СарајевуИсторијски институт у Бањој ЛуциМеђуопштински историјски архив у ВаљевуИсторијски архив у Чачку, 2008)
Повеља је оригинал писан на пергаменту и оверен воштаним печатима Беља-
ка и Радича Санковића. Њоме браћа уступају жупе Конавле и Витаљину Ду-
бровнику уз оправдање да тиме исправљају неправду рашке и хумске госпо-
де. ...
Novi priručnik iz grčke epigrafike / Bradley Hudson Mclean: An introduction to Greek epigraphy of the Hellenistic and Roman periods from Alexander the great down to the reign of Constantine (323 B.C.-A.D. 337), Ann Arbor, University of Michigan Press, 2002
(Matica srpska - Odeljenje za književnost i jezik, Novi Sad, 2006)
Iz dnevnika Paje Mihailovića
(Istorijski institut, Beograd, 2005)
Podaci Efrema iz Enosa o srpskoj istoriji XIII veka / The data on Serbian history of the 13th century in the chronicle of Ephraim from Ainos
(Srpska akademija nauka i umetnosti SANU - Vizantološki institut, Beograd, 2009)
Efrem iz Enosa, pisac rimovane hronike koja obuhvata period od I veka do 1261. godine, donosi tri vesti o srpskoj istoriji XIII stoleća. Prva se tiče braka Evdokije Anđeo i Stefana Nemanjića. Druga, umnogome zagonetna, ...