Psihološka dobrobit i psihofizičko zdravlje zaposlenih u situaciji izloženosti profesionalnom stresu

Abstract

Stres na radu danas se najčešće razmatra u okviru interakcionističkog pristupa, koji podrazumeva i praćenje njegovih efekata na psihofizičko zdravlje pojedinca. Polazeći od tih pretpostavki, cilj ovog istraživanja bio je da se utvrde individualne razlike u adaptaciji zaposlenih u situaciji izloženosti profesionalom stresu i efekat tih faktora na psihofizičko zdravlje. U okviru problema istraživanja formulisana su sledeća pitanja: da li postoji povezanost između odabranih indikatora psihološke dobrobiti, profesionalnog stresa i fizičkog zdravlja, i da li se mogu identifikovati latentne psihološke konfiguracije koje određuju nivo adaptacije zaposlenih u situaciji izloženosti profesionalnom stresu? Istraživanje je dizajnirano kao korelaciona studija, izvedena na prigodnom uzorku od 150 ispitanika, koji su bili pripadnici profesionalne vojske Srbije. Za ispitivanje indikatora psihološke dobrobiti korišćena je Bojanovićeva Skala psihofizičke dobrobiti (BSPD), koja se sastoji od 11 subskala: Autopercepcija, Etički deficit, Depresija, Narcizam, Dezintegracija, Destruktivnost, Negativna percepcija sveta i procena Fizičkog zdravlja koja obuhvata 4 aspekta: Umor, Kondicija, Bolest i Subjektivna procena zdravlja. Pouzdanost ovih subskala merena Cronbach's Alphom kreće se u rasponu od 0.70 do 0.88. Za ispitivanje profesionalnog stresa na radu korišćen je Karasekov upitnik stresa (Job Content Questionnaire). Rezultati istraživanja pokazuju da su putem faktorske analize izdvojena 3 opšta faktora psihološke dobrobiti: 1. Generalno nezadovoljstvo sobom i ljudima, 2. Destruktivna orijentacija, 3. Samopromocija. Faktori Destruktivna orijentacija i Samopromocija nisu dali značajnu povezanost sa indikatorima fizičkog zdravlja, što znači da određen stepen agresivnosti i težnja ka samopromociji ne utiču značajno na fizičko zdravlje. Međutim, faktor Generalno nezadovoljstvo sobom i ljudima pokazao je statistički značajnu negativnu povezanost sa fizičkim zdravljem (r = -.389; p<.01). Na osnovu toga moglo bi da se pretpostavi da veće nezadovoljstvo sobom i ljudima doprinosi smanjenju doživljaja psihofizičkog zdravlja. Takođe, Destruktivna orijentacija i Generalno nezadovoljstvo sobom i ljudima su negativno povezani sa doživljajem profesionalnog stresa (r = -.260; p<.01, r = -.252 p<.01), dok nije bilo povezanosti između faktora Samopromocije i profesionalnog stresa. Ovi nalazi mogu da imaju svoje individualne, psihosocijalne i organizacione implikacije.