Efekti problemski zasnovanog učenja o savremenim koncepcijama vaspitanja i modelima razredne discipline u obrazovanju studenata Učitelјskog fakulteta

Abstract

This paper points at the necessity of including contents referring to theoretical approaches and results of the research about classroom discipline, as well as preventive models of classroom discipline in the programme of University education of future primary school teachers. Comprehension and understanding of particularities of contemporary educational theory should precede acquaintance of students with contemporary models of classroom discipline, whereas the choice of discipline model and strategies of classroom discipline maintenance must be coexistent with the educational theory accepted by the teacher. The aim of the done research has been determination of effects of problem-based learning on contemporary educational theory and models of classroom discipline on the beliefs of students about nature of child and adequate discipline approaches in conflict situations. In the research, we used a quasi-experiment with parallel groups, and 53 interviewees were included, 32 in a control group and 21 in the experimental group. Results of the done experiment show that the interviewees in the experimental group significantly more express the following: optimism in respect of children’s nature, ability of apply positive pedagogical approaches, better consistency in explaining discipline approaches and success in articulation an explanation of own attitudes in comparison to the control group.

У раду се указује на неопходност укључивања садржаја који се односе на теоријске приступе и резултате истраживања о разредној дисциплини, као и на превентивне моделе разредне дисциплине, у програм универзитетског образовања будућих учитеља. Упознавању студената учитељског факултета са савременим моделима разредне дисциплине треба да претходи познавање и разумевање особености савремених концепција васпитања, а избор дисциплинског модела и стратегија одржавања разредне дисциплине мора бити конзистентан са васпитном концепцијом коју је учитељ прихватио. Циљ спроведеног истраживања био је да се утврде ефекти проблемски заснованог учења о савременим концепцијама васпитања и о моделима разредне дисциплине на мишљење студената о природи детета и адекватним дисциплинским поступцима у конфликтним ситуацијама. У истраживању је коришћен квазиексперимент са паралелним групама, а обухваћена су 53 испитаника, и то 32 у контролној и 21 испитаник у експерименталној групи. Резултати спроведеног експеримента показују да експериментална група значајно више испољава оптимизам у погледу дечије природе, приврженост позитивним васпитним поступцима, већу доследност у образлагању дисциплинских поступака и успешност артикулације и објашњавања својих ставова, у односу на контролну групу.

В работе указывается на необходимость включения в программы вузовского образования будущих учителей содержаний, относящихся к теоретическим подходам и результатам исследований о дисциплине в классе, а также к профилактическим моделям классной дисциплины. Ознакомлению студентов факультетов дошкольного и раннего школьного образования с современными моделями классной дисциплины должно предшествовать знание и понимание особенностей современных концепций воспитания, а сам выбор дисциплинарной модели и стратегий поддержания классной дисциплины должен быть консистентным с той концепцией воспитания, которой придерживается учитель. Цель проведенного исследования состоял в выявлении эффектов проблеммно обоснованного учения о освременных концепциях воспитания и о моделях классной дисциплины на мнение студентов о природе ребенка и об адекватных дисциплинарных поступках в конфликтных ситуациях. В исследовании был использован квазиэксперимент с параллельными группами, с обхватом 53 испытуемых – 32 в контрольной и 21 в экспериментальной группе. Результаты проведенного эксперимента показывают, что экспериментальная группа в значительно большей степени проявляет оптимизм по отношению к детской натуре, привязанность к положительным воспитательным поступкам, большую дозу последовательности в разъяснении дисциплинарных поступков и успех в артикуляции и обосновании своих позиций по сравнению с контрольной группой.