Претраживање
Приказ резултата 1-10 од 20
Теоријски заговорници класичног образовања у Српској Православној Цркви: Дионисије Новаковић и Никодим Милаш / Theoretical Advocates of Classical Education in the Serbian Orthodox Church: Dionisije Novaković and Nikodim Milaš
(Београд : Православни богословски факултет Универзитета у Београду, 2020)
У испитивању доприноса који је Српска Православна Црква дала за развој српског класичног школства посебну истраживачку пажњу заслужују два теоријска текста у форми беседе: О похвалах и ползје наук свободних (1742) Дионисија ...
Класични хуманизам у служби просветитељства: "litterarum lumen" и слични топоси у посвети Мојсија Рашковића митрополиту Павлу Ненадовићу / CLASSICAL HUMANISM AT THE SERVICE OF THE ENLIGHTENMENT: THE “LITTERARUM LUMEN” AND SIMILAR TOPOI IN MOJSIJE RASKOVIC’S DEDICATION TO METROPOLITAN ARCHBISHOP PAVLE NENADOVIC
(Београд : Задужбина "Доситеј Обрадовић", 2020)
Полазећи од античких идеја о важности књижевности за појединца и за друштво и њихових формулација у једном од главних узорних текстова нововековног класичног хуманизма, Цицероновој беседи За Архију, присутним у посвети ...
Три српска превода Катулове Песме 51. (Никола Вулић, Катарина Антић-Рајчевић и Младен С. Атанасијевић) / Тhree Serbian translations of Catullus’ Carmen 51 (Nikola Vulic, Katarina Antic-Rajcevic and Mladen S. Atanasijevic)
(Друштво за античке студије, Београд, 2018)
У овом раду аутор ће најпре поменути чувену Сапфину песму (Фраг мент 31, настала око 600. г. пре н. ере), која је Катулу била главна поетска смерница. Он
ју је у првом веку пре н. е. на свој начин изменио и препевао. Како ...
Greek Y in Dalmatian Romance
(Thessaloniki : Aristotle University of Thessaloniki : Institute of Modern Greek Studies, 2017)
Положај и статус декуриона у време Позног царства / The decurions' position and status in the Late Roman Empire
(Друштво за античке студије, Београд, 2021)
У овом раду настојимо да осветлимо друштвени положај и
правни статус декуриона у време Позног царства на основу првих десет
одредаба Дванаесте књиге Теодосијевог кодекса (De decurionibus1
), чији
превод објављујемо по ...
Ужиј љубав, зграби „сад“: песме Катула, Проперција, Адија и Милана Ракића / Carpe amorem, carpe diem (seize the love, seize the now): poems by Catullus, Propertius, Ady and Rakić
(Друштво за античке студије, БеоградБукефал E.O. Н., Београд, 2014)
Преко бројања пољубаца, Гај Валерије Катул (о.84–о.54) супротставља страст и интензиван живот вечној ноћи, у ствари, смрти (Песме, 5).
Сличним поетским путем иде и Секст Проперције (о. 49–о.15), којем доживљај
једне ...
Елементи грчке трагедије и сатирске драме у филму Моћна Афродита Вудија Алена / Elements of Greek tragedy and satyr drama in Woody Allen's film Mighty Aphrodite
(Друштво за античке студије, Београд, 2016)
У овом раду биће речи о везама између грчке трагедије и сатирске драме и филма Моћна Афродита Вудија Алена из 1995. године. Од античког театра у Таормини на Сицилији, пут камере води нас у Њујорк, где спортски новинар Лени ...
Dоživljaj Troje u raznim generacijama srpskih pesnika: Vojislav Ilić, Velimir Lukić i Jovan Hristić / Experience of Troy in different generations of Serbian poets: Vojislav Ilić, Velimir Lukić and Jovan Hristić
(Друштво за античе студије Србије, БеоградИнститут за теолошка истраживања, Београд, 2010)
Trojica srpskih pesnika, između ostalih, bili su nadahnuti motivima iz Trojanskog rata: Vojislav Ilić (Pred Trojom) krajem devetnaestog Velimir Lukić (Plač Helene za Parisom) i Jovan Hristić (Tri ratne pesme, 3) krajem ...
Bube i jantar - prilaznost i traj: Marcijal i Dobriša Cesarić / Bugs and amber - transience and duration: Martial and Dobriša Cesarić
(Друштво за античке студије Србије, Београд, 2012)
U svoja dva epigrama (IV 32 i VIIS) rimski pesnik Marko Valerije Marcijal (između 40. i 104. g. n. e.) govori o pčeli, odnosno mravu koje jantar ovekovečuje. Tom smrću pčela stiče nagradu za svoj mar i trud, a mravlji ...
Nedosegnuta Itaka: pesma Povratak Velimira Lukića / Unreached Ithaca: poem Povratak (Return) by Velimir Lukić
(Друштво за античке студије Србије, БеоградИнститут за теолошка истраживања, Београд, 2011)
Sećajući se priče o Odiseju i Kalipsi, videći njihove živote kao strasne i ispunjene, pesnik se preispituje o smislu svoga, traga za vlastitom Itakom. Dvanaest godina kasnije, u pesmi Zapis, Velimir Lukić je, možda, taj ...