Buchanan, E. M., Cuccolo, K., Coles, N. A., Heyman, T., Iyer, A., Lewis, N. A., Peters, K. O., van Berkel, N., van 't Veer, A. E., Taylor, J. E., Montefinese, M., Valentine, K. D., Maxwell, N. P., Türkan, N., Williams, G. P., Oliveros, J. C., Röer, J. P., Fini, C., Acar, O. A., McFall, J. P., Pronizius, E., Suchow, J. W., Batalha, L., Özdoğru, A. A., Godbersen, H., Butt, M. M., Buczny, J., Jaeger, B., Baker, B. J., Grim, P. A., Alsuhaibani, Z., Martínez, M., Protzko, J., Lynott, D., Korbmacher, M., Peker, M., Dixson, B., Elsherif, M. M., Neta, M., Azevedo, F., Ferreira, P. R., Sigfrids, F., Lima, T. J. S., Geiger, S. J., Thapar, A., Perea, M., Szekely-Copîndean, R. D., Evans, T. R., Verheyen, S., Moreau, D., Tran, U. S., El-Dakhs, D. A. S., Ndukaihe, I. L. G., Pavlović, T. V., Burin, D., Arriaga, P., Kasanov, D., Keech, J. J., Fernández-López, M., Stewart, S., Vaidis, D. C., Besson, T., Batres, C., Vaughn, L. A., Senderecka, M., Mazzuca, C., Micheli, L., Vasilev, M. R., Schmidt, K., Brick, C., Schivinski, B., Ruiz-Fernandez, S., Ilczuk, E., Levitan, C., Higgins, E., Pfuhl, G., Lu, J. G., Sirota, M., Pavlović, Z., Ambrosini, E., Bohm, N., Karaaslan, A., Papadatou-Pastou, M., Oner, S., Baskin, E., Mulgrew, K. E., Ulloa Fulgeri, J. L., Szumowska, E., Garrido-Vásquez, P., Barzykowski, K., Kosachenko, A. I., Cong, C. W., Lamm, C., Dumbravă, A., Era, V., Monteiro, L. C. P., Mallik, P. R., Isloi, C., Al-Hoorie, A. H., Irrazabal, N., Pavlov, Y. G., Kuzminska, A. O., Davis, W. E., Ribeiro, G., Ross, R. M., Sievers, E., Vadillo, M. A., Bennett, T., vanpaemel, w., Arinze, N. C., Parzuchowski, M., Stieger, S., Becker, M., Stevens, L., Aberson, C., Flowe, H. D., Roettger, T. B., Borghi, A. M., SAHLI, F. z., Chartier, C. R., Burak, E. G. D., Aczel, B., Atkinson, T. M., Çoker, O., Ergiyen, T., Yavuz-Ergiyen, G., Helmy, M., Paltoglou, A., Loberg, O., Huang, G., Hayre, R. K., Varga, M. A., Julliard, Y., Sanders, A., Willinger, D., Chen, S., Fisher, S. E., Paterlini, J., Blaison, C., Ingham, M., Geller, J., Colloff, M. F., Foroni, F., Kaser, A., Meier, Z., Morariu, R. E., Wolfe, K., Malinakova, K., Zidkova, R., Novák, L., MacPherson, S. E., Angele, B., Muller, D., Tavel, P., Marciaga, L., Fellnhofer, K., Sepehri, A.,& Lewis, S. C..Measuring the Semantic Priming Effect Across Many Languages. 
Center for Open Science..
https://doi.org/10.31219/osf.io/q4fjy

Buchanan EM, Cuccolo K, Coles NA, Heyman T, Iyer A, Lewis NA, Peters KO, van Berkel N, van 't Veer AE, Taylor JE, Montefinese M, Valentine KD, Maxwell NP, Türkan N, Williams GP, Oliveros JC, Röer JP, Fini C, Acar OA, McFall JP, Pronizius E, Suchow JW, Batalha L, Özdoğru AA, Godbersen H, Butt MM, Buczny J, Jaeger B, Baker BJ, Grim PA, Alsuhaibani Z, Martínez M, Protzko J, Lynott D, Korbmacher M, Peker M, Dixson B, Elsherif MM, Neta M, Azevedo F, Ferreira PR, Sigfrids F, Lima TJS, Geiger SJ, Thapar A, Perea M, Szekely-Copîndean RD, Evans TR, Verheyen S, Moreau D, Tran US, El-Dakhs DAS, Ndukaihe ILG, Pavlović TV, Burin D, Arriaga P, Kasanov D, Keech JJ, Fernández-López M, Stewart S, Vaidis DC, Besson T, Batres C, Vaughn LA, Senderecka M, Mazzuca C, Micheli L, Vasilev MR, Schmidt K, Brick C, Schivinski B, Ruiz-Fernandez S, Ilczuk E, Levitan C, Higgins E, Pfuhl G, Lu JG, Sirota M, Pavlović Z, Ambrosini E, Bohm N, Karaaslan A, Papadatou-Pastou M, Oner S, Baskin E, Mulgrew KE, Ulloa Fulgeri JL, Szumowska E, Garrido-Vásquez P, Barzykowski K, Kosachenko AI, Cong CW, Lamm C, Dumbravă A, Era V, Monteiro LCP, Mallik PR, Isloi C, Al-Hoorie AH, Irrazabal N, Pavlov YG, Kuzminska AO, Davis WE, Ribeiro G, Ross RM, Sievers E, Vadillo MA, Bennett T, vanpaemel W, Arinze NC, Parzuchowski M, Stieger S, Becker M, Stevens L, Aberson C, Flowe HD, Roettger TB, Borghi AM, SAHLI FZ, Chartier CR, Burak EGD, Aczel B, Atkinson TM, Çoker O, Ergiyen T, Yavuz-Ergiyen G, Helmy M, Paltoglou A, Loberg O, Huang G, Hayre RK, Varga MA, Julliard Y, Sanders A, Willinger D, Chen S, Fisher SE, Paterlini J, Blaison C, Ingham M, Geller J, Colloff MF, Foroni F, Kaser A, Meier Z, Morariu RE, Wolfe K, Malinakova K, Zidkova R, Novák L, MacPherson SE, Angele B, Muller D, Tavel P, Marciaga L, Fellnhofer K, Sepehri A, Lewis SC. Measuring the Semantic Priming Effect Across Many Languages..
doi:10.31219/osf.io/q4fjy .

Buchanan, Erin Michelle, Cuccolo, Kelly, Coles, Nicholas Alvaro, Heyman, Tom, Iyer, Aishwarya, Lewis, Neil Anthony, Peters, Kim Olivia, van Berkel, Niels, van 't Veer, Anna Elisabeth, Taylor, Jack Edward, Montefinese, Maria, Valentine, Kathrene D, Maxwell, Nicholas P., Türkan, Nilay, Williams, Glenn Patrick, Oliveros, Juan Carlos, Röer, Jan Philipp, Fini, Chiara, Acar, Oguz Ali, McFall, Joseph Patrick, Pronizius, Ekaterina, Suchow, Jordan W, Batalha, Luisa, Özdoğru, Asil Ali, Godbersen, Hendrik, Butt, Muhammad Mussaffa, Buczny, Jacek, Jaeger, Bastian, Baker, Bradley James, Grim, Philip A., Alsuhaibani, Zainab, Martínez, Martín, Protzko, John, Lynott, Dermot, Korbmacher, Max, Peker, Mhmet, Dixson, Barnaby, Elsherif, Mahmoud Medhat, Neta, Maital, Azevedo, Flavio, Ferreira, Paulo RS, Sigfrids, Fredrik, Lima, Tiago Jessé Souza, Geiger, Sandra Jeanette, Thapar, Anjali, Perea, Manuel, Szekely-Copîndean, Raluca Diana, Evans, Thomas Rhys, Verheyen, Steven, Moreau, David, Tran, Ulrich S., El-Dakhs, Dina Abdel Salam, Ndukaihe, Izuchukwu Lawrence Gabriel, Pavlović, Tijana Vesić, Burin, DI, Arriaga, Patricia, Kasanov, Dauren, Keech, Jacob J, Fernández-López, María, Stewart, Suzanne, Vaidis, David C., Besson, Théo, Batres, Carlota, Vaughn, Leigh Ann, Senderecka, Magdalena, Mazzuca, Claudia, Micheli, Leticia, Vasilev, Martin R., Schmidt, Kathleen, Brick, Cameron, Schivinski, Bruno, Ruiz-Fernandez, Susana, Ilczuk, Ewa, Levitan, Carmel, Higgins, Emily, Pfuhl, Gerit, Lu, Jackson G., Sirota, Miroslav, Pavlović, Zoran, Ambrosini, Ettore, Bohm, Nienke, Karaaslan, Aslan, Papadatou-Pastou, Marietta, Oner, Sezin, Baskin, Ernest, Mulgrew, Kate E., Ulloa Fulgeri, Jose Luis, Szumowska, Ewa, Garrido-Vásquez, Patricia, Barzykowski, Krystian, Kosachenko, Alexandra I., Cong, Chin Wen, Lamm, Claus, Dumbravă, Andrei, Era, Vanessa, Monteiro, Luis Carlos Pereira, Mallik, Peter Robert, Isloi, Chris, Al-Hoorie, Ali H., Irrazabal, Natalia, Pavlov, Yuri G., Kuzminska, Anna O., Davis, William E., Ribeiro, Gianni, Ross, Robert M, Sievers, Erin, Vadillo, Miguel A., Bennett, Tia, vanpaemel, wolf, Arinze, Nwadiogo Chisom, Parzuchowski, Michal, Stieger, Stefan, Becker, Maja, Stevens, Laura, Aberson, Chris, Flowe, Heather D, Roettger, Timo Benjamin, Borghi, Anna M., SAHLI, Fatima zahra, Chartier, Christopher R., Burak, Elif Gizem Demirag, Aczel, Balazs, Atkinson, Tess M, Çoker, Ogeday, Ergiyen, Tolga, Yavuz-Ergiyen, Günce, Helmy, Mai, Paltoglou, Aspa, Loberg, Otto, Huang, Guanxiong, Hayre, Rumandeep Kaur, Varga, Marton Aron, Julliard, Yoann, Sanders, Abigail, Willinger, David, Chen, Sau-Chin, Fisher, Sarah E., Paterlini, Julia, Blaison, Christophe, Ingham, Madeleine, Geller, Jason, Colloff, Melissa Fay, Foroni, Francesco, Kaser, Amanda, Meier, Zdenek, Morariu, Roxana E., Wolfe, Kelly, Malinakova, Klara, Zidkova, Radka, Novák, Lukas, MacPherson, Sarah E., Angele, Bernhard, Muller, Dominique, Tavel, Petr, Marciaga, Leonardo, Fellnhofer, Katharina, Sepehri, Amir, Lewis, Savannah C, "Measuring the Semantic Priming Effect Across Many Languages",
https://doi.org/10.31219/osf.io/q4fjy . .

TY  - CONF
AU  - Bulajić, Aleksandar
AU  - Koruga, Nikola
AU  - Nikolić, Tamara
AU  - Giehl, Cristoph
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6499
AB  - Tokom pandemije COVID-19, brojna istraživanja u oblasti društveno-humanističkih nauka ispitivala su povezanost društvenih faktora, poput društvenog poverenja, odnosno poverenja u javne institucije (PJI) i pridržavanja mera prevencije i zaštite predlaganih/zahtevanih od strane javnih institucija. Nijedno dosadašnje istraživanje nije međutim eksplicitno ispitivalo faktore koji predviđaju PJI različitog tipa poput SZO, nacionalnog zdravstvenog sistema ili pak lokalne zdravstvene ustanove. Aktuelno istraživanje je aktuelizovano pri samom okončanju pandemije, kako bismo stekli uvid u naknadnu refleksiju iskustava građana Srbije u kontekstu PJI, u odnosu na dva tipa preporučenih/zahtevanih mera: prevencije širenja infekcije i tretmana nakon kontrakcije virusa SARS-CoV-2. Istraživali smo povezanost tri faktora, prema našoj hipotezi, povezanih za PJI: kompoziciju bazičnih ljudskih vrednosti (BV), medijsku pismenost i dispozicije za kritičko mišljenje uz kontrolu SES-a, nivoa ob razovanja, opšteg poverenja i percepcije lične ranjivosti u odnosu na COVID-19. Podaci su prikupljani putem distribuiranja upitnika sa specijalnom pažnjom posvećenom obuhvatu različite obrazovne strukture populacije. Rezultati preliminarnih analiza izvršenih za podatke sa parcijalnog uzorka (preliminarnih 104 učesnika istraživanja od ukupno 400), pokazali su da pored ostalih nepomenutih faktora predikcije, hedonizam, stimulacija, samousmerenost, moć, tradicija, zatim konformizam i sigurnost različito utiču na PJI, pre svega odnosu na sam tip institucija, ali i obrazovni nivo populacije.
PB  - Filozofski fakultet, Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju
PB  - Pedagoško društvo Srbije
C3  - Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz - Zbornik radova
T1  - Bazične ljudske vrednosti, dispozicije za kritičko mišljenje i medijska pismenost kao prediktori poverenja u javne institucije u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – preliminarni rezultati istraživanja
EP  - 106
SP  - 99
DO  - 10.5281/zenodo.11115720
ER  - 

@conference{
author = "Bulajić, Aleksandar and Koruga, Nikola and Nikolić, Tamara and Giehl, Cristoph",
year = "2024",
abstract = "Tokom pandemije COVID-19, brojna istraživanja u oblasti društveno-humanističkih nauka ispitivala su povezanost društvenih faktora, poput društvenog poverenja, odnosno poverenja u javne institucije (PJI) i pridržavanja mera prevencije i zaštite predlaganih/zahtevanih od strane javnih institucija. Nijedno dosadašnje istraživanje nije međutim eksplicitno ispitivalo faktore koji predviđaju PJI različitog tipa poput SZO, nacionalnog zdravstvenog sistema ili pak lokalne zdravstvene ustanove. Aktuelno istraživanje je aktuelizovano pri samom okončanju pandemije, kako bismo stekli uvid u naknadnu refleksiju iskustava građana Srbije u kontekstu PJI, u odnosu na dva tipa preporučenih/zahtevanih mera: prevencije širenja infekcije i tretmana nakon kontrakcije virusa SARS-CoV-2. Istraživali smo povezanost tri faktora, prema našoj hipotezi, povezanih za PJI: kompoziciju bazičnih ljudskih vrednosti (BV), medijsku pismenost i dispozicije za kritičko mišljenje uz kontrolu SES-a, nivoa ob razovanja, opšteg poverenja i percepcije lične ranjivosti u odnosu na COVID-19. Podaci su prikupljani putem distribuiranja upitnika sa specijalnom pažnjom posvećenom obuhvatu različite obrazovne strukture populacije. Rezultati preliminarnih analiza izvršenih za podatke sa parcijalnog uzorka (preliminarnih 104 učesnika istraživanja od ukupno 400), pokazali su da pored ostalih nepomenutih faktora predikcije, hedonizam, stimulacija, samousmerenost, moć, tradicija, zatim konformizam i sigurnost različito utiču na PJI, pre svega odnosu na sam tip institucija, ali i obrazovni nivo populacije.",
publisher = "Filozofski fakultet, Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju, Pedagoško društvo Srbije",
journal = "Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz - Zbornik radova",
title = "Bazične ljudske vrednosti, dispozicije za kritičko mišljenje i medijska pismenost kao prediktori poverenja u javne institucije u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – preliminarni rezultati istraživanja",
pages = "106-99",
doi = "10.5281/zenodo.11115720"
}

Bulajić, A., Koruga, N., Nikolić, T.,& Giehl, C.. (2024). Bazične ljudske vrednosti, dispozicije za kritičko mišljenje i medijska pismenost kao prediktori poverenja u javne institucije u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – preliminarni rezultati istraživanja. in Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz - Zbornik radova
Filozofski fakultet, Univerziteta u Beogradu, Institut za pedagogiju i andragogiju., 99-106.
https://doi.org/10.5281/zenodo.11115720

Bulajić A, Koruga N, Nikolić T, Giehl C. Bazične ljudske vrednosti, dispozicije za kritičko mišljenje i medijska pismenost kao prediktori poverenja u javne institucije u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – preliminarni rezultati istraživanja. in Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz - Zbornik radova. 2024;:99-106.
doi:10.5281/zenodo.11115720 .

Bulajić, Aleksandar, Koruga, Nikola, Nikolić, Tamara, Giehl, Cristoph, "Bazične ljudske vrednosti, dispozicije za kritičko mišljenje i medijska pismenost kao prediktori poverenja u javne institucije u Srbiji tokom pandemije COVID-19 – preliminarni rezultati istraživanja" in Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz - Zbornik radova (2024):99-106,
https://doi.org/10.5281/zenodo.11115720 . .

TY  - CONF
AU  - Ulčar, Milena
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6489
AB  - Сцене бичевања у Боки Которској у раном модерном добу могу се пронаћи
у вербалним и визуелним изворима везаним за страдање Христа, мартиријум
Светог Трипуна и у кратким вињетама из живота Блажене Озане. Ове три групе
извора, иако међусобно различите, јасно показују промјену концептуализације
насиља послије 16. вијека у Боки Которској. Присуство крви, рана, дисторзије
тијела и елемената аскетизма, који се доминантно везују за средњовјековну иконографију насиља, током 17. и 18. вијека у великој мјери нестају из визуелног
вокабулара страдања. Међутим, у вербалним описима тјелесних патњи из истог
периода, ови елементи итекако опстају. Циљ овог рада је да укаже на перформативни потенцијал који су овакве представе имале у креирању емпатије код посматрача. Излагање разнородним текстуалним и визуелним импулсима имало је
за циљ психолошко, али и тјелесно идентификовање вјерника са представљеним
актерима страдања. Компаративном анализом, кроз призму студија историје
тијела и емоција, анализираће се разлози за одсуство јасних иконографских назнака насиља у сценама бичевања раног модерног доба.
PB  - Filozofski fakultet-Univerzitet u Beogradu
C3  - Telo i nasilje u umetnosti i vizuelnoj kulturi ranog modernog doba - Knjiga apstrakata
T1  - Nasilje i empatija: Predstave bičevanja u Boki Kotorskoj ranog modernog doba
EP  - 15
SP  - 15
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6489
ER  - 

@conference{
author = "Ulčar, Milena",
year = "2024",
abstract = "Сцене бичевања у Боки Которској у раном модерном добу могу се пронаћи
у вербалним и визуелним изворима везаним за страдање Христа, мартиријум
Светог Трипуна и у кратким вињетама из живота Блажене Озане. Ове три групе
извора, иако међусобно различите, јасно показују промјену концептуализације
насиља послије 16. вијека у Боки Которској. Присуство крви, рана, дисторзије
тијела и елемената аскетизма, који се доминантно везују за средњовјековну иконографију насиља, током 17. и 18. вијека у великој мјери нестају из визуелног
вокабулара страдања. Међутим, у вербалним описима тјелесних патњи из истог
периода, ови елементи итекако опстају. Циљ овог рада је да укаже на перформативни потенцијал који су овакве представе имале у креирању емпатије код посматрача. Излагање разнородним текстуалним и визуелним импулсима имало је
за циљ психолошко, али и тјелесно идентификовање вјерника са представљеним
актерима страдања. Компаративном анализом, кроз призму студија историје
тијела и емоција, анализираће се разлози за одсуство јасних иконографских назнака насиља у сценама бичевања раног модерног доба.",
publisher = "Filozofski fakultet-Univerzitet u Beogradu",
journal = "Telo i nasilje u umetnosti i vizuelnoj kulturi ranog modernog doba - Knjiga apstrakata",
title = "Nasilje i empatija: Predstave bičevanja u Boki Kotorskoj ranog modernog doba",
pages = "15-15",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6489"
}

Ulčar, M.. (2024). Nasilje i empatija: Predstave bičevanja u Boki Kotorskoj ranog modernog doba. in Telo i nasilje u umetnosti i vizuelnoj kulturi ranog modernog doba - Knjiga apstrakata
Filozofski fakultet-Univerzitet u Beogradu., 15-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6489

Ulčar M. Nasilje i empatija: Predstave bičevanja u Boki Kotorskoj ranog modernog doba. in Telo i nasilje u umetnosti i vizuelnoj kulturi ranog modernog doba - Knjiga apstrakata. 2024;:15-15.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6489 .

Ulčar, Milena, "Nasilje i empatija: Predstave bičevanja u Boki Kotorskoj ranog modernog doba" in Telo i nasilje u umetnosti i vizuelnoj kulturi ranog modernog doba - Knjiga apstrakata (2024):15-15,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6489 .

TY  - JOUR
AU  - Sulpizio, S.
AU  - Günther, F
AU  - Badan, L
AU  - Basclain, B
AU  - Brysbaert, M
AU  - Chan, Y.L.
AU  - Ciaccio, L.A.
AU  - Dudschig, C
AU  - Duñabeitia, J.A.
AU  - Fasoli, F
AU  - Ferrand, L.
AU  - Filipović Đurđević, Dušica
AU  - Guerra, E
AU  - Hollis, G
AU  - Job, R
AU  - Jornkokgoud, K
AU  - Kahraman, H
AU  - Kgolo-Lotshwao, N
AU  - Kinoshita, S
AU  - Kos, J
AU  - Lee, L
AU  - Lee, N
AU  - Mackenzie, I.G.
AU  - Manojlović, Milica
AU  - Manouilidou, C
AU  - Martinić, M
AU  - del Carmen Méndez, M
AU  - Mišić, Ksenija
AU  - Na Chiangmai, N
AU  - Nikolaev, A
AU  - Oganyan, M
AU  - Rusconi, P
AU  - Samo, G
AU  - Chi-shing, T
AU  - Westbury, C
AU  - Wongupparaj, P
AU  - Yap, M
AU  - Marelli, M
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6435
AB  - The use of taboo words represents one of the most common and arguably universal linguistic behaviors, fulfilling a wide range of psychological and social functions. However, in the scientific literature, taboo language is poorly characterized, and how it is realized in different languages and populations remains largely unexplored. Here we provide a database of taboo words, collected from different linguistic communities (Study 1, N = 1046), along with their speaker-centered semantic characterization (Study 2, N = 455 for each of six rating dimensions), covering 13 languages and 17 countries from all five permanently inhabited continents. Our results show that, in all languages, taboo words are mainly characterized by extremely low valence and high arousal, and very low written frequency. However, a significant amount of cross-country variability in words’ tabooness and offensiveness proves the importance of community-specific sociocultural knowledge in the study of taboo language.
T2  - Behavior research methods
T1  - Taboo language across the globe: A multi-lab study
DO  - 10.3758/s13428-024-02376-6
ER  - 

@article{
author = "Sulpizio, S. and Günther, F and Badan, L and Basclain, B and Brysbaert, M and Chan, Y.L. and Ciaccio, L.A. and Dudschig, C and Duñabeitia, J.A. and Fasoli, F and Ferrand, L. and Filipović Đurđević, Dušica and Guerra, E and Hollis, G and Job, R and Jornkokgoud, K and Kahraman, H and Kgolo-Lotshwao, N and Kinoshita, S and Kos, J and Lee, L and Lee, N and Mackenzie, I.G. and Manojlović, Milica and Manouilidou, C and Martinić, M and del Carmen Méndez, M and Mišić, Ksenija and Na Chiangmai, N and Nikolaev, A and Oganyan, M and Rusconi, P and Samo, G and Chi-shing, T and Westbury, C and Wongupparaj, P and Yap, M and Marelli, M",
year = "2024",
abstract = "The use of taboo words represents one of the most common and arguably universal linguistic behaviors, fulfilling a wide range of psychological and social functions. However, in the scientific literature, taboo language is poorly characterized, and how it is realized in different languages and populations remains largely unexplored. Here we provide a database of taboo words, collected from different linguistic communities (Study 1, N = 1046), along with their speaker-centered semantic characterization (Study 2, N = 455 for each of six rating dimensions), covering 13 languages and 17 countries from all five permanently inhabited continents. Our results show that, in all languages, taboo words are mainly characterized by extremely low valence and high arousal, and very low written frequency. However, a significant amount of cross-country variability in words’ tabooness and offensiveness proves the importance of community-specific sociocultural knowledge in the study of taboo language.",
journal = "Behavior research methods",
title = "Taboo language across the globe: A multi-lab study",
doi = "10.3758/s13428-024-02376-6"
}

Sulpizio, S., Günther, F., Badan, L., Basclain, B., Brysbaert, M., Chan, Y.L., Ciaccio, L.A., Dudschig, C., Duñabeitia, J.A., Fasoli, F., Ferrand, L., Filipović Đurđević, D., Guerra, E., Hollis, G., Job, R., Jornkokgoud, K., Kahraman, H., Kgolo-Lotshwao, N., Kinoshita, S., Kos, J., Lee, L., Lee, N., Mackenzie, I.G., Manojlović, M., Manouilidou, C., Martinić, M., del Carmen Méndez, M., Mišić, K., Na Chiangmai, N., Nikolaev, A., Oganyan, M., Rusconi, P., Samo, G., Chi-shing, T., Westbury, C., Wongupparaj, P., Yap, M.,& Marelli, M.. (2024). Taboo language across the globe: A multi-lab study. in Behavior research methods.
https://doi.org/10.3758/s13428-024-02376-6

Sulpizio S, Günther F, Badan L, Basclain B, Brysbaert M, Chan Y, Ciaccio L, Dudschig C, Duñabeitia J, Fasoli F, Ferrand L, Filipović Đurđević D, Guerra E, Hollis G, Job R, Jornkokgoud K, Kahraman H, Kgolo-Lotshwao N, Kinoshita S, Kos J, Lee L, Lee N, Mackenzie I, Manojlović M, Manouilidou C, Martinić M, del Carmen Méndez M, Mišić K, Na Chiangmai N, Nikolaev A, Oganyan M, Rusconi P, Samo G, Chi-shing T, Westbury C, Wongupparaj P, Yap M, Marelli M. Taboo language across the globe: A multi-lab study. in Behavior research methods. 2024;.
doi:10.3758/s13428-024-02376-6 .

Sulpizio, S., Günther, F, Badan, L, Basclain, B, Brysbaert, M, Chan, Y.L., Ciaccio, L.A., Dudschig, C, Duñabeitia, J.A., Fasoli, F, Ferrand, L., Filipović Đurđević, Dušica, Guerra, E, Hollis, G, Job, R, Jornkokgoud, K, Kahraman, H, Kgolo-Lotshwao, N, Kinoshita, S, Kos, J, Lee, L, Lee, N, Mackenzie, I.G., Manojlović, Milica, Manouilidou, C, Martinić, M, del Carmen Méndez, M, Mišić, Ksenija, Na Chiangmai, N, Nikolaev, A, Oganyan, M, Rusconi, P, Samo, G, Chi-shing, T, Westbury, C, Wongupparaj, P, Yap, M, Marelli, M, "Taboo language across the globe: A multi-lab study" in Behavior research methods (2024),
https://doi.org/10.3758/s13428-024-02376-6 . .

TY  - CONF
AU  - Marin, Marija
AU  - Porčić, Marko
AU  - Petrović, Bojan
AU  - Krečković Gavrilović, Marija
AU  - Milašinović, Lidija
AU  - Stefanović, Sofija
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6487
AB  - Сахрањивање деце у посудама је погребна пракса стара
колико и вештина израде керамике. На простору Леванта и
европском тлу присутна је од неолита до гвозденог доба, без
континуитета и јасних географских оквира, увек наводећи на
питање шта су идеје које стоје иза обичаја полагања дечијег тела
у керамички суд. На територији Србије ова пракса је забележена
први и једини пут током средњег бронзаног доба на некрополи
у Остојићеву, у Севернобанатском округу, где је сахрањено
укупно 142 субадулта, од тога 103 индивидуе старости до 7
година у керамичким посудама. Пракса је доследно спровођена
током читавог хронолошког распона у коме је некропола била у употреби (1650-1550 г. п. н. е.).
Поставља се питање зашто су нека деца сахрањена у посудама,
а нека нису. Да би се утврдило шта издваја децу сахрањену
у посудама у односу на ону ван посуда, овде представљамо
резултате следећих анализа: индивидуалне старости деце, код
76 очуваних скелета, гробних прилога, оријентације покојника
и просторне дистрибуције укопа. Такође, приказаћемо и
истраживачки оквир који ће у наредном периоду омогућити
прецизније утврђивања индивидуалне старости, пола код деце
и присуства палеопатолошких промена којима ће се истражити
да ли је биолошки статус могао условити разлике у погребном
ритуалу деце.
PB  - Filozofski fakultet, Odeljenje za arheologiju, Centar za teorijsku arheologiju
C3  - Srpska arheologija između teorije i činjenica XI: Arheologija smrti
T1  - Fenomen sahrane dece u posudama na nekropoli srednjeg bronzanog doba u Ostojićevu (1650 - 1550. g. p.n.e)
EP  - 44
SP  - 43
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6487
ER  - 

@conference{
author = "Marin, Marija and Porčić, Marko and Petrović, Bojan and Krečković Gavrilović, Marija and Milašinović, Lidija and Stefanović, Sofija",
year = "2024",
abstract = "Сахрањивање деце у посудама је погребна пракса стара
колико и вештина израде керамике. На простору Леванта и
европском тлу присутна је од неолита до гвозденог доба, без
континуитета и јасних географских оквира, увек наводећи на
питање шта су идеје које стоје иза обичаја полагања дечијег тела
у керамички суд. На територији Србије ова пракса је забележена
први и једини пут током средњег бронзаног доба на некрополи
у Остојићеву, у Севернобанатском округу, где је сахрањено
укупно 142 субадулта, од тога 103 индивидуе старости до 7
година у керамичким посудама. Пракса је доследно спровођена
током читавог хронолошког распона у коме је некропола била у употреби (1650-1550 г. п. н. е.).
Поставља се питање зашто су нека деца сахрањена у посудама,
а нека нису. Да би се утврдило шта издваја децу сахрањену
у посудама у односу на ону ван посуда, овде представљамо
резултате следећих анализа: индивидуалне старости деце, код
76 очуваних скелета, гробних прилога, оријентације покојника
и просторне дистрибуције укопа. Такође, приказаћемо и
истраживачки оквир који ће у наредном периоду омогућити
прецизније утврђивања индивидуалне старости, пола код деце
и присуства палеопатолошких промена којима ће се истражити
да ли је биолошки статус могао условити разлике у погребном
ритуалу деце.",
publisher = "Filozofski fakultet, Odeljenje za arheologiju, Centar za teorijsku arheologiju",
journal = "Srpska arheologija između teorije i činjenica XI: Arheologija smrti",
title = "Fenomen sahrane dece u posudama na nekropoli srednjeg bronzanog doba u Ostojićevu (1650 - 1550. g. p.n.e)",
pages = "44-43",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6487"
}

Marin, M., Porčić, M., Petrović, B., Krečković Gavrilović, M., Milašinović, L.,& Stefanović, S.. (2024). Fenomen sahrane dece u posudama na nekropoli srednjeg bronzanog doba u Ostojićevu (1650 - 1550. g. p.n.e). in Srpska arheologija između teorije i činjenica XI: Arheologija smrti
Filozofski fakultet, Odeljenje za arheologiju, Centar za teorijsku arheologiju., 43-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6487

Marin M, Porčić M, Petrović B, Krečković Gavrilović M, Milašinović L, Stefanović S. Fenomen sahrane dece u posudama na nekropoli srednjeg bronzanog doba u Ostojićevu (1650 - 1550. g. p.n.e). in Srpska arheologija između teorije i činjenica XI: Arheologija smrti. 2024;:43-44.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6487 .

Marin, Marija, Porčić, Marko, Petrović, Bojan, Krečković Gavrilović, Marija, Milašinović, Lidija, Stefanović, Sofija, "Fenomen sahrane dece u posudama na nekropoli srednjeg bronzanog doba u Ostojićevu (1650 - 1550. g. p.n.e)" in Srpska arheologija između teorije i činjenica XI: Arheologija smrti (2024):43-44,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6487 .

Бабић, С.,& Михајловић Владимир. (2024). Српска археологија између теорије и чињеница: Археологија смрти - Књига апстраката. 
Универзитету Београду - Филозофски факултет, Одељење за археологију., 11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6491

Бабић С, Михајловић Владимир. Српска археологија између теорије и чињеница: Археологија смрти - Књига апстраката. 2024;11.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6491 .

Бабић, Сташа, Михајловић Владимир, "Српска археологија између теорије и чињеница: Археологија смрти - Књига апстраката", 11 (2024),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6491 .

TY  - JOUR
AU  - Gavrilović, Anđela
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6486
AB  - The dolphin motif on the ship-shaped oil lamp treasured in the Museum of Smederevo (4th century AD) has complex iconography, multi-layered and complex symbolism, and a long history. This article presents and explains how its iconography and meaning were gradually formed and developed in ancient Greek and Roman art, as well as the peculiarities of its gradual transformation into a Christian symbol. It is found that the context of the appearance of the dolphin motif in art during different epochs is not a mere coincidence, but the expression
of a clear intention on the part of particularly learned artists and commissioners of works of art. Since there are no written records of this motif that would explain its iconography and meaning, and since the motif itself is by nature very hermetic,
and at the same time very rare, the characteristic context of the appearance of the dolphin motif in art is also a decisive parameter for analyzing its meaning and its gradual formation.
AB  - У овој студији реч је о постепеном уобличавању тј. „историјату” формирања
значења и иконографије мотива делфина посведоченог на луцерни у облику
брода, која се чува у Смедеревском музеју (IV век; сл. 1а–b, 2). Ова лампа по
својим бројним одликама представља јединствен налаз – како по раскоши,
репрезентативности и врсти њеног украса тако и финоћи обраде, димензијама
и другим карактеристикама. У контексту овог истраживања, од посебне је важности чињеница да мотив делфина на њој има вишеслојну и веома комплексну
симболику, као и дугу историју. Такође, реч је о (изгледа) јединој очуваној лампи
ранохришћанске и византијске провенијениције на којој је делфин приказан као
украс брода у тзв. сложеној иконографској формули како лови и прождире плен.
У овом раду представљен је пут постепеног уобличавања и формирања његове
иконографије и значења, као и специфичности преиначавања његовог значења у
симбол хришћанског култа. Што је важно истаћи и указати, овај трансфер симболике мотива делфина из једног у други култ изведен је тако педантно, брижљиво
и учено да је приликом преласка из једног у други култ – из римског паганског у
хришћански – његово значење остало нетакнуто, али је његов контекст потпуно
саображен новом, хришћанском култу. С обзиром на сву суптилност и прецизност
која се огледа у поштовању традиције, указивање на овакав манир трансфера представља главни циљ овог рада. Имајући све речено у виду, установљено је да
модуси присуства мотива делфина у уметности током различитих епоха, тј. његов
контекст, не представљају пуку случајност, већ одраз јасне намере уметникâ и
поручилаца делâ. Најзад, с обзиром на чињеницу да о овом мотиву како у древној античкој, тако ни у хришћанској уметности не постоје писана сведочанства,
тј. литерарни извори који би објаснили иконографију и значење овог мотива,
карактеристични модуси појаве мотива делфина уједно представљају и кључни
параметар у анализи његове симболике и њеног уобличавања и формирања.
У овом раду анализирани су мотиви делфина уз одабране представе бога Диониса
(сл. 3, 4 а–c). Узете су у обзир представе на којима се мотив делфина јавља као
„украс” бродова, као и на лампи из Смедеревског музеја. Поменути одабрани
примери датог мотива наглашеном контекстуализацијом недвосмислено указују
на значење мотива делфина присутног на луцерни из Смедеревског музеја, као и
на даље аналогије овом мотиву (сл. 5, 6) које поткрепљују везу између наведених
мотива делфина и мотива делфина са луцерне из Смедеревског музеја, а уједно
и везе између мотива делфина и тема везаних за бога Диониса, које заслужују и
даља истраживања.
PB  - Косовска Митровица: Филозофски факултет,
T2  - Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
T1  - On the origins of the context and meaning of the motif of dolphin on the ship-shaped oil lamp from the Smederevo Museum  (4th century AD)
T1  - Порекло контекста и значења мотива делфина посведоченог на луцерни у Смедеревском музеју (IV век)
EP  - 282
IS  - 1
SP  - 257
VL  - 54
DO  - 10.5937/zrffp54-48629
ER  - 

@article{
author = "Gavrilović, Anđela",
year = "2024",
abstract = "The dolphin motif on the ship-shaped oil lamp treasured in the Museum of Smederevo (4th century AD) has complex iconography, multi-layered and complex symbolism, and a long history. This article presents and explains how its iconography and meaning were gradually formed and developed in ancient Greek and Roman art, as well as the peculiarities of its gradual transformation into a Christian symbol. It is found that the context of the appearance of the dolphin motif in art during different epochs is not a mere coincidence, but the expression
of a clear intention on the part of particularly learned artists and commissioners of works of art. Since there are no written records of this motif that would explain its iconography and meaning, and since the motif itself is by nature very hermetic,
and at the same time very rare, the characteristic context of the appearance of the dolphin motif in art is also a decisive parameter for analyzing its meaning and its gradual formation., У овој студији реч је о постепеном уобличавању тј. „историјату” формирања
значења и иконографије мотива делфина посведоченог на луцерни у облику
брода, која се чува у Смедеревском музеју (IV век; сл. 1а–b, 2). Ова лампа по
својим бројним одликама представља јединствен налаз – како по раскоши,
репрезентативности и врсти њеног украса тако и финоћи обраде, димензијама
и другим карактеристикама. У контексту овог истраживања, од посебне је важности чињеница да мотив делфина на њој има вишеслојну и веома комплексну
симболику, као и дугу историју. Такође, реч је о (изгледа) јединој очуваној лампи
ранохришћанске и византијске провенијениције на којој је делфин приказан као
украс брода у тзв. сложеној иконографској формули како лови и прождире плен.
У овом раду представљен је пут постепеног уобличавања и формирања његове
иконографије и значења, као и специфичности преиначавања његовог значења у
симбол хришћанског култа. Што је важно истаћи и указати, овај трансфер симболике мотива делфина из једног у други култ изведен је тако педантно, брижљиво
и учено да је приликом преласка из једног у други култ – из римског паганског у
хришћански – његово значење остало нетакнуто, али је његов контекст потпуно
саображен новом, хришћанском култу. С обзиром на сву суптилност и прецизност
која се огледа у поштовању традиције, указивање на овакав манир трансфера представља главни циљ овог рада. Имајући све речено у виду, установљено је да
модуси присуства мотива делфина у уметности током различитих епоха, тј. његов
контекст, не представљају пуку случајност, већ одраз јасне намере уметникâ и
поручилаца делâ. Најзад, с обзиром на чињеницу да о овом мотиву како у древној античкој, тако ни у хришћанској уметности не постоје писана сведочанства,
тј. литерарни извори који би објаснили иконографију и значење овог мотива,
карактеристични модуси појаве мотива делфина уједно представљају и кључни
параметар у анализи његове симболике и њеног уобличавања и формирања.
У овом раду анализирани су мотиви делфина уз одабране представе бога Диониса
(сл. 3, 4 а–c). Узете су у обзир представе на којима се мотив делфина јавља као
„украс” бродова, као и на лампи из Смедеревског музеја. Поменути одабрани
примери датог мотива наглашеном контекстуализацијом недвосмислено указују
на значење мотива делфина присутног на луцерни из Смедеревског музеја, као и
на даље аналогије овом мотиву (сл. 5, 6) које поткрепљују везу између наведених
мотива делфина и мотива делфина са луцерне из Смедеревског музеја, а уједно
и везе између мотива делфина и тема везаних за бога Диониса, које заслужују и
даља истраживања.",
publisher = "Косовска Митровица: Филозофски факултет,",
journal = "Зборник радова Филозофског факултета у Приштини",
title = "On the origins of the context and meaning of the motif of dolphin on the ship-shaped oil lamp from the Smederevo Museum  (4th century AD), Порекло контекста и значења мотива делфина посведоченог на луцерни у Смедеревском музеју (IV век)",
pages = "282-257",
number = "1",
volume = "54",
doi = "10.5937/zrffp54-48629"
}

Gavrilović, A.. (2024). On the origins of the context and meaning of the motif of dolphin on the ship-shaped oil lamp from the Smederevo Museum  (4th century AD). in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини
Косовска Митровица: Филозофски факултет,., 54(1), 257-282.
https://doi.org/10.5937/zrffp54-48629

Gavrilović A. On the origins of the context and meaning of the motif of dolphin on the ship-shaped oil lamp from the Smederevo Museum  (4th century AD). in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини. 2024;54(1):257-282.
doi:10.5937/zrffp54-48629 .

Gavrilović, Anđela, "On the origins of the context and meaning of the motif of dolphin on the ship-shaped oil lamp from the Smederevo Museum  (4th century AD)" in Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, 54, no. 1 (2024):257-282,
https://doi.org/10.5937/zrffp54-48629 . .

TY  - CHAP
AU  - Ljuština, Marija
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6490
AB  - Interest in the First Iron Age populations of southwestern Serbia arose from the 
spectacular discovery of the princely tomb at the site of church of St. Peter and Paul in Ras back 
in 1957. Although funerary practices of the communities, which have been studied at a number 
of necropolises under tumuli, can be indicative of individual status and social connectivity, our 
picture about their everyday life, settlement strategies and economy is restricted to some partially excavated settlement sites. All registered First Iron Age settlements can be defined as hillforts of modest size. They were built in positions with restricted accessibility, above river courses 
or in the vicinity of important trade routes or crossroads. The hillforts were additionally protected by drystone walls and at least some of them had suburban zones of occupation. Despite 
the limited sets of information, it is of great interest to test the potential of each of the sites to 
have been a craft and/or trade centre, or a residential place of local elites
PB  - Ss. Cyril and Methodius University, Faculty of Philosophy, Skopje
T2  - International scientific conference 75 year jubilee of the Institute of art history and archaeology - Book of proceedings (eds. A. Jakimovski, E. Dimitrova).
T1  - In Search of Princely Seats: Southwestern Serbia in the First Iron Age
EP  - 249
SP  - 229
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6490
ER  - 

@inbook{
author = "Ljuština, Marija",
year = "2024",
abstract = "Interest in the First Iron Age populations of southwestern Serbia arose from the 
spectacular discovery of the princely tomb at the site of church of St. Peter and Paul in Ras back 
in 1957. Although funerary practices of the communities, which have been studied at a number 
of necropolises under tumuli, can be indicative of individual status and social connectivity, our 
picture about their everyday life, settlement strategies and economy is restricted to some partially excavated settlement sites. All registered First Iron Age settlements can be defined as hillforts of modest size. They were built in positions with restricted accessibility, above river courses 
or in the vicinity of important trade routes or crossroads. The hillforts were additionally protected by drystone walls and at least some of them had suburban zones of occupation. Despite 
the limited sets of information, it is of great interest to test the potential of each of the sites to 
have been a craft and/or trade centre, or a residential place of local elites",
publisher = "Ss. Cyril and Methodius University, Faculty of Philosophy, Skopje",
journal = "International scientific conference 75 year jubilee of the Institute of art history and archaeology - Book of proceedings (eds. A. Jakimovski, E. Dimitrova).",
booktitle = "In Search of Princely Seats: Southwestern Serbia in the First Iron Age",
pages = "249-229",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6490"
}

Ljuština, M.. (2024). In Search of Princely Seats: Southwestern Serbia in the First Iron Age. in International scientific conference 75 year jubilee of the Institute of art history and archaeology - Book of proceedings (eds. A. Jakimovski, E. Dimitrova).
Ss. Cyril and Methodius University, Faculty of Philosophy, Skopje., 229-249.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6490

Ljuština M. In Search of Princely Seats: Southwestern Serbia in the First Iron Age. in International scientific conference 75 year jubilee of the Institute of art history and archaeology - Book of proceedings (eds. A. Jakimovski, E. Dimitrova).. 2024;:229-249.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6490 .

Ljuština, Marija, "In Search of Princely Seats: Southwestern Serbia in the First Iron Age" in International scientific conference 75 year jubilee of the Institute of art history and archaeology - Book of proceedings (eds. A. Jakimovski, E. Dimitrova). (2024):229-249,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6490 .

TY  - CONF
AU  - Живановић, Милош
AU  - Вранић, Мирко
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6485
AB  - Досадашња историографска проучавања показала су да рудник и трг Брсково представља прво одредиште на које су средином 13. века дошли немачки рудари Саси, са циљем да унапреде рударску производњу у средњовековној Србији. Из оловно-цинканих лежишта добијани су племенити метали, међу којима је најцењеније било сребро. Захваљујући 
његовој потражњи Брсково убрзо постаје важно трговачко средиште кроз које су пролазиле многе путне комуникације, повезујући приморске градове са унутрашњости Србије.
Прва сазнања о рударству на Брскову добијена су приликом геолошких истраживања спроведених током прве половине 20. века. Најинтензивнији трагови налазили су се око остатака некадашњег насеља, удаљеног 5 км источно од данашњег Мојковца, у подножју Бјеласице. Реч је о великом броју рударских окана унутар којих је проналажена очувана 
дрвена подграда, као и налази рударског алата и опреме. Уширој околини такође су потврђени рударски и топинички радови. У циљу провере ових података, током 2023. године реализована су археолошка ископавања на локалитету Догањице, као и рекогносцирања околине Брскова. Добијени су прецизнији подаци о изгледу и димензијама окана, начину 
подграђивања и пратећемпокретном материјалу, који су апсолутним датовањем методом радиоактивног угљеника14C ближе опредељени у крај 13. и 14. век. Са друге стране обиласком терена потврђени су стари и пронађени нови остаци, који помажу ближем одређивању граница експлоатационе и топионичке делатности средњовековних рудара. У раду ће по први пут бити приказани прелиминарни резултати нових истраживања, уз потенцијал будућих, пружајући размишљања о положају Брскова у рударству средњовековне Србије и његовој сличности са рудницима централне Европе.
PB  - Српско археолошко друштво, Београд
PB  - Завод за заштиту споменика културе Ниш
C3  - Српско археолошко друштво 47. скупштина и годишњи скуп
T1  - Рударство средњовековног Брскова у светлу нових истраживања
EP  - 91
SP  - 91
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6485
ER  - 

@conference{
author = "Живановић, Милош and Вранић, Мирко",
year = "2024",
abstract = "Досадашња историографска проучавања показала су да рудник и трг Брсково представља прво одредиште на које су средином 13. века дошли немачки рудари Саси, са циљем да унапреде рударску производњу у средњовековној Србији. Из оловно-цинканих лежишта добијани су племенити метали, међу којима је најцењеније било сребро. Захваљујући 
његовој потражњи Брсково убрзо постаје важно трговачко средиште кроз које су пролазиле многе путне комуникације, повезујући приморске градове са унутрашњости Србије.
Прва сазнања о рударству на Брскову добијена су приликом геолошких истраживања спроведених током прве половине 20. века. Најинтензивнији трагови налазили су се око остатака некадашњег насеља, удаљеног 5 км источно од данашњег Мојковца, у подножју Бјеласице. Реч је о великом броју рударских окана унутар којих је проналажена очувана 
дрвена подграда, као и налази рударског алата и опреме. Уширој околини такође су потврђени рударски и топинички радови. У циљу провере ових података, током 2023. године реализована су археолошка ископавања на локалитету Догањице, као и рекогносцирања околине Брскова. Добијени су прецизнији подаци о изгледу и димензијама окана, начину 
подграђивања и пратећемпокретном материјалу, који су апсолутним датовањем методом радиоактивног угљеника14C ближе опредељени у крај 13. и 14. век. Са друге стране обиласком терена потврђени су стари и пронађени нови остаци, који помажу ближем одређивању граница експлоатационе и топионичке делатности средњовековних рудара. У раду ће по први пут бити приказани прелиминарни резултати нових истраживања, уз потенцијал будућих, пружајући размишљања о положају Брскова у рударству средњовековне Србије и његовој сличности са рудницима централне Европе.",
publisher = "Српско археолошко друштво, Београд, Завод за заштиту споменика културе Ниш",
journal = "Српско археолошко друштво 47. скупштина и годишњи скуп",
title = "Рударство средњовековног Брскова у светлу нових истраживања",
pages = "91-91",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6485"
}

Живановић, М.,& Вранић, М.. (2024). Рударство средњовековног Брскова у светлу нових истраживања. in Српско археолошко друштво 47. скупштина и годишњи скуп
Српско археолошко друштво, Београд., 91-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6485

Живановић М, Вранић М. Рударство средњовековног Брскова у светлу нових истраживања. in Српско археолошко друштво 47. скупштина и годишњи скуп. 2024;:91-91.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6485 .

Живановић, Милош, Вранић, Мирко, "Рударство средњовековног Брскова у светлу нових истраживања" in Српско археолошко друштво 47. скупштина и годишњи скуп (2024):91-91,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6485 .

TY  - CONF
AU  - Marković, Jelena
AU  - Marin, Marija
AU  - Amzirkov, Mina
AU  - Krečković Gavrilović, Marija
AU  - Porčić, Marko
AU  - Petrović, Bojan
AU  - Stefanović, Sofija
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6475
AB  - INFANO je projekat koji primenom interdisciplinarnih metoda istražuje vezu između društvenog položaja i bioloških aspekata kod devojčica i dečaka sahranjenih na nekropolama bronzanog doba Mokrin i Ostojićevo. Projekat INFANO odgovoriće na sledeća pitanja: 1) da li postoji razlika u pogrebnom ritualu između devojčica i dečaka, u smislu prisustva grobnih priloga, prostorne distribucije sahrana u okviru nekropole i karakteristika sahrane; 2) da li potencijalne razlike u ovim aspektima odgovaraju razlikama između muškaraca i žena, koje su posledica rodnih uloga i društvenog statusa; 3) koji faktor ima veći uticaj na ishranu i zdravlje deteta: pol/rod ili društveni status, koji je reflektovan u arheološkim karakteristikama sahrane. Putem analize peptida odrediće se pol dece, dok će se putem analiza stabilnih izotopa utvrditi vrsta hrane koja je konzumirana. Uporedo s tim, njihov zdravstveni status, rast i razvoj analiziraće se uz pomoć makroskopskih, histoloških i radioloških metoda (analize neonatalne linije zuba, panoramska radiografija vilice). Takođe, analiziraće se Harisove linije na tibijama odraslih individua kako bi se utvrdio broj stresnih epizoda preživljenih u detinjstvu. Rezultati pomenutih analiza posmatraće se zajedno kako bi se utvrdilo da li je biološki pol dece uticao na njihov društveni status, rodni identitet i buduću ulogu u društvu. Projekat INFANO (2024-2026) finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa PRIZMA. Nosilac projekta je Laboratorija za bioarheologiju, Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Medicinskim fakultetom, Univerziteta u Novom Sadu.
PB  - Srpsko arheološko društvo Beograd
PB  - Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš
C3  - 47. Skupština i godišnji skup Srpskog arheološkog društva - Program, izveštaji i apstarkti
T1  - Projekat INFANO: Devojčice i dečaci u Bronzanom dobu Evrope. Uticaj biološkog pola na zdravlje, rast i razvoj, ishranu i socijalni status 2100-1500. p.n.e.
EP  - 135
SP  - 135
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6475
ER  - 

@conference{
author = "Marković, Jelena and Marin, Marija and Amzirkov, Mina and Krečković Gavrilović, Marija and Porčić, Marko and Petrović, Bojan and Stefanović, Sofija",
year = "2024",
abstract = "INFANO je projekat koji primenom interdisciplinarnih metoda istražuje vezu između društvenog položaja i bioloških aspekata kod devojčica i dečaka sahranjenih na nekropolama bronzanog doba Mokrin i Ostojićevo. Projekat INFANO odgovoriće na sledeća pitanja: 1) da li postoji razlika u pogrebnom ritualu između devojčica i dečaka, u smislu prisustva grobnih priloga, prostorne distribucije sahrana u okviru nekropole i karakteristika sahrane; 2) da li potencijalne razlike u ovim aspektima odgovaraju razlikama između muškaraca i žena, koje su posledica rodnih uloga i društvenog statusa; 3) koji faktor ima veći uticaj na ishranu i zdravlje deteta: pol/rod ili društveni status, koji je reflektovan u arheološkim karakteristikama sahrane. Putem analize peptida odrediće se pol dece, dok će se putem analiza stabilnih izotopa utvrditi vrsta hrane koja je konzumirana. Uporedo s tim, njihov zdravstveni status, rast i razvoj analiziraće se uz pomoć makroskopskih, histoloških i radioloških metoda (analize neonatalne linije zuba, panoramska radiografija vilice). Takođe, analiziraće se Harisove linije na tibijama odraslih individua kako bi se utvrdio broj stresnih epizoda preživljenih u detinjstvu. Rezultati pomenutih analiza posmatraće se zajedno kako bi se utvrdilo da li je biološki pol dece uticao na njihov društveni status, rodni identitet i buduću ulogu u društvu. Projekat INFANO (2024-2026) finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa PRIZMA. Nosilac projekta je Laboratorija za bioarheologiju, Filozofskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu u saradnji sa Medicinskim fakultetom, Univerziteta u Novom Sadu.",
publisher = "Srpsko arheološko društvo Beograd, Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš",
journal = "47. Skupština i godišnji skup Srpskog arheološkog društva - Program, izveštaji i apstarkti",
title = "Projekat INFANO: Devojčice i dečaci u Bronzanom dobu Evrope. Uticaj biološkog pola na zdravlje, rast i razvoj, ishranu i socijalni status 2100-1500. p.n.e.",
pages = "135-135",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6475"
}

Marković, J., Marin, M., Amzirkov, M., Krečković Gavrilović, M., Porčić, M., Petrović, B.,& Stefanović, S.. (2024). Projekat INFANO: Devojčice i dečaci u Bronzanom dobu Evrope. Uticaj biološkog pola na zdravlje, rast i razvoj, ishranu i socijalni status 2100-1500. p.n.e.. in 47. Skupština i godišnji skup Srpskog arheološkog društva - Program, izveštaji i apstarkti
Srpsko arheološko društvo Beograd., 135-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6475

Marković J, Marin M, Amzirkov M, Krečković Gavrilović M, Porčić M, Petrović B, Stefanović S. Projekat INFANO: Devojčice i dečaci u Bronzanom dobu Evrope. Uticaj biološkog pola na zdravlje, rast i razvoj, ishranu i socijalni status 2100-1500. p.n.e.. in 47. Skupština i godišnji skup Srpskog arheološkog društva - Program, izveštaji i apstarkti. 2024;:135-135.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6475 .

Marković, Jelena, Marin, Marija, Amzirkov, Mina, Krečković Gavrilović, Marija, Porčić, Marko, Petrović, Bojan, Stefanović, Sofija, "Projekat INFANO: Devojčice i dečaci u Bronzanom dobu Evrope. Uticaj biološkog pola na zdravlje, rast i razvoj, ishranu i socijalni status 2100-1500. p.n.e." in 47. Skupština i godišnji skup Srpskog arheološkog društva - Program, izveštaji i apstarkti (2024):135-135,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6475 .

TY  - BOOK
AU  - Радојевић, Мира
AU  - Димић, Љубодраг
AU  - Животић, Александар
AU  - Гавриловић, Дарко
AU  - Антоловић, Михаел
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6483
AB  - Пројекат под називом Концепти национализма и патриотизма у српском политичком дискурсу – средњи век, нови век, савремено доба (Concepts of Nationalism and Patriotism in Serbian Political Discourse – Medieval, Modern, Contemporary) покренут је са циљем да истражи начине на које су српски политички чиниоци током различитих историјских раздобља формулисали осећања припадности етнији/нацији и отаџбини/држави. Први задатак у реализацији пројекта састојао се у проналажењу и анализи историјских извора који сведоче о политичком дискурсу у три назначена раздобља српске прошлости, како би се у њима уочили и издвојили трагови о генези, а потом и променама концепата natio/patria. Свеска која је пред нама, настала из предавања одржаних на Филозофском факултету Универзитета у Београду у марту и априлу 2023. године, има за циљ да саопшти неке од резултата које је та анализа дала током рада са изворима за најраније, средњовековно доба.
PB  - Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду
PB  - Београд: Службени гласник
T1  - Патриотизaм и национализaм код Срба у XX веку: Идеје и пракса
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6483
ER  - 

@book{
author = "Радојевић, Мира and Димић, Љубодраг and Животић, Александар and Гавриловић, Дарко and Антоловић, Михаел",
year = "2024",
abstract = "Пројекат под називом Концепти национализма и патриотизма у српском политичком дискурсу – средњи век, нови век, савремено доба (Concepts of Nationalism and Patriotism in Serbian Political Discourse – Medieval, Modern, Contemporary) покренут је са циљем да истражи начине на које су српски политички чиниоци током различитих историјских раздобља формулисали осећања припадности етнији/нацији и отаџбини/држави. Први задатак у реализацији пројекта састојао се у проналажењу и анализи историјских извора који сведоче о политичком дискурсу у три назначена раздобља српске прошлости, како би се у њима уочили и издвојили трагови о генези, а потом и променама концепата natio/patria. Свеска која је пред нама, настала из предавања одржаних на Филозофском факултету Универзитета у Београду у марту и априлу 2023. године, има за циљ да саопшти неке од резултата које је та анализа дала током рада са изворима за најраније, средњовековно доба.",
publisher = "Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду, Београд: Службени гласник",
title = "Патриотизaм и национализaм код Срба у XX веку: Идеје и пракса",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6483"
}

Радојевић, М., Димић, Љ., Животић, А., Гавриловић, Д.,& Антоловић, М.. (2024). Патриотизaм и национализaм код Срба у XX веку: Идеје и пракса. 
Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6483

Радојевић М, Димић Љ, Животић А, Гавриловић Д, Антоловић М. Патриотизaм и национализaм код Срба у XX веку: Идеје и пракса. 2024;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6483 .

Радојевић, Мира, Димић, Љубодраг, Животић, Александар, Гавриловић, Дарко, Антоловић, Михаел, "Патриотизaм и национализaм код Срба у XX веку: Идеје и пракса" (2024),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6483 .

TY  - BOOK
AU  - Марјановић-Душанић, Смиља
AU  - Порчић, Небојша
AU  - Витић, Зорица
AU  - Савић, Александар З.
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6484
AB  - Историјско искуство је показало да су кључни национални чиниоци југословенског уједињења, превасходно Срби и Хрвати, а затим и Словенци, у заједничкој држави имали не само несразмеран „улог“ него и различита очекивања у будућности. Док је у већинском делу српске нације она сматрана трајним опредељењем, самим тим што је била једина творевина у којој су готово сви Срби могли да живе унутар једних државних граница, Хрвати и Словенци прихватали су је као етапу ка стварању самосталних националних држава. Та суштинска разлика нужно се одразила на неретко трагичну подвојеност између српских и југословенских националних осећања, српског и југословенског идентитета.
PB  - Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет
T1  - Политички оквири колективних идентитета: Сведочанства српског средњовековља
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6484
ER  - 

@book{
author = "Марјановић-Душанић, Смиља and Порчић, Небојша and Витић, Зорица and Савић, Александар З.",
year = "2024",
abstract = "Историјско искуство је показало да су кључни национални чиниоци југословенског уједињења, превасходно Срби и Хрвати, а затим и Словенци, у заједничкој држави имали не само несразмеран „улог“ него и различита очекивања у будућности. Док је у већинском делу српске нације она сматрана трајним опредељењем, самим тим што је била једина творевина у којој су готово сви Срби могли да живе унутар једних државних граница, Хрвати и Словенци прихватали су је као етапу ка стварању самосталних националних држава. Та суштинска разлика нужно се одразила на неретко трагичну подвојеност између српских и југословенских националних осећања, српског и југословенског идентитета.",
publisher = "Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет",
title = "Политички оквири колективних идентитета: Сведочанства српског средњовековља",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6484"
}

Марјановић-Душанић, С., Порчић, Н., Витић, З.,& Савић, А. З.. (2024). Политички оквири колективних идентитета: Сведочанства српског средњовековља. 
Београд: Универзитет у Београду – Филозофски факултет..
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6484

Марјановић-Душанић С, Порчић Н, Витић З, Савић АЗ. Политички оквири колективних идентитета: Сведочанства српског средњовековља. 2024;.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6484 .

Марјановић-Душанић, Смиља, Порчић, Небојша, Витић, Зорица, Савић, Александар З., "Политички оквири колективних идентитета: Сведочанства српског средњовековља" (2024),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6484 .

TY  - CHAP
AU  - Тодоровић, Дарко
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6463
AB  - Почевши од тридесетих година прошлог века Његошев филозофски спев налази се у
средишту научне пажње Анице Савић Ребац (из овог
периода датира и немачки превод Луче микрокозма,
настао 1937, а обј. 1986). Три текста посвећена Лучи
(Његош и богомилство из 1951, Његош, Кабала и
Филон из 1952. и Песник и његова позиција, обј.
постхумно 1957, као предговор енглеском преводу
Луче) стоје на размеђи старијег и модерног приступа
сложеној проблематици идејно-мотивских оквира
спева. Издвајајући три традиционална филозофско-религијска концепта, „три основне замисли“ у
метафизичкој позадини Луче (орфичку мисао о паду
божанске душе у материју, неоплатонистичку светлосну филозофију и манихејски концепт козмичке
борбе међу силама светлости и мрака), Аница Савић
Ребац ствара предуслове за један савременији приступ
изучавању идејног и књижевноисторијског наслеђа
уграђеног у најдубље слојеве Његошевог епа. Са друге стране, стојећи на становишту о пресудној улози
„примарних извора“, одн. фолклорног, ванлитерарног предања (наводно богумилске провенијенције),
Савићева остаје доследна старијој, позноромантичарској („костићевској“) традицији тумачења Луче,
која у начелу минимализује значај литерарних утицаја, инсистирајући у првом реду на „изворном“ и
„аутохтоном“ карактеру песникове инспирације.
AB  - Petar II Petrović Njegoš is one of the
major subjects throughout Anica Savić Rebac’s work. It
is a recurring topic not only in a number of fundamental
studies on the ideological sources of The Ray of the
Microcosm (Njegoš and Bogomilism 1951, Njegoš,
Kabbalah and Philo 1952), but also in her work as
a translator. Prof. Savić Rebac translated the poem
into German (1937, published 1986) and English (1957,
edited together with the comprehensive introductory
study The Poet and His Position). Highlighting three
traditional philosophical and religious concepts in the
metaphysical background of The Ray (the Orphic idea
about the fall of the divine soul into matter, NeoPlatonic philosophy of light and Manichaean concept
of the cosmic struggle between the forces of light and
darkness), Anica Savić Rebac creates the preconditions
for a modern approach to the study of the ideological
and literary-historical heritage ingrained in the deepest layers of Njegoš’s epic. Yet on the other hand, persisting
in the belief in the crucial role of ’primary sources’, viz.
folklore, non-literary tradition (allegedly of Bogomil
origin), Prof. Savić Rebac remains consistent with the
older, late romantic (’Kostićian’) habit of interpreting
The Ray, which in principle downplays the importance
of literary influences, insisting mainly on the ’original’
and ’indigenous’ character of the poet’s inspiration.
PB  - Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд
T2  - Аница Савић Ребац : xероина српске културе
T1  - Аница Савић Ребац о идејним изворима Луче микрокозма
T1  - Anica Savić Rebac on the Conceptual Sources of The Ray of the Microcosm
EP  - 101
SP  - 79
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6463
ER  - 

@inbook{
author = "Тодоровић, Дарко",
year = "2024",
abstract = "Почевши од тридесетих година прошлог века Његошев филозофски спев налази се у
средишту научне пажње Анице Савић Ребац (из овог
периода датира и немачки превод Луче микрокозма,
настао 1937, а обј. 1986). Три текста посвећена Лучи
(Његош и богомилство из 1951, Његош, Кабала и
Филон из 1952. и Песник и његова позиција, обј.
постхумно 1957, као предговор енглеском преводу
Луче) стоје на размеђи старијег и модерног приступа
сложеној проблематици идејно-мотивских оквира
спева. Издвајајући три традиционална филозофско-религијска концепта, „три основне замисли“ у
метафизичкој позадини Луче (орфичку мисао о паду
божанске душе у материју, неоплатонистичку светлосну филозофију и манихејски концепт козмичке
борбе међу силама светлости и мрака), Аница Савић
Ребац ствара предуслове за један савременији приступ
изучавању идејног и књижевноисторијског наслеђа
уграђеног у најдубље слојеве Његошевог епа. Са друге стране, стојећи на становишту о пресудној улози
„примарних извора“, одн. фолклорног, ванлитерарног предања (наводно богумилске провенијенције),
Савићева остаје доследна старијој, позноромантичарској („костићевској“) традицији тумачења Луче,
која у начелу минимализује значај литерарних утицаја, инсистирајући у првом реду на „изворном“ и
„аутохтоном“ карактеру песникове инспирације., Petar II Petrović Njegoš is one of the
major subjects throughout Anica Savić Rebac’s work. It
is a recurring topic not only in a number of fundamental
studies on the ideological sources of The Ray of the
Microcosm (Njegoš and Bogomilism 1951, Njegoš,
Kabbalah and Philo 1952), but also in her work as
a translator. Prof. Savić Rebac translated the poem
into German (1937, published 1986) and English (1957,
edited together with the comprehensive introductory
study The Poet and His Position). Highlighting three
traditional philosophical and religious concepts in the
metaphysical background of The Ray (the Orphic idea
about the fall of the divine soul into matter, NeoPlatonic philosophy of light and Manichaean concept
of the cosmic struggle between the forces of light and
darkness), Anica Savić Rebac creates the preconditions
for a modern approach to the study of the ideological
and literary-historical heritage ingrained in the deepest layers of Njegoš’s epic. Yet on the other hand, persisting
in the belief in the crucial role of ’primary sources’, viz.
folklore, non-literary tradition (allegedly of Bogomil
origin), Prof. Savić Rebac remains consistent with the
older, late romantic (’Kostićian’) habit of interpreting
The Ray, which in principle downplays the importance
of literary influences, insisting mainly on the ’original’
and ’indigenous’ character of the poet’s inspiration.",
publisher = "Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд",
journal = "Аница Савић Ребац : xероина српске културе",
booktitle = "Аница Савић Ребац о идејним изворима Луче микрокозма, Anica Savić Rebac on the Conceptual Sources of The Ray of the Microcosm",
pages = "101-79",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6463"
}

Тодоровић, Д.. (2024). Аница Савић Ребац о идејним изворима Луче микрокозма. in Аница Савић Ребац : xероина српске културе
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд., 79-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6463

Тодоровић Д. Аница Савић Ребац о идејним изворима Луче микрокозма. in Аница Савић Ребац : xероина српске културе. 2024;:79-101.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6463 .

Тодоровић, Дарко, "Аница Савић Ребац о идејним изворима Луче микрокозма" in Аница Савић Ребац : xероина српске културе (2024):79-101,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6463 .

TY  - CHAP
AU  - Димитријевић, Драгана
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6461
AB  - Као највећа српска класичарка прве
половине XX века и прва професорка класичних
наука на Универзитету у Београду, Аница Савић
Ребац јесте једна од најзанимљивијих појава у историји српске хуманистике. Последњих деценија њен живот и дело изазивају завидну пажњу истраживача,
али још има простора за даља истраживања. У овом
раду, истражујем Аничино целоживотно бављење
Хеладом, аргументујући да су је током целог живота
пратили Ерос, Филиа и Хармониа.
AB  - As the greatest Serbian female classicist
in the first half of the 20th century and the first woman
professor of Classics at the University of Belgrade, Anica
Savić Rebac is one of the most interesting persons in
the history of the Serbian humanities. Her life and opus
have received much scholarly attention during the last
decades, but there is still room for further research. In
this paper, I examine Anica’s lifelong pursuit of Hellas,
arguing that Eros, Philia, and Charmonia followed her
through all her life, till the end, when finally Thanatos
prevailed.
PB  - Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд
T2  - Аница Савић Ребац : xероина српске културе
T1  - Ерос, Филиа и Хармониа Анице Савић Ребац
T1  - Eros, Philia, and Charmonia of Anica Savić Rebac
EP  - 33
SP  - 7
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6461
ER  - 

@inbook{
author = "Димитријевић, Драгана",
year = "2024",
abstract = "Као највећа српска класичарка прве
половине XX века и прва професорка класичних
наука на Универзитету у Београду, Аница Савић
Ребац јесте једна од најзанимљивијих појава у историји српске хуманистике. Последњих деценија њен живот и дело изазивају завидну пажњу истраживача,
али још има простора за даља истраживања. У овом
раду, истражујем Аничино целоживотно бављење
Хеладом, аргументујући да су је током целог живота
пратили Ерос, Филиа и Хармониа., As the greatest Serbian female classicist
in the first half of the 20th century and the first woman
professor of Classics at the University of Belgrade, Anica
Savić Rebac is one of the most interesting persons in
the history of the Serbian humanities. Her life and opus
have received much scholarly attention during the last
decades, but there is still room for further research. In
this paper, I examine Anica’s lifelong pursuit of Hellas,
arguing that Eros, Philia, and Charmonia followed her
through all her life, till the end, when finally Thanatos
prevailed.",
publisher = "Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд",
journal = "Аница Савић Ребац : xероина српске културе",
booktitle = "Ерос, Филиа и Хармониа Анице Савић Ребац, Eros, Philia, and Charmonia of Anica Savić Rebac",
pages = "33-7",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6461"
}

Димитријевић, Д.. (2024). Ерос, Филиа и Хармониа Анице Савић Ребац. in Аница Савић Ребац : xероина српске културе
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд., 7-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6461

Димитријевић Д. Ерос, Филиа и Хармониа Анице Савић Ребац. in Аница Савић Ребац : xероина српске културе. 2024;:7-33.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6461 .

Димитријевић, Драгана, "Ерос, Филиа и Хармониа Анице Савић Ребац" in Аница Савић Ребац : xероина српске културе (2024):7-33,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6461 .

TY  - JOUR
AU  - Koprivica, Marija
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6440
AB  - Српски средњовековни извори познају термин „црквени војник“
којим су означени припадници војних слојева становништва у служби манастира. У раду
је детаљније указано на деловање властеличића и пронијара на црквеним поседима.
Показано је да су њихова задужења била усмерена на чување и одржавање манастирског
комплекса, пиргова, или тврђава који их штитили или других поседа у оквиру црквених
властелинстава. Такође, црквени војници су представљали личну пратњу игумана током
путовања. На примерима неколико великих манастира указано је да је постојала подела
задужења унутар војне посаде.
AB  - The existance of soldiers in monastery or bishopric service was confirmed in numerous
Serbian medieval documents. The very expression "church soldier" was noted in several
monastery charters. Churches and monasteries don't have subordinated noblemen from the group
of highly ranked or medium ranked noblemen. However, there are numerous examples where
the church subjects are lower ranked noblemen, soldiers, small landowners or "pronija" holders.
The needs of church institutions for military class was not big. Yet, each one of the more
important monasteries had its crew which used to protect the very monastery, its squares, roads
and the safety of the property and monk community. The earliest mentioning of church soldiers
are found in the charter of king Milutin for the St. George monastery in Skopje, but their duties
were based on the old laws which used to be applies in the estate of Studenica and Mileševa
monastery.
In the process of forming large church estates, the rulers used to find the estates held
by small noblemen. They were mostly subordinated to monasteries then, and they would owe
their duties to the church master, instead of the ruler. A great number of small noblemen was
mentioned on Banjskа, Dečani and Saint Archangels properties. The charters of Dečani
monastery testify that it had a numerous and well developed military crew, inside of which there
were differentiations and various duties as well. At the head of the whole military crew was
"čelnik," and to his command laymen, military men, guards and semi-military craftsmen were
subordinated. Military horsemen are small noblemen heirs- at least seven families, which were
alternated in the military crew of the fort. Prohor and his men, with ten families were holding
guard, and the maintainance of the monastery fort was given to master Djordjija and his
companions. The monastery of Holy Archangels near Prizren also had a group of small
noblemen at its disposal. This monastery had at its disposal the fortress of Višegrad in which the
military crew in charge of the defense was based. In post Nemanjić era the number of small
noblemen mentioned in monastery charters was smaller. Monastery Ravanica and Resava were
begirded with solid forts like many other towns of that period and they certainly had serious crew
which was under ruler's jurisdiction.
PB  - Центар за црквене студије, Ниш
T2  - Црквене студије
T1  - "Crkveni vojnici" u srednjovekovnoj Srbiji
T1  - Church Soldiers in Medieval Serbia
EP  - 255
SP  - 241
VL  - 21
DO  - 10.18485/ccs_cs.2024.21.21.16
ER  - 

@article{
author = "Koprivica, Marija",
year = "2024",
abstract = "Српски средњовековни извори познају термин „црквени војник“
којим су означени припадници војних слојева становништва у служби манастира. У раду
је детаљније указано на деловање властеличића и пронијара на црквеним поседима.
Показано је да су њихова задужења била усмерена на чување и одржавање манастирског
комплекса, пиргова, или тврђава који их штитили или других поседа у оквиру црквених
властелинстава. Такође, црквени војници су представљали личну пратњу игумана током
путовања. На примерима неколико великих манастира указано је да је постојала подела
задужења унутар војне посаде., The existance of soldiers in monastery or bishopric service was confirmed in numerous
Serbian medieval documents. The very expression "church soldier" was noted in several
monastery charters. Churches and monasteries don't have subordinated noblemen from the group
of highly ranked or medium ranked noblemen. However, there are numerous examples where
the church subjects are lower ranked noblemen, soldiers, small landowners or "pronija" holders.
The needs of church institutions for military class was not big. Yet, each one of the more
important monasteries had its crew which used to protect the very monastery, its squares, roads
and the safety of the property and monk community. The earliest mentioning of church soldiers
are found in the charter of king Milutin for the St. George monastery in Skopje, but their duties
were based on the old laws which used to be applies in the estate of Studenica and Mileševa
monastery.
In the process of forming large church estates, the rulers used to find the estates held
by small noblemen. They were mostly subordinated to monasteries then, and they would owe
their duties to the church master, instead of the ruler. A great number of small noblemen was
mentioned on Banjskа, Dečani and Saint Archangels properties. The charters of Dečani
monastery testify that it had a numerous and well developed military crew, inside of which there
were differentiations and various duties as well. At the head of the whole military crew was
"čelnik," and to his command laymen, military men, guards and semi-military craftsmen were
subordinated. Military horsemen are small noblemen heirs- at least seven families, which were
alternated in the military crew of the fort. Prohor and his men, with ten families were holding
guard, and the maintainance of the monastery fort was given to master Djordjija and his
companions. The monastery of Holy Archangels near Prizren also had a group of small
noblemen at its disposal. This monastery had at its disposal the fortress of Višegrad in which the
military crew in charge of the defense was based. In post Nemanjić era the number of small
noblemen mentioned in monastery charters was smaller. Monastery Ravanica and Resava were
begirded with solid forts like many other towns of that period and they certainly had serious crew
which was under ruler's jurisdiction.",
publisher = "Центар за црквене студије, Ниш",
journal = "Црквене студије",
title = ""Crkveni vojnici" u srednjovekovnoj Srbiji, Church Soldiers in Medieval Serbia",
pages = "255-241",
volume = "21",
doi = "10.18485/ccs_cs.2024.21.21.16"
}

Koprivica, M.. (2024). "Crkveni vojnici" u srednjovekovnoj Srbiji. in Црквене студије
Центар за црквене студије, Ниш., 21, 241-255.
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2024.21.21.16

Koprivica M. "Crkveni vojnici" u srednjovekovnoj Srbiji. in Црквене студије. 2024;21:241-255.
doi:10.18485/ccs_cs.2024.21.21.16 .

Koprivica, Marija, ""Crkveni vojnici" u srednjovekovnoj Srbiji" in Црквене студије, 21 (2024):241-255,
https://doi.org/10.18485/ccs_cs.2024.21.21.16 . .

TY  - JOUR
AU  - Janković, Stefan
PY  - 2024
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3804
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6422
AB  - By examining debates on the Anthropocene era ignited by new materialist and posthumanist scholarship, this paper aims to discern how these perspectives can reframe the human-nature nexus. It also considers how various “developmentalist” approaches might assume the role traditionally held by the concept of human nature. The first section highlights concerns raised by posthumanist and neomaterialist scholars about the marginalized status of “nature”, life, and biology within dominant constructivist viewpoints. A central argument posits that notions like “denaturalization” and biopolitics amplify societal dominance over nature, pushing social theory towards an anthropocentric and potentially biologically indeterminate stance. Contrasting this, the second section delves into modern interpretations of the planet in social theory, inspired by the emergence of the Anthropocene. This lens reveals a dynamic, co-constitutive relationship, tilting less towards the unilateral commands of “nature” and more towards understanding the evolution of human life and societal structures within Earth’s expansive temporal and spatial realms. The third section further unpacks these developmental ideas by juxtaposing the theories of Bruno Latour and Tim Ingold. The paper contends that both approaches endeavor to illuminate the complex processes underpinning the evolution of life forms, underscoring the significance of culture. In conclusion, the intricate postnatural landscape of the Anthropocene necessitates a more integrated human-nature relationship. This calls for not only discarding dehumanizing facets of human nature, but also fostering a renewed sensibility – a deeper form of humanizing that acknowledges and celebrates our shared existence with other species and entities.
AB  - Proučavajući rasprave o antropocenskoj eri pokrenute od strane novih materijalističkih i posthumanističkih pristupa, ovaj rad nastoji da prepozna kako ove perspektive mogu preoblikovati vezu između čoveka i prirode. Takođe, u radu se razmatra kako različiti „razvojni“ pristupi mogu preuzeti ulogu koju je tradicionalno imao pojam ljudske prirode. Prvi deo ističeprobleme koje posthumanistički i neomaterijalistički uočavaju povodom marginalizovanogstatusa „prirode“, života i biologije unutar dominantnih konstruktivističkih gledišta. Centralni dominaciju nad prirodom, gurajući socijalnu teoriju prema antropocentričnom i potencijalnobiološki neodređenom stavu. Nasuprot tome, drugi deo se bavi modernim tumačenjima planete u socijalnoj teoriji, inspirisanim pojavom antropocena. Kroz ovu perspektivu otkriva sedinamična, ko-konstitutivna veza, koja manje naginje jednostranom diktatu „prirode“ a višeka razumevanju evolucije ljudskog života i društvenih struktura unutar prostranih vremenskih i prostornih domena Zemlje. Treći deo dalje razrađuje ove razvojne ideje upoređujućiteorije Bruna Latura i Tima Ingolda. Rad tvrdi da oba pristupa teže osvetljavanju složenihprocesa koji stoje u osnovi evolucije životnih oblika, naglašavajući značaj kulture. Zaključno,složeni postprirodni pejzaž antropocena zahteva integrisaniji odnos čoveka i prirode. To zahteva ne samo odbacivanje dehumanizirajućih aspekata ljudske prirode, već i podsticanjeobnovljenog senzibiliteta – dublje forme humanizacije koja priznaje i slavi naše zajedničkopostojanje s drugim vrstama i entitetima
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo / Philosophy and Society
T1  - A New Climate for Human Nature? Navigating Social Theory through Postnature, the Anthropocene and Posthumanism
T1  - Nova klima za ljudsku prirodu? Proučavanje društvene teorije kroz postprirodu, antropocen i posthumanizam
EP  - 80
IS  - 1
SP  - 53
VL  - 35
DO  - 10.2298/FID2401053J
ER  - 

@article{
author = "Janković, Stefan",
year = "2024",
abstract = "By examining debates on the Anthropocene era ignited by new materialist and posthumanist scholarship, this paper aims to discern how these perspectives can reframe the human-nature nexus. It also considers how various “developmentalist” approaches might assume the role traditionally held by the concept of human nature. The first section highlights concerns raised by posthumanist and neomaterialist scholars about the marginalized status of “nature”, life, and biology within dominant constructivist viewpoints. A central argument posits that notions like “denaturalization” and biopolitics amplify societal dominance over nature, pushing social theory towards an anthropocentric and potentially biologically indeterminate stance. Contrasting this, the second section delves into modern interpretations of the planet in social theory, inspired by the emergence of the Anthropocene. This lens reveals a dynamic, co-constitutive relationship, tilting less towards the unilateral commands of “nature” and more towards understanding the evolution of human life and societal structures within Earth’s expansive temporal and spatial realms. The third section further unpacks these developmental ideas by juxtaposing the theories of Bruno Latour and Tim Ingold. The paper contends that both approaches endeavor to illuminate the complex processes underpinning the evolution of life forms, underscoring the significance of culture. In conclusion, the intricate postnatural landscape of the Anthropocene necessitates a more integrated human-nature relationship. This calls for not only discarding dehumanizing facets of human nature, but also fostering a renewed sensibility – a deeper form of humanizing that acknowledges and celebrates our shared existence with other species and entities., Proučavajući rasprave o antropocenskoj eri pokrenute od strane novih materijalističkih i posthumanističkih pristupa, ovaj rad nastoji da prepozna kako ove perspektive mogu preoblikovati vezu između čoveka i prirode. Takođe, u radu se razmatra kako različiti „razvojni“ pristupi mogu preuzeti ulogu koju je tradicionalno imao pojam ljudske prirode. Prvi deo ističeprobleme koje posthumanistički i neomaterijalistički uočavaju povodom marginalizovanogstatusa „prirode“, života i biologije unutar dominantnih konstruktivističkih gledišta. Centralni dominaciju nad prirodom, gurajući socijalnu teoriju prema antropocentričnom i potencijalnobiološki neodređenom stavu. Nasuprot tome, drugi deo se bavi modernim tumačenjima planete u socijalnoj teoriji, inspirisanim pojavom antropocena. Kroz ovu perspektivu otkriva sedinamična, ko-konstitutivna veza, koja manje naginje jednostranom diktatu „prirode“ a višeka razumevanju evolucije ljudskog života i društvenih struktura unutar prostranih vremenskih i prostornih domena Zemlje. Treći deo dalje razrađuje ove razvojne ideje upoređujućiteorije Bruna Latura i Tima Ingolda. Rad tvrdi da oba pristupa teže osvetljavanju složenihprocesa koji stoje u osnovi evolucije životnih oblika, naglašavajući značaj kulture. Zaključno,složeni postprirodni pejzaž antropocena zahteva integrisaniji odnos čoveka i prirode. To zahteva ne samo odbacivanje dehumanizirajućih aspekata ljudske prirode, već i podsticanjeobnovljenog senzibiliteta – dublje forme humanizacije koja priznaje i slavi naše zajedničkopostojanje s drugim vrstama i entitetima",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo / Philosophy and Society",
title = "A New Climate for Human Nature? Navigating Social Theory through Postnature, the Anthropocene and Posthumanism, Nova klima za ljudsku prirodu? Proučavanje društvene teorije kroz postprirodu, antropocen i posthumanizam",
pages = "80-53",
number = "1",
volume = "35",
doi = "10.2298/FID2401053J"
}

Janković, S.. (2024). A New Climate for Human Nature? Navigating Social Theory through Postnature, the Anthropocene and Posthumanism. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 35(1), 53-80.
https://doi.org/10.2298/FID2401053J

Janković S. A New Climate for Human Nature? Navigating Social Theory through Postnature, the Anthropocene and Posthumanism. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society. 2024;35(1):53-80.
doi:10.2298/FID2401053J .

Janković, Stefan, "A New Climate for Human Nature? Navigating Social Theory through Postnature, the Anthropocene and Posthumanism" in Filozofija i društvo / Philosophy and Society, 35, no. 1 (2024):53-80,
https://doi.org/10.2298/FID2401053J . .

TY  - JOUR
AU  - Porčić, Marko
PY  - 2024
UR  - http://rifdt.instifdt.bg.ac.rs/123456789/3802
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6421
AB  - This essay represents a reflection on the role and relevance of the concept of human nature in archaeology, inspired by the ideas about human nature presented and elaborated by Maria Kronfeldner in the book What’s Left of Human Nature?. It is a comment from an archaeologist’s perspective. Kronfeldner formulated three ways in which human nature can be conceptualized: classificatory, descriptive and explanatory human nature. In the text, I review the archaeological and anthropological topics for which the three aspects of human nature are relevant. In the first part, I address the problems related to the concepts of classificatory and descriptive human nature in the late Pleistocene, when Homo sapiens was not the only species of the genus Homo on the planet. In the second part, I discuss the role of human nature from the epistemological position when it comes to the theoretical basis of reconstructing human behavior in the past and the more general anthropological issue of establishing cross-cultural regularities and laws. This is by no means a comprehensive and detailed survey of the potentially relevant topics, but it should illustrate the usefulness and relevance of Kronfeldner’s concepts for the fields of archaeology and anthropology.
AB  - U ovom eseju razmatraju se uloga i relevantnost koncepta ljudske prirode u arheologiji, naosnovu ideja o ljudskoj prirodi koje je formulisala Marija Kronfeldner u knjizi What’s Left ofHuman Nature. Ovo je, pre svega, komentar na ove ideje iz perspektive arheologa. Kronfeldner je predstavila tri načina kako se ljudska priroda može konceptualizovati: kao klasifikaciona, deskriptivna i eksplanatorna ljudska priroda. Ovaj esej predstavlja pregled arheološkihi antropoloških tema za koje su ova tri aspekta ljudske prirode relevantna. U prvom delu,bavim se problemima vezanim za koncepte klasifikacione i deskriptivne ljudske prirode u kasnom pleistocenu, kada Homo sapiens nije bio jedina vrsta roda Homo na planeti. U drugomdelu, razmatram ulogu koncepta ljudske prirode u arheologiji i antropologiji iz epistemološkeperspektive, fokusirajući se na teorijsku osnovu rekonstrukcije ljudskog ponašanja u prošlosti i na opšti antropološki problem uspostavljanja kroskulturnih pravilnosti i zakona. Ovosvakako nije sveobuhvatan i detaljan pregled potencijalno relevantnih tema, ali ilustruje korisnost i relevantnost koncepata koje je definisala Kronfeldner kada su u pitanju arheologijai antropologija.
PB  - Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju
T2  - Filozofija i društvo / Philosophy and Society
T1  - Deploying Kronfeldner’s Concept of Human Nature in Archaeology
T1  - Primena koncepta ljudske prirode Marije Kronfeldner u arheologiji
EP  - 33
IS  - 1
SP  - 25
VL  - 35
DO  - 10.2298/FID2401025P
ER  - 

@article{
author = "Porčić, Marko",
year = "2024",
abstract = "This essay represents a reflection on the role and relevance of the concept of human nature in archaeology, inspired by the ideas about human nature presented and elaborated by Maria Kronfeldner in the book What’s Left of Human Nature?. It is a comment from an archaeologist’s perspective. Kronfeldner formulated three ways in which human nature can be conceptualized: classificatory, descriptive and explanatory human nature. In the text, I review the archaeological and anthropological topics for which the three aspects of human nature are relevant. In the first part, I address the problems related to the concepts of classificatory and descriptive human nature in the late Pleistocene, when Homo sapiens was not the only species of the genus Homo on the planet. In the second part, I discuss the role of human nature from the epistemological position when it comes to the theoretical basis of reconstructing human behavior in the past and the more general anthropological issue of establishing cross-cultural regularities and laws. This is by no means a comprehensive and detailed survey of the potentially relevant topics, but it should illustrate the usefulness and relevance of Kronfeldner’s concepts for the fields of archaeology and anthropology., U ovom eseju razmatraju se uloga i relevantnost koncepta ljudske prirode u arheologiji, naosnovu ideja o ljudskoj prirodi koje je formulisala Marija Kronfeldner u knjizi What’s Left ofHuman Nature. Ovo je, pre svega, komentar na ove ideje iz perspektive arheologa. Kronfeldner je predstavila tri načina kako se ljudska priroda može konceptualizovati: kao klasifikaciona, deskriptivna i eksplanatorna ljudska priroda. Ovaj esej predstavlja pregled arheološkihi antropoloških tema za koje su ova tri aspekta ljudske prirode relevantna. U prvom delu,bavim se problemima vezanim za koncepte klasifikacione i deskriptivne ljudske prirode u kasnom pleistocenu, kada Homo sapiens nije bio jedina vrsta roda Homo na planeti. U drugomdelu, razmatram ulogu koncepta ljudske prirode u arheologiji i antropologiji iz epistemološkeperspektive, fokusirajući se na teorijsku osnovu rekonstrukcije ljudskog ponašanja u prošlosti i na opšti antropološki problem uspostavljanja kroskulturnih pravilnosti i zakona. Ovosvakako nije sveobuhvatan i detaljan pregled potencijalno relevantnih tema, ali ilustruje korisnost i relevantnost koncepata koje je definisala Kronfeldner kada su u pitanju arheologijai antropologija.",
publisher = "Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju",
journal = "Filozofija i društvo / Philosophy and Society",
title = "Deploying Kronfeldner’s Concept of Human Nature in Archaeology, Primena koncepta ljudske prirode Marije Kronfeldner u arheologiji",
pages = "33-25",
number = "1",
volume = "35",
doi = "10.2298/FID2401025P"
}

Porčić, M.. (2024). Deploying Kronfeldner’s Concept of Human Nature in Archaeology. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society
Beograd : Institut za filozofiju i društvenu teoriju., 35(1), 25-33.
https://doi.org/10.2298/FID2401025P

Porčić M. Deploying Kronfeldner’s Concept of Human Nature in Archaeology. in Filozofija i društvo / Philosophy and Society. 2024;35(1):25-33.
doi:10.2298/FID2401025P .

Porčić, Marko, "Deploying Kronfeldner’s Concept of Human Nature in Archaeology" in Filozofija i društvo / Philosophy and Society, 35, no. 1 (2024):25-33,
https://doi.org/10.2298/FID2401025P . .

TY  - JOUR
AU  - Dajč, Haris
AU  - Vasić, Dejana
AU  - Kisić, Milica
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6415
AB  - This paper presents several documents kept in the archive of the city of Sombor in the fund of the Magistrate of the Free Royal City 1749-1918, which refer to an interesting case of an attempt to challenge the treatment given to two patients by the city
surgeon, Antonius Merkel. The lawsuit was filed by another doctor, Carl Reitzinger, accusing his colleague of excessive treatment costs and the use of certain medication. Although the attached documents do not shed light on the conclusion of the dispute, one
gets the impression that Antonius Merkel successfully justifies his actions. The transcribed and translated documents provide significant insight into the nature of medical
treatment in Sombor in the second half of the 18th century.
PB  - Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture
PB  - Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet
T2  - Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae
T1  - Antonius Merkel and Carolus Raissinger: Disputes Re- Garding the Medical Treatment of Patients in Sombor in 1775
EP  - 63
IS  - 2
SP  - 19
VL  - 42
DO  - 10.5937/acthist2302019D
ER  - 

@article{
author = "Dajč, Haris and Vasić, Dejana and Kisić, Milica",
year = "2024",
abstract = "This paper presents several documents kept in the archive of the city of Sombor in the fund of the Magistrate of the Free Royal City 1749-1918, which refer to an interesting case of an attempt to challenge the treatment given to two patients by the city
surgeon, Antonius Merkel. The lawsuit was filed by another doctor, Carl Reitzinger, accusing his colleague of excessive treatment costs and the use of certain medication. Although the attached documents do not shed light on the conclusion of the dispute, one
gets the impression that Antonius Merkel successfully justifies his actions. The transcribed and translated documents provide significant insight into the nature of medical
treatment in Sombor in the second half of the 18th century.",
publisher = "Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture, Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet",
journal = "Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae",
title = "Antonius Merkel and Carolus Raissinger: Disputes Re- Garding the Medical Treatment of Patients in Sombor in 1775",
pages = "63-19",
number = "2",
volume = "42",
doi = "10.5937/acthist2302019D"
}

Dajč, H., Vasić, D.,& Kisić, M.. (2024). Antonius Merkel and Carolus Raissinger: Disputes Re- Garding the Medical Treatment of Patients in Sombor in 1775. in Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae
Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture., 42(2), 19-63.
https://doi.org/10.5937/acthist2302019D

Dajč H, Vasić D, Kisić M. Antonius Merkel and Carolus Raissinger: Disputes Re- Garding the Medical Treatment of Patients in Sombor in 1775. in Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae. 2024;42(2):19-63.
doi:10.5937/acthist2302019D .

Dajč, Haris, Vasić, Dejana, Kisić, Milica, "Antonius Merkel and Carolus Raissinger: Disputes Re- Garding the Medical Treatment of Patients in Sombor in 1775" in Acta historiae medicinae, stomatologiae, pharmaciae, medicinae veterinariae, 42, no. 2 (2024):19-63,
https://doi.org/10.5937/acthist2302019D . .

TY  - JOUR
AU  - Đorđević, Jelena
AU  - Pavlović, Aleksandra
AU  - Mihajlović, Goran
AU  - Hinić, Darko
AU  - Vojvodić, Jovana
AU  - Živanović, Marko
AU  - Pavlović, Dragan
PY  - 2024
UR  - https://doiserbia.nb.rs/Article.aspx?ID=0048-57052400006D
UR  - http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/5410
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6317
AB  - Theory of Mind (ToM) is a social-cognitive ability to understand the mental states of others. ToM functions are compromised in the case of mental disorders characterized by cognitive impairments. The Faux Pas Recognition test (FPRT) is considered a good measure of verbal aspects of ToM as it measures social adaptation through the adequate interpretation of potentially sensitive and awkward social situations. However, data on FPRT psychometric properties is somewhat limited. The aim of the present study is the psychometric evaluation of the FPRT in Serbian population. The adapted version in Serbian has been administered to 268 healthy participants, 30 patients with schizophrenia and 31 with bipolar affective disorder. The results show a high internal consistencies of Faux Pas stories (α = .954), Control stories (α = .929) and overall test (α = .936). Both Horn’s parallel analysis and confirmatory factor analysis indicated that a single-factor solution is optimal, supporting the premise of a general ToM ability underlying performance across test. The Faux Pas test showed good discriminative power in differentiation between individuals from healthy and clinical populations making it a useful clinical instrument.
PB  - Serbian Psychological Society
T2  - Psihologija
T2  - Psihologija
T1  - Assessing theory of mind abilities in schizophrenia and bipolar disorder: A psychometric study of the Faux Pas Recognition test in Serbian
EP  - 6
IS  - 00
SP  - 6
DO  - 10.2298/PSI220824006D
ER  - 

@article{
author = "Đorđević, Jelena and Pavlović, Aleksandra and Mihajlović, Goran and Hinić, Darko and Vojvodić, Jovana and Živanović, Marko and Pavlović, Dragan",
year = "2024",
abstract = "Theory of Mind (ToM) is a social-cognitive ability to understand the mental states of others. ToM functions are compromised in the case of mental disorders characterized by cognitive impairments. The Faux Pas Recognition test (FPRT) is considered a good measure of verbal aspects of ToM as it measures social adaptation through the adequate interpretation of potentially sensitive and awkward social situations. However, data on FPRT psychometric properties is somewhat limited. The aim of the present study is the psychometric evaluation of the FPRT in Serbian population. The adapted version in Serbian has been administered to 268 healthy participants, 30 patients with schizophrenia and 31 with bipolar affective disorder. The results show a high internal consistencies of Faux Pas stories (α = .954), Control stories (α = .929) and overall test (α = .936). Both Horn’s parallel analysis and confirmatory factor analysis indicated that a single-factor solution is optimal, supporting the premise of a general ToM ability underlying performance across test. The Faux Pas test showed good discriminative power in differentiation between individuals from healthy and clinical populations making it a useful clinical instrument.",
publisher = "Serbian Psychological Society",
journal = "Psihologija, Psihologija",
title = "Assessing theory of mind abilities in schizophrenia and bipolar disorder: A psychometric study of the Faux Pas Recognition test in Serbian",
pages = "6-6",
number = "00",
doi = "10.2298/PSI220824006D"
}

Đorđević, J., Pavlović, A., Mihajlović, G., Hinić, D., Vojvodić, J., Živanović, M.,& Pavlović, D.. (2024). Assessing theory of mind abilities in schizophrenia and bipolar disorder: A psychometric study of the Faux Pas Recognition test in Serbian. in Psihologija
Serbian Psychological Society.(00), 6-6.
https://doi.org/10.2298/PSI220824006D

Đorđević J, Pavlović A, Mihajlović G, Hinić D, Vojvodić J, Živanović M, Pavlović D. Assessing theory of mind abilities in schizophrenia and bipolar disorder: A psychometric study of the Faux Pas Recognition test in Serbian. in Psihologija. 2024;(00):6-6.
doi:10.2298/PSI220824006D .

Đorđević, Jelena, Pavlović, Aleksandra, Mihajlović, Goran, Hinić, Darko, Vojvodić, Jovana, Živanović, Marko, Pavlović, Dragan, "Assessing theory of mind abilities in schizophrenia and bipolar disorder: A psychometric study of the Faux Pas Recognition test in Serbian" in Psihologija, no. 00 (2024):6-6,
https://doi.org/10.2298/PSI220824006D . .

TY  - JOUR
AU  - Čubrilo, Jasmina
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6333
AB  - Rad će analizirati projekat Vladimira Nikolića Hod sa vodom (2022) kao
primer novomedijske umetničke prakse koji istražuje fundamentalna i konstitutivna
pitanja slike i njenog odnosa prema realnosti u okvirima savremene digitalne i
internet kulture i njima oblikovanih režima vizuelnog opažanja. Fokus će biti na
pitanjima postupka, načina i metoda realizacije slike. Analiziraće se efekti i značenja
odnosa optičkog doživljaja fizičke stvarnosti i neposrednog telesnog iskustva
prostora, s jedne strane, i slike, kao ’duplikata’ tog doživljaja, s druge, te njihovih
različitih materijalnosti, raskoraka između slike i realnosti koju slika zastupa/(teži
da) prikazuje. Razmatraće se da li video-radovi u okviru ovog projekta takođe
donose novu likovnost kakvu je moguće realizovati u okvirima digitalne tehnologije,
ali pre svega da li postupci, metodi realizacije slike i sama slika govore u prilog
artikulaciji jedne postantropocentrične kritičke pozicije i prevrednovanju korisnika
slike u postantropocentričnog posmatrača i subjekta.
AB  - The paper discussed Vladimir Nikolić’s project Walking with Water (2022) as
an example of new media art practice that investigates the basic and constitutive
questions of the image and its relationship to reality within the context of
contemporary digital and internet culture and the visual perception regimes shaped
by this culture. The Walking with Water project was a challenging and ambitious
installation of the monumental scale, juxtaposing two video artworks: 800 meters
(2019) and Document (2022), conceived for the Serbian Pavilion at the Venice
Biennale 2022. The procedure, techniques, and methods of image realization as
well as the significance and the meaning of references to the history of abstract art
and the modernist concept of self-referentiality, were the main topics of discussion.
The effects and meanings of the relationship between the optical experience of
physical reality and the immediate bodily experience of space on the one hand and
the image as a “duplicate” of that experience on the other hand, as well as their
different materialities, the gap between the image and the reality that the image
represents/aspires to represent, were analyzed. Both video artworks are based on
the exploration of an optical image that would rethink the relationship between
senses and media and reassess Kittler’s assertion about media as tools that provide
a model or metaphor for understanding our senses. Secondly, these two video
artworks are an expression of the problematization of life as a function of images
and imagination that, as Flusser says, “slide into hallucination” or, to put it more
simply, into the “tyranny of choice” and consumption. The paper also discussed
whether the video artworks in this project also entail new pictorial effects that
can be realized with digital technology, but above all whether the procedures, the
methods of image realization and the image itself speak for the articulation of a
post-anthropocentric critical position and the re-evaluation of the image user into a
post-anthropocentric observer and post-anthropocentric subject. It is concludes that
the fact that the submitting the camera to what it looks at and not the other way around, especially when that gaze is directed at nature and its basic elements, water
and air, which are captured and described by means of four dimensions (height,
width, depth and time), consequently the dematerialization of the media in favour
of the image, as well as the projection in scales related to physical experience,
provide sufficient arguments for the posthumanist approach in the distribution of
the sensible.
PB  - Beograd : Filozofski fakultet
T2  - Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu/The Journal of Modern Art History Department Faculty of Philosophy University of Belgrade
T1  - Tišina slike, buka pogleda, postantropocentrični senzorijum
T1  - The Silence of the Image, the Noise of the Gaze, the Post-Anthropocentric Sensorium
EP  - 183
IS  - 20
SP  - 165
DO  - 10.18485/f_zsmu.2024.20.9
ER  - 

@article{
author = "Čubrilo, Jasmina",
year = "2024",
abstract = "Rad će analizirati projekat Vladimira Nikolića Hod sa vodom (2022) kao
primer novomedijske umetničke prakse koji istražuje fundamentalna i konstitutivna
pitanja slike i njenog odnosa prema realnosti u okvirima savremene digitalne i
internet kulture i njima oblikovanih režima vizuelnog opažanja. Fokus će biti na
pitanjima postupka, načina i metoda realizacije slike. Analiziraće se efekti i značenja
odnosa optičkog doživljaja fizičke stvarnosti i neposrednog telesnog iskustva
prostora, s jedne strane, i slike, kao ’duplikata’ tog doživljaja, s druge, te njihovih
različitih materijalnosti, raskoraka između slike i realnosti koju slika zastupa/(teži
da) prikazuje. Razmatraće se da li video-radovi u okviru ovog projekta takođe
donose novu likovnost kakvu je moguće realizovati u okvirima digitalne tehnologije,
ali pre svega da li postupci, metodi realizacije slike i sama slika govore u prilog
artikulaciji jedne postantropocentrične kritičke pozicije i prevrednovanju korisnika
slike u postantropocentričnog posmatrača i subjekta., The paper discussed Vladimir Nikolić’s project Walking with Water (2022) as
an example of new media art practice that investigates the basic and constitutive
questions of the image and its relationship to reality within the context of
contemporary digital and internet culture and the visual perception regimes shaped
by this culture. The Walking with Water project was a challenging and ambitious
installation of the monumental scale, juxtaposing two video artworks: 800 meters
(2019) and Document (2022), conceived for the Serbian Pavilion at the Venice
Biennale 2022. The procedure, techniques, and methods of image realization as
well as the significance and the meaning of references to the history of abstract art
and the modernist concept of self-referentiality, were the main topics of discussion.
The effects and meanings of the relationship between the optical experience of
physical reality and the immediate bodily experience of space on the one hand and
the image as a “duplicate” of that experience on the other hand, as well as their
different materialities, the gap between the image and the reality that the image
represents/aspires to represent, were analyzed. Both video artworks are based on
the exploration of an optical image that would rethink the relationship between
senses and media and reassess Kittler’s assertion about media as tools that provide
a model or metaphor for understanding our senses. Secondly, these two video
artworks are an expression of the problematization of life as a function of images
and imagination that, as Flusser says, “slide into hallucination” or, to put it more
simply, into the “tyranny of choice” and consumption. The paper also discussed
whether the video artworks in this project also entail new pictorial effects that
can be realized with digital technology, but above all whether the procedures, the
methods of image realization and the image itself speak for the articulation of a
post-anthropocentric critical position and the re-evaluation of the image user into a
post-anthropocentric observer and post-anthropocentric subject. It is concludes that
the fact that the submitting the camera to what it looks at and not the other way around, especially when that gaze is directed at nature and its basic elements, water
and air, which are captured and described by means of four dimensions (height,
width, depth and time), consequently the dematerialization of the media in favour
of the image, as well as the projection in scales related to physical experience,
provide sufficient arguments for the posthumanist approach in the distribution of
the sensible.",
publisher = "Beograd : Filozofski fakultet",
journal = "Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu/The Journal of Modern Art History Department Faculty of Philosophy University of Belgrade",
title = "Tišina slike, buka pogleda, postantropocentrični senzorijum, The Silence of the Image, the Noise of the Gaze, the Post-Anthropocentric Sensorium",
pages = "183-165",
number = "20",
doi = "10.18485/f_zsmu.2024.20.9"
}

Čubrilo, J.. (2024). Tišina slike, buka pogleda, postantropocentrični senzorijum. in Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu/The Journal of Modern Art History Department Faculty of Philosophy University of Belgrade
Beograd : Filozofski fakultet.(20), 165-183.
https://doi.org/10.18485/f_zsmu.2024.20.9

Čubrilo J. Tišina slike, buka pogleda, postantropocentrični senzorijum. in Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu/The Journal of Modern Art History Department Faculty of Philosophy University of Belgrade. 2024;(20):165-183.
doi:10.18485/f_zsmu.2024.20.9 .

Čubrilo, Jasmina, "Tišina slike, buka pogleda, postantropocentrični senzorijum" in Zbornik Seminara za studije moderne umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu/The Journal of Modern Art History Department Faculty of Philosophy University of Belgrade, no. 20 (2024):165-183,
https://doi.org/10.18485/f_zsmu.2024.20.9 . .

TY  - JOUR
AU  - Nešić, Janko
AU  - Subotić, Vanja
AU  - Nurkić, Petar
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6400
AB  - The aim of this paper is to show how a monastic environment can be regarded as providing shelter for autism spectrum disorder (ASD) individuals in the Middle Ages. By drawing on the recent literature in the history of medicine that traces the signs and symptoms of ASD in Hildegard of Bingen, a Benedictine abbess from the 12th century, we will turn to her invented language Lingua Ignota as a source of both her diagnosis and a manner of dealing with her disability. We invoke contemporary embodied and ecological approaches to cognition and its impairments in order to understand how the medieval monastic sociomaterial niche could have played a crucial role in the inclusion and therapy of ASD individuals.
PB  - Faculty of Philosophy, University of Warsaw
T2  - Eidos: A Journal for Philosophy of Culture
T1  - The Therapeutic Role of Monastic Paideia for ASD  Individuals: The Case of Hildegard of Bingen and her Lingua Ignota
IS  - 2
VL  - 8
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6400
ER  - 

@article{
author = "Nešić, Janko and Subotić, Vanja and Nurkić, Petar",
year = "2024",
abstract = "The aim of this paper is to show how a monastic environment can be regarded as providing shelter for autism spectrum disorder (ASD) individuals in the Middle Ages. By drawing on the recent literature in the history of medicine that traces the signs and symptoms of ASD in Hildegard of Bingen, a Benedictine abbess from the 12th century, we will turn to her invented language Lingua Ignota as a source of both her diagnosis and a manner of dealing with her disability. We invoke contemporary embodied and ecological approaches to cognition and its impairments in order to understand how the medieval monastic sociomaterial niche could have played a crucial role in the inclusion and therapy of ASD individuals.",
publisher = "Faculty of Philosophy, University of Warsaw",
journal = "Eidos: A Journal for Philosophy of Culture",
title = "The Therapeutic Role of Monastic Paideia for ASD  Individuals: The Case of Hildegard of Bingen and her Lingua Ignota",
number = "2",
volume = "8",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6400"
}

Nešić, J., Subotić, V.,& Nurkić, P.. (2024). The Therapeutic Role of Monastic Paideia for ASD  Individuals: The Case of Hildegard of Bingen and her Lingua Ignota. in Eidos: A Journal for Philosophy of Culture
Faculty of Philosophy, University of Warsaw., 8(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6400

Nešić J, Subotić V, Nurkić P. The Therapeutic Role of Monastic Paideia for ASD  Individuals: The Case of Hildegard of Bingen and her Lingua Ignota. in Eidos: A Journal for Philosophy of Culture. 2024;8(2).
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6400 .

Nešić, Janko, Subotić, Vanja, Nurkić, Petar, "The Therapeutic Role of Monastic Paideia for ASD  Individuals: The Case of Hildegard of Bingen and her Lingua Ignota" in Eidos: A Journal for Philosophy of Culture, 8, no. 2 (2024),
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6400 .

TY  - JOUR
AU  - Popović, Katarina
AU  - Orlović Lovren, Violeta
AU  - Pejatović, Aleksandra
AU  - Despotović, Miomir
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6017
AB  - This  paper  explores  the  development  and  current  state  of  andragogy  as  a  scientif ic  discipline  in  Serbia,  with  a particular focus on its professionalisation at the University of Belgrade. Despite periods of crisis and societal transitions, andragogy has demonstrated remarkable resilience, remaining relevant and influential in the edu-cational landscape. The current study program at the Department of Andragogy at the University of Belgrade is  depicted  at  the  undergraduate,  master’s,  and  doctoral  levels.  By  analysing  master’s  and  doctoral  theses,  and  published  scientif ic  papers,  the  paper  provides  insights  into  the  prevalent  issues  and  topics  in  the  f ield.  The  f indings underscore the impact and relevance of andragogy in Serbia and suggest its future prospects. Upholding its core principles and holistic approach, andragogy can play a pivotal role in bridging the gap between the past and the present, leading to the revitalisation of adult education and shaping the trajectory of the discipline itself in Serbia and beyond.
PB  - University of Ljubljana
T2  - Andragoška spoznanja
T1  - Andragogy – Dynamic Past, Challenging Present and Uncertain Future
EP  - 19
SP  - 1
DO  - 10.4312/as/13622
ER  - 

@article{
author = "Popović, Katarina and Orlović Lovren, Violeta and Pejatović, Aleksandra and Despotović, Miomir",
year = "2024",
abstract = "This  paper  explores  the  development  and  current  state  of  andragogy  as  a  scientif ic  discipline  in  Serbia,  with  a particular focus on its professionalisation at the University of Belgrade. Despite periods of crisis and societal transitions, andragogy has demonstrated remarkable resilience, remaining relevant and influential in the edu-cational landscape. The current study program at the Department of Andragogy at the University of Belgrade is  depicted  at  the  undergraduate,  master’s,  and  doctoral  levels.  By  analysing  master’s  and  doctoral  theses,  and  published  scientif ic  papers,  the  paper  provides  insights  into  the  prevalent  issues  and  topics  in  the  f ield.  The  f indings underscore the impact and relevance of andragogy in Serbia and suggest its future prospects. Upholding its core principles and holistic approach, andragogy can play a pivotal role in bridging the gap between the past and the present, leading to the revitalisation of adult education and shaping the trajectory of the discipline itself in Serbia and beyond.",
publisher = "University of Ljubljana",
journal = "Andragoška spoznanja",
title = "Andragogy – Dynamic Past, Challenging Present and Uncertain Future",
pages = "19-1",
doi = "10.4312/as/13622"
}

Popović, K., Orlović Lovren, V., Pejatović, A.,& Despotović, M.. (2024). Andragogy – Dynamic Past, Challenging Present and Uncertain Future. in Andragoška spoznanja
University of Ljubljana., 1-19.
https://doi.org/10.4312/as/13622

Popović K, Orlović Lovren V, Pejatović A, Despotović M. Andragogy – Dynamic Past, Challenging Present and Uncertain Future. in Andragoška spoznanja. 2024;:1-19.
doi:10.4312/as/13622 .

Popović, Katarina, Orlović Lovren, Violeta, Pejatović, Aleksandra, Despotović, Miomir, "Andragogy – Dynamic Past, Challenging Present and Uncertain Future" in Andragoška spoznanja (2024):1-19,
https://doi.org/10.4312/as/13622 . .

TY  - JOUR
AU  - Ninković, Milica
AU  - Ilić, Sandra
AU  - Damnjanovic, Kaja
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6477
AB  - Background:
Women’s role as patients is associated with power relationships embedded in society. Although trust in the health care system is a general prerequisite for positive health outcomes, practices regarding women’s agency in healthcare systems in Southeastern Europe reinforce women’s passivity. Most of the current psychological measures of trust have been constructed and validated in “WEIRD” (samples that are drawn from populations that are White, Educated, Industrialized, Rich, and Democratic) countries, thus having a limited application in other social contexts.
Objectives:
We aimed to construct an instrument for assessing women’s trust in healthcare systems to describe the structure of trust: Women’s Trust and Confidence in the Healthcare System scale.
Design:
Two independent samples (N1 = 329; N2 = 333) of adult women in Serbia voluntarily completed an online questionnaire. The questionnaire comprised 20 trust-related items which were selected from an extensive collection of women’s experiences in the healthcare system and evaluated by experts on a 5-point Likert-type scale.
Methods:
We used exploratory factor analysis of the Women’s Trust and Confidence in the Healthcare System scale to analyze the structure of trust in the first sample data set and validated it with the second sample using confirmatory factor analysis. We tested concurrent validity by exploring how women’s trust in the healthcare system predicts health-related behaviors (multigroup structural equation modeling). All analyses were conducted using R statistical software.
Results:
The Women’s Trust and Confidence in the Healthcare System scale (Cronbach’s alpha = 0.86) indicated a three-factor structure of trust in the healthcare system: trust in healthcare professionals, distrust in the public healthcare system, and confidence in healthcare system. This was validated using an independent sample. Interpersonal trust positively predicted women’s desirable health behaviors, while trust in the system had a negative impact.
Conclusion:
The Women’s Trust and Confidence in the Healthcare System scale captures women’s trust in a paternalistic healthcare system, is reliable, and has a stable three-factor structure. The study’s findings reveal the relationship between women’s trust and health-related behavior: in paternalistic environments, trust reinforces women’s passivity.
PB  - SAGE Publications Inc.
T2  - Women's health
T1  - Women's trust in the healthcare system in Serbia: Validation of the Women's Trust and Confidence in Healthcare System scale
SP  - 17455057241249864.
VL  - 20
DO  - 10.1177/17455057241249864
ER  - 

@article{
author = "Ninković, Milica and Ilić, Sandra and Damnjanovic, Kaja",
year = "2024",
abstract = "Background:
Women’s role as patients is associated with power relationships embedded in society. Although trust in the health care system is a general prerequisite for positive health outcomes, practices regarding women’s agency in healthcare systems in Southeastern Europe reinforce women’s passivity. Most of the current psychological measures of trust have been constructed and validated in “WEIRD” (samples that are drawn from populations that are White, Educated, Industrialized, Rich, and Democratic) countries, thus having a limited application in other social contexts.
Objectives:
We aimed to construct an instrument for assessing women’s trust in healthcare systems to describe the structure of trust: Women’s Trust and Confidence in the Healthcare System scale.
Design:
Two independent samples (N1 = 329; N2 = 333) of adult women in Serbia voluntarily completed an online questionnaire. The questionnaire comprised 20 trust-related items which were selected from an extensive collection of women’s experiences in the healthcare system and evaluated by experts on a 5-point Likert-type scale.
Methods:
We used exploratory factor analysis of the Women’s Trust and Confidence in the Healthcare System scale to analyze the structure of trust in the first sample data set and validated it with the second sample using confirmatory factor analysis. We tested concurrent validity by exploring how women’s trust in the healthcare system predicts health-related behaviors (multigroup structural equation modeling). All analyses were conducted using R statistical software.
Results:
The Women’s Trust and Confidence in the Healthcare System scale (Cronbach’s alpha = 0.86) indicated a three-factor structure of trust in the healthcare system: trust in healthcare professionals, distrust in the public healthcare system, and confidence in healthcare system. This was validated using an independent sample. Interpersonal trust positively predicted women’s desirable health behaviors, while trust in the system had a negative impact.
Conclusion:
The Women’s Trust and Confidence in the Healthcare System scale captures women’s trust in a paternalistic healthcare system, is reliable, and has a stable three-factor structure. The study’s findings reveal the relationship between women’s trust and health-related behavior: in paternalistic environments, trust reinforces women’s passivity.",
publisher = "SAGE Publications Inc.",
journal = "Women's health",
title = "Women's trust in the healthcare system in Serbia: Validation of the Women's Trust and Confidence in Healthcare System scale",
pages = "17455057241249864.",
volume = "20",
doi = "10.1177/17455057241249864"
}

Ninković, M., Ilić, S.,& Damnjanovic, K.. (2024). Women's trust in the healthcare system in Serbia: Validation of the Women's Trust and Confidence in Healthcare System scale. in Women's health
SAGE Publications Inc.., 20, 17455057241249864..
https://doi.org/10.1177/17455057241249864

Ninković M, Ilić S, Damnjanovic K. Women's trust in the healthcare system in Serbia: Validation of the Women's Trust and Confidence in Healthcare System scale. in Women's health. 2024;20:17455057241249864..
doi:10.1177/17455057241249864 .

Ninković, Milica, Ilić, Sandra, Damnjanovic, Kaja, "Women's trust in the healthcare system in Serbia: Validation of the Women's Trust and Confidence in Healthcare System scale" in Women's health, 20 (2024):17455057241249864.,
https://doi.org/10.1177/17455057241249864 . .

TY  - CONF
AU  - Gašić, Andrea
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6476
AB  - U radu se diskutuje o uticaju neoliberalizma na obrazovne politike kojima se uređuje rad i evaluacija rada
nastavnika. Cilj rada je analiza trendova razvoja i reprodukcije vrednosti unutar aktuelnih modela evaluacije
nastavnika, kako na globalnom nivou tako i u kontekstu Republike Srbije. Trendovi su analizirani pregledom
radova o kvalitetu nastavnika u aktuelnom društveno-političkom kontekstu, pregledom dokumenata najdominantnijih globalnih obrazovnih politika, ali i nacionalnih strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja. Kao
centralne vrednosti pomenutih politika identifikovane su tržišne vrednosti, standardizacija, individualizam,
lična odgovornost nastavnika i opšta instrumentalizacija obrazovanja. U kontekstu Srbije, primećuje se tendencija usvajanja trendova pomenutih globalnih politika, ali i nedostatak podrške za nastavnički profesionalni razvoj uz nedoslednost razvojnih strategija. U završnim razmatranjima poziva se na dijalog i traženje
alternativa u evaluaciji koje bi podsticale vrednosti emancipacije, autonomije i demokratije, naglašavajući
važnost participacije nastavnika u evaluativnom procesu, a u službi dekonstrukcije postojećih obrazaca moći
unutar sistema.
PB  - Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
PB  - Pedagoško društvo Srbije
C3  - Susreti pedagoga Nacionalni naučni i stručni skup: Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz - Zbornik radova
T1  - Koliko vredi nastavnik? Evaluacija rada nastavnika u eri globalnog neoliberalizma
EP  - 64
SP  - 59
DO  - 10.5281/zenodo.11115678
ER  - 

@conference{
author = "Gašić, Andrea",
year = "2024",
abstract = "U radu se diskutuje o uticaju neoliberalizma na obrazovne politike kojima se uređuje rad i evaluacija rada
nastavnika. Cilj rada je analiza trendova razvoja i reprodukcije vrednosti unutar aktuelnih modela evaluacije
nastavnika, kako na globalnom nivou tako i u kontekstu Republike Srbije. Trendovi su analizirani pregledom
radova o kvalitetu nastavnika u aktuelnom društveno-političkom kontekstu, pregledom dokumenata najdominantnijih globalnih obrazovnih politika, ali i nacionalnih strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja. Kao
centralne vrednosti pomenutih politika identifikovane su tržišne vrednosti, standardizacija, individualizam,
lična odgovornost nastavnika i opšta instrumentalizacija obrazovanja. U kontekstu Srbije, primećuje se tendencija usvajanja trendova pomenutih globalnih politika, ali i nedostatak podrške za nastavnički profesionalni razvoj uz nedoslednost razvojnih strategija. U završnim razmatranjima poziva se na dijalog i traženje
alternativa u evaluaciji koje bi podsticale vrednosti emancipacije, autonomije i demokratije, naglašavajući
važnost participacije nastavnika u evaluativnom procesu, a u službi dekonstrukcije postojećih obrazaca moći
unutar sistema.",
publisher = "Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Pedagoško društvo Srbije",
journal = "Susreti pedagoga Nacionalni naučni i stručni skup: Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz - Zbornik radova",
title = "Koliko vredi nastavnik? Evaluacija rada nastavnika u eri globalnog neoliberalizma",
pages = "64-59",
doi = "10.5281/zenodo.11115678"
}

Gašić, A.. (2024). Koliko vredi nastavnik? Evaluacija rada nastavnika u eri globalnog neoliberalizma. in Susreti pedagoga Nacionalni naučni i stručni skup: Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz - Zbornik radova
Odeljenje za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu., 59-64.
https://doi.org/10.5281/zenodo.11115678

Gašić A. Koliko vredi nastavnik? Evaluacija rada nastavnika u eri globalnog neoliberalizma. in Susreti pedagoga Nacionalni naučni i stručni skup: Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz - Zbornik radova. 2024;:59-64.
doi:10.5281/zenodo.11115678 .

Gašić, Andrea, "Koliko vredi nastavnik? Evaluacija rada nastavnika u eri globalnog neoliberalizma" in Susreti pedagoga Nacionalni naučni i stručni skup: Kuda se kreće vaspitanje i obrazovanje: vrednosti kao putokaz - Zbornik radova (2024):59-64,
https://doi.org/10.5281/zenodo.11115678 . .

TY  - CONF
AU  - Ninković, Milica
AU  - Knežević, Goran
AU  - Purić, Danka
AU  - Opačić, Goran
AU  - Lazarević, Ljiljana B.
AU  - Petrović, Marija B.
AU  - Teovanović, Predrag
AU  - Stanković, Sanda
AU  - Zupan, Zorana
AU  - Žeželj, Iris Lav
PY  - 2024
UR  - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6479
AB  - Although it lacks a solid evidence base, people use traditional, complementary, and alternative
medicine (TCAM), and they do so in three distinct ways: 1) for preventive purposes, 2)
complementarily to prescribed therapy, and 3) as an alternative to it. While preventive use of
TCAM is of least concern, these treatments can sometimes have detrimental interactions with
conventional when used as complementary, and especially as an alternative to treatment. Using
TCAM instead of conventional treatments can delay efficient cure and decrease the chance of
recovery. Previous studies have indicated that the use of TCAM is rooted in the “irrational
mindset” (IM) - a composite of irrational beliefs and cognitive biases. However, different ways
of using TCAM may not be equally irrational. Here, we explored whether the IM predicts the
three ways of TCAM use. Participants from a nationally representative Serbian sample (N =
1003) filled in a set of the IM measures: Medical conspiracy theories (ɑ = .83), Superstition (ɑ
= .70), Magical beliefs about health (ɑ = .77), Extrasensory beliefs (ɑ = .77), and Naturalness
bias (single item). They also indicated how they typically used different domains of TCAM
practices (preventively, complementarily, alternatively, or none). We coded their answers “1”
if they indicated that they used a domain in a particular way and with “0” otherwise.
We tested the explanatory power of IM variables for the ways of TCAM use within three binary
logistic regression models, one for each way of use. The irrational mindset was the most
predictive for the alternative use of TCAM (χ2(5) = 40.56, p < .001; Nagelkerke R2 = .07).
Those endorsing medical conspiracy theories (OR = 1.48, p = .001) and extrasensory
perception beliefs (OR = 1.41, p = .009) were more likely to turn to TCAM alternative to the
prescribed therapy. On the other hand, the predictive power of IM was quite weak for
preventive (χ2(5) = 14.39, p = .013; Nagelkerke R2 = .02) and complementary use (χ2(5) =
18.06, p = .003; Nagelkerke R2 = .02) suggesting these behaviors not to be irrational.
Whilst abandoning treatment and turning to TCAM is the rarest scenario (17%), it is the most
dangerous one, particularly in case of life-threatening illnesses. This is why health
communication interventions must cut deeper and also address its underlying irrational beliefs:
endorsing unfounded extrasensory abilities and dismissing official medicine due to so-called
“Big pharma conspiracies”.
PB  - Institute of Psychology & Laboratory for Experimental Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade
C3  - Book of Apstacts of the XXX Scientific Conference Empirical Studies in Psychology
T1  - Turning away from conventional medicine to traditional, complementary and alternative medical treatments - an irrational choice
EP  - 94
SP  - 94
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6479
ER  - 

@conference{
author = "Ninković, Milica and Knežević, Goran and Purić, Danka and Opačić, Goran and Lazarević, Ljiljana B. and Petrović, Marija B. and Teovanović, Predrag and Stanković, Sanda and Zupan, Zorana and Žeželj, Iris Lav",
year = "2024",
abstract = "Although it lacks a solid evidence base, people use traditional, complementary, and alternative
medicine (TCAM), and they do so in three distinct ways: 1) for preventive purposes, 2)
complementarily to prescribed therapy, and 3) as an alternative to it. While preventive use of
TCAM is of least concern, these treatments can sometimes have detrimental interactions with
conventional when used as complementary, and especially as an alternative to treatment. Using
TCAM instead of conventional treatments can delay efficient cure and decrease the chance of
recovery. Previous studies have indicated that the use of TCAM is rooted in the “irrational
mindset” (IM) - a composite of irrational beliefs and cognitive biases. However, different ways
of using TCAM may not be equally irrational. Here, we explored whether the IM predicts the
three ways of TCAM use. Participants from a nationally representative Serbian sample (N =
1003) filled in a set of the IM measures: Medical conspiracy theories (ɑ = .83), Superstition (ɑ
= .70), Magical beliefs about health (ɑ = .77), Extrasensory beliefs (ɑ = .77), and Naturalness
bias (single item). They also indicated how they typically used different domains of TCAM
practices (preventively, complementarily, alternatively, or none). We coded their answers “1”
if they indicated that they used a domain in a particular way and with “0” otherwise.
We tested the explanatory power of IM variables for the ways of TCAM use within three binary
logistic regression models, one for each way of use. The irrational mindset was the most
predictive for the alternative use of TCAM (χ2(5) = 40.56, p < .001; Nagelkerke R2 = .07).
Those endorsing medical conspiracy theories (OR = 1.48, p = .001) and extrasensory
perception beliefs (OR = 1.41, p = .009) were more likely to turn to TCAM alternative to the
prescribed therapy. On the other hand, the predictive power of IM was quite weak for
preventive (χ2(5) = 14.39, p = .013; Nagelkerke R2 = .02) and complementary use (χ2(5) =
18.06, p = .003; Nagelkerke R2 = .02) suggesting these behaviors not to be irrational.
Whilst abandoning treatment and turning to TCAM is the rarest scenario (17%), it is the most
dangerous one, particularly in case of life-threatening illnesses. This is why health
communication interventions must cut deeper and also address its underlying irrational beliefs:
endorsing unfounded extrasensory abilities and dismissing official medicine due to so-called
“Big pharma conspiracies”.",
publisher = "Institute of Psychology & Laboratory for Experimental Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade",
journal = "Book of Apstacts of the XXX Scientific Conference Empirical Studies in Psychology",
title = "Turning away from conventional medicine to traditional, complementary and alternative medical treatments - an irrational choice",
pages = "94-94",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6479"
}

Ninković, M., Knežević, G., Purić, D., Opačić, G., Lazarević, L. B., Petrović, M. B., Teovanović, P., Stanković, S., Zupan, Z.,& Žeželj, I. L.. (2024). Turning away from conventional medicine to traditional, complementary and alternative medical treatments - an irrational choice. in Book of Apstacts of the XXX Scientific Conference Empirical Studies in Psychology
Institute of Psychology & Laboratory for Experimental Psychology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade., 94-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6479

Ninković M, Knežević G, Purić D, Opačić G, Lazarević LB, Petrović MB, Teovanović P, Stanković S, Zupan Z, Žeželj IL. Turning away from conventional medicine to traditional, complementary and alternative medical treatments - an irrational choice. in Book of Apstacts of the XXX Scientific Conference Empirical Studies in Psychology. 2024;:94-94.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6479 .

Ninković, Milica, Knežević, Goran, Purić, Danka, Opačić, Goran, Lazarević, Ljiljana B., Petrović, Marija B., Teovanović, Predrag, Stanković, Sanda, Zupan, Zorana, Žeželj, Iris Lav, "Turning away from conventional medicine to traditional, complementary and alternative medical treatments - an irrational choice" in Book of Apstacts of the XXX Scientific Conference Empirical Studies in Psychology (2024):94-94,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_6479 .